Не волим да користим англицизме у својим текстовима и сматрам да њима прљамо и касапимо српски језик, његову фонетику и дијалетику. Али израз хериона сам употребио зато што се римује са Павлина. Као што ја, нити већина нас, не волим да прљам, пљујем и касапим, српски језик, нити било шта српско, тако неки тамо, тзв. Срби, чији је прави назив другосрбијанци, воле и обожавају да прљају, пљују, врећају и касапе, по свему српском.
Сада су ван сваког разума и логике, кренули да нападају децу, тј. Српкињицу једну малу, Павлину Радовановић, само зато што пева патриотске песме, што је исправно, традиционално и православно одгојена, само зато што је Српкиња. Нажалост, то је од другосрбијанаца било и очекивано, нормална реакција с њихове стране би била шокантна. Да је Павлина певала“Ај вил сурвајв“ или пак неку другу песму, која одише неморалом, сатанизмом и Европским вредностима, ЛГБТК-ју и „воке“ епитета, не би им сметало то што је малолетна и што је дете, напротив, одисеја и илијада би биле спеване у њену част.
Нећу именовати новинаре, који су прозивали и вређали малу Павлину, њене родитеље, а самим тим и све нас који смо национално, патриотски и православно свесни, нити ћу помињати медијску кућу за коју раде, сви ми знамо ко су и шта они и шта представља и за које се „вредности“ залаже њихова медијска кућа. Рећи ћу само, срам вас било. Али, аман, они срама, етике, морала нити образа немају. Да имају, никада тако нешто неумесно, неетично и безобразно не би ни изјавили. Да имају и трунку образа, извинили би се, Павлини, њеним родитељима који су са четворо деце остали да живе у Ораховцу, даа бране ту свету српску земљу, не насиљем и межњом, већ културом, традицијом и достојанством.
Тим такозваним Србима, тим другим Србима смета све што је српско. Све што нас духовно, национално и патриотски воздиже, све што нас уједињује, све што нас спаја. За Бога знајући, али против њега стојећи, чине грех у Божијим и човечијим очима, ширећи саблазан, заблуду и свађу међу браћом. А ради чега? Ради среброљубља, ради овоземаљског луксуза, ради статуса, ради туђег интереса.
Желим да се захвалим и да дам подршку Павлининим родитељима, што су васпитали једну такву кћер. Желим да им се захвалим на њиховом пожртвовању и борби за нашу јужну покрајину и за све српско.
Ја сам емотиван човек, тако сам и почео да пишем овај чланак, пун емоција и беса, али као човек православни, нећу овим људима пожелети ништа лоше, нећу им ни помислити ништа лоше, уместо тога, молићу се за њих, надајући се да ће увидети да ходају путем таме, да ће видети светлост и да ће се искрено покајати.
Павлина, Српкињице наша мала, теби вечно и довека хвала. Певај, мила, из срца и душе, певај драга тебе Срби слушају. Већи и бољи си човек од свих њих, не слушај и не обраћај пажњу на душебрижнике и на ситне душе. Србија те воли и подржава а ти мила, само тако настави, само певај, ти си оличење свих српских кћери, ти си наша јуњакиња.
