Владајућа партија као и свака партија страхује од изборних анкета и јавног мњења исказане као преференција гласачког тела. Шта гласачи желе то политичари морају да им понуде, макар они што желе да буду на власти. На претходним парламентарним изборима владајућа странка је доживела Пирову победу и далеко лошије резултат него што се очекивало, док са друге стране на председничким изборима је имала очекиван резултат. Пирова победа на парламентарним изборима је довела до лабилне позиције која може у сваком тренутку да се промени, а оно што им је потребно је стабилна позиција у парламанту да би могли да воде државу у правом смеру и доносе одлуке које су у складу са интересима Србије а не да буду подложни дневно политичком популизму.
Геополитичке промене некад могу да доведу до промене власти. Да ли се ради о економском или спољнополитичком проблему није толико ни важно, једино је важно да грађани осећају да лошије живе. Када год се чинило да је неко непобедив, да не постоји унутрашња сила која може да га победи, дешавале су се спољне(геополитичке) промене које су утицале на гласачко тело и доводиле до незамисливих промена. Веровали или не ово је нормално у Србији да промена спољних сила доводи до другачије поларизације унутар саме државе. Мада, ово је нормалан процес и у свету да јаке спољашње силе доводе до промена унутар саме државе. Пример, Србија се налази на изузетно лошем географском подручју које су освајала и силе за Истока али и са Запада. Сваки пораз које је Србија преживела је доводио и до промене саме структуре управљања државом јер је свака сила поставиљала владу која је њој одговарала. Зато имамо синдром у Србији да није могуће да се Срби сложе(које овековечен симболом четири с, само слога србина спашава), који је проистекао из приклањања већој спољашној сили. Комунисти су дошли на власт после ослобођења Београда(спољна интервенција), који су гле чуда ослободили комунисти(СССР). Комунисти су пре тога били забрањивани у тадашњој Србији(Југославији). Од доласка на власт комунисти, кроз своје деривате, држе власт све до 2000-те године, када је је пао Милошевић. Милошевић је пао тек после бомбардовања(спољна интервенција) када долази ДОС на власт. ДОС се кроз своје деривате држи на власти до 2012 године, можемо да претпоставимо да се пре тога десила нека промена(спољна интервенција), отцепљење Косова 2008 као и светска економска криза.
У свим случајевима промене власти у Србији, структуралне промене власти, можемо видети да је она узрокована спољашњим фактором. Србија је мала земља и као мали бродић на великом светском океану може бити лако потопљена када се нађе испред великог таласа. Светске кризе које су пренеле нестабилност на Србију су, већ заборављена корона, рат у Украјини али и будуће одмеравање снага Истока и Запада.
Давно заборављена корона је донела велике промене које су прошле испод радара:
1. Показала је да живимо у 21. веку где је техника доминантна и да је скоро све могуће радити онлине. Ово је променило многе послове у мањој мери и неке послове у потпуности. Сама короне је изазвала и инфлацију која је дошла после тога, услед бесплатне поделе новца која је била за време короне као и смањене производње добара и услуга, те је једини начин за одржавање економије био да се терет кризе пренесе у будућност. Новац који је иштампан је утицао на пораст инфлације док са друге стране смањена производња
добара и услуга је утицала на још виши раст инфлације.
2. Рат у Украјини је довео до додатног поскупљења цена хране и енергената у Србији. Свака владајућа партија има проблема када опада животни стандард грађана поготово када се ради о храни и енергентима који су базични елемент функционисања. Цена хране су нагло скочиле после рата у Украјини јер су и Русија и Украјина највећи извозници житарица а Русија је и извозник енергената. Раст цена који је изазван ратом има свој ток, после наглог поскупљења које је било на почетку рата цене су почеле да падају и цена пшенице је дупло нижа него када је била на врхунцу. Само што цене у Србији нису пропорционално пале као што су се пропорционално дизале када је цена расла. Овде је остао вакуум између цена на светском тржишту и цена које су тренутно у Србији и постоји простор да цене падну.
3. Геополитичка ситуација у којој се налази Србија је иста као и што је била раније али многи под утицајем пропаганде мисле да ће Исток победити и „ослободити“ Србију. Питање када ће Истоку да постане јачи од запада али овим темпом се то неће десити ни за 20 година а и више од тога(можда и никад). Али важније је питање колики ће они утицај имати на Балкану и ако буду јачи од Запада. Србија се налази у Европи и природно је да ЕУ има далеко већи утицај на Србију као свог комшију него Кина која је удаљена 10 000 км. Србија већински део економске сарадње, али тако и образовне и културалне има са Западом, људи се селе на Запад да раде и живе, не на Исток. Не обраћа се пажња да млади људи(генерације које су одрастале уз интернет) су јако пуно ствари научили на
интернету, као и да је просечан млади човек у Србији поприлично американизован и прихвата сличне вредности као и американац, само што то не желе да признају. Србија има очигледног партнера са којим треба да ради а он је на Западу.
Да ли је владајућа партија угрожена?
Комбинација спољнополитичких проблема као што су корона, рат у Украјини, пораст цена хране и енергената, криза на Косову, притисак са Запада, отвара много нових проблема који могу да утичу на гласачко тело. А када се приближавамо тачки у којој подршка владајућој партији пада и опозиција постаје свесна да може да угрози власт, онда опозиција почиње још агресивније да напада власт. Критична тачка око 1,9 милиона гласова(3,8 милиона укупно изашлих на изборе), која уједно означава и око 51% од оних који су изашли на изборе. Највећи проблем је пораст цена, пре свега хране и енергената. Да видимо куповну моћ просечног Србина у јануару 2023.
Просечна зарада 82 769 дин
Медијална плата 62 964 дин
Сада да погледамо цене хране и брзе хране(најјефтинији производи из те категорије) преузети са идеа онлине продавнице.
1 Јаје = 25 дин
1 Литар млека = 150 дин
1 Литар јогурта = 150 дин
1 Чаша киселог млека(180г) = 40 дин
1 Чаша киселе павлаке(180г) = 93 дин
500г фета сир = 484 дин
500г домаћи млади сир = 400 дин
250г трапист сир = 350 дин
120г топљени сир у листићима = 180 дин
125г маслац = 190 дин
250г маргарин = 100 дин
285 мл мајонез = 150 дин
100г чајна кобасица = 200 дин
100г кулен = 200 дин
Цена воћа и поврћа варира у зависности од сезоне
1 кг Банана = 200 дин
1 кг Јабука = 120 дин
1 кг Поморанџи = 150 дин
500г грожђа = 250 дин
500г јагода = 350 дин
1 кг Шаргарепа = 120 дин
1 кг Кромпира = 130 дин
1 кг Парадајза = 350 дин
1 кг Краставца = 300 дин
1 кг Црног лука = 200 дин
400г шампињона = 160 дин
1кг Тиквице = 200 дин
Брза храна
Бурек са сиром и јогурт = 250 дин
Кросана са кремом = 120 дин
Пица парче = 220 дин
Велика пљескавица 200г= 340 дин
Гирос мали 80г= 350 дин
Гирос велики 130г = 500 дин
Пример 4-члане породице
4 x Бурек са сиром и јогурт- 4×250 = 1000 дин
4 x Велика пљескавица- 4×340= 1360 дин
4 x Пица парче = 4×220 = 880 дин
Укупно по дану 3240 дин
На месечном нивоу 30×3240 = 97200 дин
Ако узмемо у обзир да су цене из Новог Сада у овом тексту где је просечна плата 96 560 дин можемо видети да је потребно више од једне просечне плате да би се нахранила 4-члана породица. Са осталим трошковима које има породица, можемо видети да није могуће имати двоје деце ако радимо за медијалну плату а то представља 50% запослених. Ако претпоставимо да двоје у породици ради за медијалну плату 2×62 964= 125 928 дин, можемо видети да им остаје мање од 30 000 да подмире све остале трошкове осим хране. Са 30 000 динара није могуће подмирити трошкове становања(струја, грејање, вода, одржавање улаза, интернет и телевизија, мобилни
телефон), трошкове одеће, лекова, транспорта, хигијене и козметике. Људима “којима је време“ да добију децу, радије ће се одлучити да раде и са тим парама приуште лагодан живот, него да имају децу и морају да се муче. Пре короне цене су биле далеко ниже него сада. Прво су цене отишле горе са короном а потом и са ратом у Украјини. Нагли скок цена после почетка рата је доживео свој врхунац до августа 2022. године и од тада су цене на светском тржишту у паду али цене у Србији су само пратиле динамику поскупљења али никада и динамику појефтињења. Цена хране је постала апсурдна у последњих пола године-годину дана и једини начин да се повећа куповна моћ грађана је да се смање цене хране. Јер цене хране гађају најсиромашније пошто морају да једу и не могу никако да уштеде на храни, док богатији могу да смање трошкове на неким луксузним стварима. Високе цене хране јако утичу на квалитет живот грађана и то најсиромашнијег слоја, а владајућу странку једино може да угрози лош квалитет живота јер грађани који нису задовољни својим животом гласају да дође нова странка на власт у нади да ће она да учини њихов живот бољим. Када грађани почну да осећају да њихов животни стандард пада постају подложни популизму тако да је највећи проблем са којим се суочава владајућа странка је животни стандард грађана а не Косово. Косово се налази на високом другом месту.
Прошли избори
На парламентарним изборима у који су се одржали 2022 владајућа странка је доживела пад подршке и то први пут, јер је сваки пут на изборима који су одржани после 2012 имала боље резултате на наредним изборима све до 2022 и пада од око 15% у апсолутном гласачком телу са 1 953 705 на 1 635 101. Пад подршке се може огледати кроз слабију кампању, вођење реалне политике а не популистичке јер су знали да ће и после избора морати да воде државу. Замор гласачког тела после дуго година на власти. Афере које се сваки дан скупљају. Нека не испуњена обећања. Вођење умерене политике која нема снагу да заинтересује гласаче да изађу на биралишта и гласају. Геополитичка ситуација која је погурала десницу. Губитак гласова владајуће партије се највише оглада у слабијој подршци десног дела партије а део њих је прешао да гласа за друге десничарске партије. Да би вратили те гласова владајућа партија мора да помери своју политику у десно и врати те гласове као и што би тиме олакшала вођење популистичке политике. Да ли ће померање политике у десно отворити простор за отварање нове(старе) партије која би била грађанска, студентска, и либерална у погледу нормализације односа са Косовом? Да ли ћемо гледати студентске протесте на јесен? Да ли ћемо имати јаку партију за младе у Новом Саду који има велики број младих(студената) за разлику од остатка Србије где у демографској пирамиди доминирају старији? Да ли ће се партија младих залагати за нормализацију односа са Косовом и тиме постати наопходни антихерој, владајућој партији која би заозела оштар десни став према том питању? Да ли постоји начин да се студенти окупе око њима њима интересантног проблема?
Да ли ће померање политике у десно довести до ротирања на месту премијера пред расписивање избора пошто многи гласачи десне-конзервативне-традициоалне оријентације, поготово из мањих места, не воле садашњу премијерку, која добро ради свој посао, али не могу да јој опросте што је припадница ЛГБТ популације. А на њено место да дође Милош Вучевић који се уклапа у њихово поимање како треба да изгледа лидер? Да ли ћемо видети председника како се труди да смањи цене хране(које су свакако пале на светском тржишту и треба свакако да очекујемо да ће и код нас пасти) и како ће успети у томе? Да ли ћемо видети нове мега пројекте попут реверзибилне хидроелектране Ђердап 3, пошто ОИЕ великом брзином повећавају производњу ел. енергије и потребно је складиште те енергије, када се производи више енергије него што се употреби које се деси за време врха проуводње. Због овога ће у будућности бити потребно пуно складишта која би могла да складиште ту енергије, а један вид је реверзибилна хидроелектрана. Да ли ће доћи да поделе ЛЕД сијалица грађанима пред изборе? Јак животни стандард извлачи популизму тло под ногама.
