Трамп у Белој кући: Шанса и ризик за Србију
Евентуална победа Доналда Трампа на наступајућим председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама изазвала би снажне реакције на међународној сцени, али поготово у нашем региону у региону, Балкана, тј. Западног Балкана.
За Србију, ова евентуалност доноси и нове могућности али и ризике и изазове, с обзиром на комплексне геополитичке односе и утицај који Америка има на решавање кључних геополитичких питања, али и регионалних и за нас круцијалних, попут питања наше јужне покрајине Косова и Метохије, локалног и регионалног економског развоја и регионалне стабилности.
Трампова администрација показала је у прошлости већи интерес за економску нормализацију односа Београда и Приштине, док је избегавала притиске у вези са политичким признањем Косова од стране Србије. Пример за то је Вашингтонски споразум из 2020. године, који се фокусирао на економске пројекте и инфраструктурну сарадњу између Србије и Косова, без експлицитног услова да Србија призна независност своје јужне покрајине. Поновни долазак Трампа на власт могао би значити наставак оваквог приступа, где би Србија добила већи простор за маневрисање у оквиру преговора, те би наш приступ решавања проблема, који је заснован на конструктивном дијалогу и јасним црвеним линијама, дефинитивно имао веће шансе за успех.
Трампова политика „Америка на првом месту“ акценат ставља на билатералне економске односе, што би могло отворити врата за нове инвестиције у Србији. Ако нова администрација обнови интерес за Западни Балкан кроз инфраструктурне и енергетске пројекте, то би Србији донело економске користи. Такви пројекти могли би унапредити енергетску независност земље и повећати трговинску размену са америчким привредницима у наведеним областима, али посебно и у области ИТ сектора и нових технологија.
Трампова администрација је током претходног мандата имала умеренији однос према Србији у контексту усклађивања са спољнополитичким ставовима Европске уније. Ако се ова политика настави, Србија би могла имати више слободе да води самосталну спољну политику, што би јој омогућило да балансира између великих сила, укључујући САД, ЕУ, Русију и Кину. Док би са друге стране таква Трампова политика, продубила јаз који већ постоји између Србије и ЕУ, по многим питањима, поготово око питања КиМ, увођења санкција Руској федерацији и другим, толико да би тај јаз можда постао и непремостив.
Трамп је током претходног мандата често критиковао европске савезнике и подривао међународне институције попут НАТО-а и Уједињених нација. Ако његова нова администрација настави са тим трендом, могуће је да се односи између САД и ЕУ додатно погоршају. То би Србију могло довести у тешку позицију, с обзиром на наш европски пут. У том случају имали би више опција на столу, али би морали бити јако мудри при избору праве опције за нас. Ако дође до деградације односа САД и ЕУ, то не значи и распад ЕУ, напротив, постоји ту више сценарија који се морају узети у обзир, а пре свега ремилитаризација Немачке, која се уз мање политичке промене, може показати као врло успешан капетан Европске лађе.
Трампово охрабривање изолационистичких и популистичких политика могло би имати одраза на Балкану. Јачање десничарских, али и ултра либералних покрета у Европи и региону могло би угрозити релативно благ напредак, али ипак напредак који је постигнут у нормализацији односа на Балкану, што би допринело новој политичкој нестабилности.
Политика протекционизма коју Трамп подржава може пореметити глобалне економске токове, што би имало последице и на Србију. Као мала и отворена економија, Србија зависи од стабилности страних тржишта и прилива инвестиција. Ако се односи између САД и кључних економских партнера, попут Кине и ЕУ, додатно заоштре, Србија би могла осетити индиректне последице у виду мањег прилива инвестиција и поремећаја у међународној трговини.
У новим политичким околностима, Србија ће морати да пажљиво балансира између великих сила. Док Трампова политика може понудити краткорочне економске и дипломатске предности, Србија док год је на путу транзиције, не може занемарити ни своје обавезе према Европској унији, са којом се у највећој мери ослања на трговинску, економску и финансијску сарадњу.
Истовремено, Београд би морао да се прилагоди могућим глобалним променама које проистичу из политике „Америка на првом месту“. Током Трамповог мандата, Русија и Кина би врло вероватно добиле већи утицај, веће „парче торте“ на Балкану, што би по нас било позитивно, са једне стане, док би са друге стране то такође допринело погоршању односа са ЕУ и то би сигурно појачало дипломатске притиске на Србију да се сврста на страну једне од глобалних сила.
Евентуална победа Трампа за Србију представља мач са две оштрице. Са једне стране Трампова политика на, не инсистирању признања КиМ и подршка дијалогу са јасно повученим црвеним линијама, који Србија иначе преферира, већа политичка аутономија према ЕУ али и другим не ЕУ странама, те значајне краткорочне али и дугорочне економске бенефите, могао би да поништи јаз који ће се засигурно продубити између ЕУ и Србије, пре свега по питањи КиМ, који јесте чедо САД, али је улогу његовог протектора, преузела, тј. све више преузима ЕУ, пре свега Немачка. Такође би се погоршали односи наше земље са НАТО пактом, који би у случају Трампове победе изгубио америчку доминацију, те би тај вакуум моћи за собом понео многе негативне реперкусије, како по саме земље чланице, тако и по чланице партнерства за мир, чији је Србија члан.
