БРИКС – победа Русије или шоу за медије

Теме везане за БРИКС попуњавају медијски простор Србије, а Србија није чланица БРИКС-а. Како би тек било када би Србија постала чланица БРИКС-а? Али да би постала чланица БРИКС-а, Србија мора прво да донесе одлуку да ли жели да постане чланица БРИКС-а, а та одлука је на грађанима. Да би грађани донели добру одлуку, морају прво да буду добро информисани, па да видимо шта је БРИКС.

БРИКС је лоше преузет акроним од англосаксонског акронима БРИЦС који означава: Бразил (Бразил), Руссиа (Русија), Индиа (Индија), Цхина (Кина), Соутх Африца (Јужна Африка). Као што можемо видети, ми користимо слово С у називу БРИКС за Јужну Африку, што нема смисла, али то указује да је преузето из енглеског Соутх Африца.

Прво је настао акроним БРИЦ, који на енглеском значи цигла, а сковао га је британски лорд Џим О’Нил, чија је титула: Тхе Лорд О’Неилл оф Гатлеy. Он је у том тренутку радио у америчкој банци Голдман Сацхс, са седиштем у Њујорку, која је друга највећа инвестициона банка на свету. Сам термин БРИЦ употребљен је 2001. године, када је Џим О’Нил искористио тај израз у публикацији Буилдинг Беттер Глобал Ецономиц БРИЦс. Публикација се бавила потенцијалом за развој који су имале ове економије.

Накнадно је акроним промењен у БРИЦС када се Јужна Африка придружила

Повезаност БРИКС држава

У тренутку када је настао акроним БРИЦ, то није била никаква организација, нити су те државе раније биле повезане у већој мери економски, политички или војно. То је скуп потпуно различитих држава које су имале само једну заједничку ствар, а то је потенцијал за економски развој.

Прво скочи па онда реци хоп

Пошто су то земље које су поседовале потенцијал економског развоја, сада, после 23 године од када је скован акроним, можемо да видимо да ли су се та предвиђања испунила.

БДП БРИК-а је 25,3 билиона долара, од чега Кини припада 17,7 билиона долара или 70% од укупног БДП-а БРИК-а. Ово показује да је Кина доминантна држава у тој организацији, а остали су само слабији партнери.

Занимљивост је да су Русија у 2013. години и Бразил у 2011. години доживели врхунац раста економије, као и да сада имају мањи БДП него тада.

Занимљиво је и да постоји стагнација раста економије у Кини те да је БДП Кине у 2021, 2022. и 2023. био 17,82; 17,88 и 17,79 билиона долара, респективно.

Само Америка има јачу економију од БРИК-а, док ЕУ, заједно са Јапаном и Уједињеним Краљевством, има 25,91 билион долара БДП-а, што је више од 25,3 колико има БРИК. БРИКС није још ни на половини пута да постане оно што му се приписује. Од свих земаља БРИКС-а, једино је Кина испунила очекивања о економском расту која је предвидео Џим Онил, Индија је била солидна, а Бразил и Русија су подбацили.

Сада једино Индија има завидан економски раст и перспективу економског развоја, док се Кина приближава сличном расту као и остале развијене земље, док Бразил и Русија већ имају такав ниво економског раста.

Шта је заједничко за земље БРИКС-а

БРИК је званично основан у Јекатеринбургу 16. јуна 2009, где је одржан први самит. Први дијалог између наведених земаља био је у септембру 2006. године у Њујорку.

Основна замисао Џима Онила била је да тренутни Г7 треба да буде „надограђен“ и да се направи простор за БРИЦ земље како би се омогућило ефикасније глобално доношење политика.

ДА ЛИ БИ БРИК ЗЕМЉЕ ЖЕЛЕЛЕ ДА БУДУ У КЛУБУ?

Неки посматрачи могли би се запитати (поред питања да ли би Г9 био „ефикаснији“ од Г7) да ли би БРИК земље заиста желеле да буду део Г9 „клуба“. Јасно је да су ове четири земље економски, друштвено и политички веома различите, и укључивање свих њих у клуб сличан Г7 можда не би било једноставно (иако су постојећи састанци Г20, могло би се рећи, проширена верзија овог предлога). Економски аргументи су најснажнији за Кину, док су слабији за остале земље.

Примакова доктрина

Као и свака комплексна прича, БРИКС има и своју политичку основу, а ту основу представља виђење света из перспективе Русије. Ова прича почиње пре Путинове ере, а њен корен је распад Совјетског Савеза. Совјетски Савез се сматрао суперсилом која је била пандан Америци, али се распадом све то променило. Новонастала Русија представљала је део Совјетског Савеза и као таква била је слабија од њега. Уједно су схватили да је пропашћу Совјетског Савеза кумовала лоша политика коју је водио.

Америка је имала савезнике у виду Европе, Јапана, Јужне Кореје, Аустралије, Канаде и осталих. Са њима је остваривала добру сарадњу, а економије су се развијале. Размена знања и добара била је на далеко вишем нивоу него код Совјета, који су имали централизовану економију затвореног типа, где је сарадња с другим земљама била ограничена, што је успоравало раст и развој совјетске економије. Самим тим, нису могли да се такмиче са Западом.

Примаковљева доктрина везана је за Јевгенија Примакова, који је 1996. године постао министар спољних послова Русије и почео да развија спољну политику у одређеном правцу. Тај правац представљао је посебне односе између Русије, Индије и Кине и још се назива Примаков „троугао“.

Оваква одлука одражавала је потребу Русије да остане релевантна у постхладноратовском периоду и није представљала културолошку или било коју другу везу између тих земаља.

Шта је заједничко резоновању Онила И Примакова?

И један и други примећују да постоје и остале државе које нису биле учеснице у Хладном рату, а имају огроман потенцијал у будућности. Разлика је у томе што О’Нил гледа како да уклопи све актере и свакоме понуди парче “колача” у виду доношења глобалних одлука, док Примаков тај потенцијал види као могућност контрирања Западу.

Како се то односи на покрет несврстаних?

Покрет несврстаних је постао плен у игри коју спроводи Русија, као најагресивнији члан БРИКС-а. Зато сада можемо видети да су све нове чланице или земље које желе да се придруже БРИКС-у, заправо земље из покрета несврстаних.

Да ли то значи да су те земље против Америке?

Не, не значи. Јер БРИКС се не продаје као било какав савез против Америке тим земљама, већ се представља као необавезна организација у којој оне немају никаквих обавеза. Дакле, имамо земље које виде БРИКС као економски форум и покушавају да прошире економску сарадњу придруживањем БРИКС-у. Нико им никада није рекао да је то организација против Америке. Нити у једном акту који има БРИКС не наводи се да је сврха БРИКС-а борба против Америке, већ економска сарадња између чланица.

Само неке од чињеница

Према истраживању јавног мњења, грађани Бразила и Индије виде Америку далеко позитивније него Кину.

Индијци који виде Америку позитивно представљају 65%, док негативно види тек 26%. Док Кину виде позитивно 26%, а негативно 67%.

Бразилци који виде Америку позитивно представљају 63%, док негативно види тек 22%. Док Кину виде позитивно 39%, а негативно 48%.

Јужнофриканци који виде Америку позитивно представљају 59%, док негативно види тек 30%. Док Кину виде позитивно 49%, а негативно 40%.

Истраживање је урадио Пеw Ресеарцх Центар 2023. године, те изостају подаци везани за Русију. Одавде можемо видети да грађани БРИКС-а имају боље мишљење о Америци него о Кини и да самим тим та организација нема смисла да се сматра ичим више од економског форума.

Да ли цветају руже оним који се придруже БРИКС-у?

Не цветају, јер БРИКС није организација, већ годишње окупљање лидера чланица. Када се заврши самит, сви иду кући и заборављају на БРИКС. Бити чланица БРИКС-а, тренутно, значи да сте уписани на папир и имате улазницу за самит БРИКС-а. Ништа више од тога немате, јер БРИКС није ЕУ па да има претприступне фондове или Шенген зону, да имате неку корист од приступања тим организацијама. Исто као било који форум, дођете, испричате се и после идете кући. Практично речено, то представља неформално дружење без обавеза чланица БРИКС-а. Као и свака веза без обавеза, траје једну ноћ.

Зашто се у српским медијима може чути да је БРИКС против Америке?

БРИКС је основан због економске сарадње и нема никакве везе са војном сарадњом, нити БРИКС представља било какву претњу по Америку, јер је циљ БРИКС-а економска сарадња између чланица.

Али увек постоји оно “али”. Путин користи (злоупотребљава) платформу БРИКС-а где јавно напада Америку, али он тада не наступа као председник БРИКС-а, већ као председник Русије. Нико, никада из БРИКС-а није овластио Путина да говори у име БРИКС-а, већ Путин злоупотребљава платформу БРИКС-а да би се сукобљавао са Американцима и лажно представљао да је то став чланица БРИКС-а, док то што он износи нема везе са БРИКС-ом.

До овог су довели новинари у Србији који нису обраћали пажњу на детаље па су погрешно преносили Путинове ставове као да су ставови БРИКС-а, док су они заправо Путинови ставови и немају везе са БРИКС-ом.

Него, да ли сте икада чули који су тачно бенефити придруживања БРИКС-у? Што би српски народ рекао: како се то једе или како се то маже на хлеба?

А, ако се не једе И не маже на леба онда је очигледно ШОУ.