Ако посматрамо период после почетка рата између Русије И Украјине, који је почео 24 фебруара, Србија је својим понашањем одржавала добре односе са обе стране. Минимално се уплитала у конфликт али се максимално трудила да се склони што је даље могуће од конфликта. Али како то бива у рату увек се поставља питање да ли си са нама или против нас. Одговор неутралан сам нико не уважава нити га интересује такав одговор. Србија је била на неутралној позицији осим што је гласала у УН али таква одлука да се гласа је директно повезана са српским интересима, тј. Косовом. Осим овог гласања Србија је задржала дипломатски неутралну позицију али због овакве позиције трпи притиске. Србија нема интерес да квари односе са било којом државом, уводи санкције било коме али када интензитет притиска буде критичан И када не буде више могуће задржати неутралну позицију потребно је знати шта даље, потребно је имати готов план који ће бити у фиоци до тог тренутка. Ако не буде план у фиоци И спреман за примену када буде критичан тренутак, Србија ће проћи лоше. Србија мора бити припремљена да у сваком тренутку зна шта треба да урадио, као што родитељи кажу ако те пробудим у пола ноћи мораш знати одговор на питање. Управо из овог разлога постоје дежурне службе хитна помоћ, ватрогасци, полиција, интензивна нега итд. Ту раде људи који су обучени И опремљени за решавање потенцијалног проблема. Некада може да прође смена И без једне интервенције али ако не буде дежурне особе у критичном тренутку може доћи И до смртног исхода. Ако почне раније да се размишља о решењу потенцијалног проблема имаћемо више времена да смислимо добар план, више времена да проверимо да ли је могуће спровести план како смо га замислили као И што је могуће тестирати јавност пред доношење велике одлуке. У супротном ако будемо требали да смислимо план за дан велика је вероватноћа да ће бити донета погрешна одлука, највише због популизма који је у Србији највећи носач промена.
Како треба посматрати потенцијални проблем
Проблем са којим се Србија суочава је притисак који трпи од стране Запада. Постоје два извора притиска ЕУ И Америка. Свака стране има своје интересе због којих то ради. ЕУ има далеко више разлога да притиска Србију од Америке јер се Србија налази у Европи не у Америци. Ратни сукоб је на територији Европе, Србија има далеко највећу сарадњу са ЕУ, највећи увоз И извоз, миграцију грађана, Србија се граничи са ЕУ, размена знања И људи је највећа са ЕУ, култура је у великој мери повезана са културом ЕУ итд. Америка је далеко од Србије И кроз историју нема толико додирних тачака као што нема ни толико привредну сарадњу као што има ЕУ са Србијом. Зато Америка има далеко мање интереса да се бави Србијом него ЕУ. Ипак Србија је део Европе а не Америке као И што Америка препушта ЕУ да решава проблеме у ЕУ како мисли да треба уз само један услов да се не угрожавају интереси Америке.
Куда иде ЕУ брод
Да бисмо схватили који интерес ЕУ има од Србије морамо прво разумети како она види Европски континент за 5,10 или 20 година. Када видимо како је ЕУ замислила да изгледа Европа тада ћемо моћи да схватимо која је позиција Србије, тј. шта Србија треба да уради да би на најбољи могући начин уклопила свој интерес са интересом ЕУ. Укратко (детљније објашњено у раду “ВЕЧНА БИТКА ИСТОКА И ЗАПАДА МОДАЛИТЕТ УВОЂЕЊА САНКЦИЈА РУСИЈИ”) ЕУ је после завршетка хладног рата јако пуно напредовала, тј. проширила се. У Србији је популарно рећи да је ЕУ декадента, да пропада, да ће се смрзнути без руског гаса али ништа од тога се стварно није десило већ је ЕУ јако пуно напредовала, проширала се више него било које друго царство за само 30 година. Некада је граница ЕУ била у Немачкој И то унутар данашње Немачке сада је граница ЕУ на самој граници са Русијом. “Царство” ЕУ се проширило на исток муњевитом брзином тако што је интегрисала територију од 2011 км2 на којој живи 160 милиона људи. Територију коју су освојили за само 30 година је пре тога припадала Совјетском Савезу или била под утицајем истог. ЕУ не само да је очистила ту територију од Совјетског(сада Руског) утицаја већ их је интегрисала у ЕУ. Парадокс је да сада земље које су биле под Совјетским утицајем имају далеко екстремнији став према Русија него стара ЕУ која је била у хладном рату са Совјетским Савезом. Као што можемо видети Русија је јако пуно изгубила. Русија која има 145 милиона становника изгубила је утицај у државама које укупно имају 160 милиона становника а БДП тих држава је већи него Руски БДП. Управо је ово оно што Путин назива ширења Запада на Исток и оно против чега се бори. Сам Путин је био стациониран у Источној Немачкој и све од Моске до Дрездена је било под совјетском контролом. Путин је све то видео својим очима, после пада Берлинског зида та контрола се смајивала и граница је почела да се помера према Москви. Источна Немачка је изгубљена, Пољска је изгубљена, остале земље Централе и Источне Европе су изгубљене и на крају је и Украјина изгубљена. Путин је све те поразе видео и нико га неће убедити да се ЕУ и НАТО „не шире на исток“. Да ли је права реч ширење на исток ЕУ и НАТО-а или је права реч да су саме земље одлучиле да уђу у заједницу која је богата, није ни битно Путина само занима моћ и утицај Русије а она се смањивала. Интерес ЕУ је да све земље Европе уђу у ЕУ тако да се ЕУ граничи само са великим силама, које не може да апсорбује а то су Русија и Турска. Када погледамо ЕУ је већ стигла до тих граница са изузетком Белорусије која је под директним утицајем Русије. Остале земље ако нису у ЕУ онда су у процесу интеграција или су државе које блиско сарађују и цене исте вредности као ЕУ (Швајцарска и Норвешка). Процес освајања Европе је у завршној фази када само остаје да се већ запоседнуте територије интегришу у заједницу. Велика победа Европе ће бити проглашена када и преостале земље заврше са евроинтеграцијом. Овде спада и Србија, што је добро по нас, јер знамо да и ЕУ има интерес да нас увуче у саму заједницу као и што ми имамо интерес да уђемо у заједницу. Из овог разлога ЕУ очекује да Србија у будућности приступи заједници зато се труде да буду фини и умерени према нама. Ово нам омогућава да купујемо време код ЕУ само су потребни добри изговори.
Сателитске земље
Сателитске земље би у овом контексту биле земље које су мале и као такве зависе од великих земаља или заједнице земаља. У ову групу спада и Србија свидело се то нама или не. Да би сателитска држава могла да опстане и да напредују неопходна јој је помоћ већег ентитета. Мала држава није способна да се војно одбрани од великих држава. Мала држава и трговински зависи од велике јер јој велика нуди и велико тржиште на којем може да продаје поизводе. Велике државе су и технолошки напредније те мале државе морају да се ослањају на велике да би развиле одређене технологије и знање. Наравно постоје и многи други бенефити за сателитске земље. Да би нека држава избегла статус сателитске земље мора да буде јака како војна тако и економски, технолошки, образовно, индустријски као и најважније да поседује своје ресурсе. Такав статус могу да имају само највеће земље на свету остале су осуђене на зависност од јаких. Русија је дала себи луксуз да не буде зависна од неких земаља али она то може да уради јер поседују горе наведене особине. Србија их не поседује зато мора да буде у заједницама или да се ослони на неку велику земљу да би могла да обезбеди миран и модеран живот својим грађанима. Постојале су државе и пре хиљаду година па су успевале да живе без осталих држава зашто би сада нама требала нечија помоћ? Одговор је прост ако хоћемо да вратимо стандард живота на ниво од пре 1000 година можемо слободно да се изолујемо и преживећемо. Право питање је да ли желимо да живимо или преживљавамо? У 21. веку људи су навикли на виши стандард јер су имали приступ вишем стандарду и биће им тешко да сиђу са коња на магарца зато што неки политичари желе да праве проблеме. Пре ће они да праве проблеме политачарима. Како народу објаснити да више нема мобилних телефона јер се они не производе у Србији, исто тако ни авиони се не производе у Србији, многи лекови, козметика, аутомобили, храна, одећа, техника итд. Када би се све ово одузело Србији вратили би нас 100 година и више уназад када је стандард живота био далеко мањи. Овакав притисак Србија не би могла да издржи али зато постоје земље попут Кине или Русије које би у одређеној мери могле да се носе са оваквом ситуацијом. Разлика је једино у томе што је Србија мала а ове државе велике. Србија једино може да бира око које државе или заједнице ће да орбитира и буде у добрим односима. До сада је нашла више „планета“ око којих је могла да орбитира а сада су се појачала сила привлачења(гравитација) те је на Србији да бира око кога ће да орбитира. Када будемо дали одговор на ово питање можемо даље да наставимо са прављењем плана јер од овог зависи цео план. Када знамо око кога орбитирамо знамо и како да се поставимо и која правила игре да поштујемо.
Захтеви ЕУ
Да видимо шта ЕУ захтева од нас: Да усагласимо спољну и безбедносну политику са ЕУ Ово је једини захтев који су поставили у вези Србије. Не делује компликована па да видимо како су они то урадили. ЕУ јесте „увела“ санкције у медијима али те санкције нису баш санкције онако како их подразумевамо. Када неко каже санкције подразумевамо да је целокупна трговина обустављена а онда се испостави да ЕУ прича о 10-ој рунди санкција. Па како 10-та рунда ако су једном уведене санкције које су се односиле на сву робу? Одговор је прост они бирају када, коме и како ће да уведу санкције. Не само да нису увели санкције на целокупну трговину већ су и бирали кога и како ће да санкцинишу из овог разлога увођења санкција је морало да се креће по корак. Када им стигну примедбе од компаније које су угроженом новом рундом санкција онда промене одлуку о санкцијама и изоставе ту компанију. Све се своди на моћ лобирања компанија и то да ли они могу да утичу на политичаре. Звучи поприлично коруптивно, зато што и јесте коруптивно. Сама ЕУ је штитила одређене компаније, послове, гране привреде од санкција па чак је за нафту поставила ограничење цене а не забрану као и што нафтовод допрема нафту у неке чланице ЕУ. Овим је ЕУ показала да је као Јустиција ћорава на једно око а да рука која држи тас може некад да задрхти. Ако су они нешто урадили значи да и сами немају моралну норму по којој се понашају па је тешко да они
захтевају од неког да буде моралан. Шта су они урадили, увели су биране санкције где они по сопственој вољи бирају када, коме и како ће увести санкције. Када смо видели шта је интерес ЕУ од Србије као и начин на који је ЕУ уводила санкције можемо да
претпоставимо шта би ЕУ могла да тражи од Србије. 24. фебруара је годишњица сукоба тако да ће тада моћи да се подвуче црта шта је урађено за годину дана, које дипломатске победе су постигнуте. Уз напомену да ће ово да ураде обе стране у сукоба, као и да ће после анализе одредити нове циљеве које треба да испуне.
Зашто свака страна жели да победи
Чудна је ситуација што свака страна жели да победи по сваку цену јер је улагање у победу огромно а циљ који су декларисали, мањи део територије Украјине, је слаб циљ за толика улагања. Значи да постоји прикривени циљ обе стране у овом сукобу а Украјина је само повод. Разлог сукоба је увек исти а то је промена поља утицаја одређених сила. Као и у физици када одређеној сили порасте интензитет тада се промени поље утицаја али то узрокује ланчану реакцију која доводи до промена поља утицаја и осталих сила. До сада смо имали одређене силе које су изградиле свој утицај у целом свету, када је дошло до јачања нових сила тако је почела да се мења и зона утицаја старих сила. Запад је био доминантна сила после завршетка хладног рата јер није имао ко да му се супротстави. Време је пролазило а друге државе су напредовала и ситуација је почела да се мења. Како изгледа напредовање државе. Показао се исти образац како долази до тектонских промена у геополитици Технолошки напредак→Технолошки напредак доводи до економског напретка→ Технолошки и економски заједно доводе до војног напретка→ Када имамо сва 3 напретка онда се они преливају на спољну политику која покушава да „наплати“ јаку позицију коју су остварили због три претходна напретка. Овај модел се може и применити и на Кину али не треба заборавити и на многе државе које су тренутно на путањи напретка и у будућности ће бити далеко боље. Оно што се сматра Западом представља око милијарду становника док цео свет има укупно 8 милијарди становника. Једини начин да Запад остане у балансу са остатком света је да има 7x већи БДП/глави становника чиме би куповна моћ била изједначена са остатком света и чиме би они били доминантни трговински партнери сви осталим земљама. Одржавати овакву разлику није лако. Поред Кине многе земље су напредовале а Индија је једна од њих која ће ускоро(6-7 година) стићи до треће економије света. Пре само 30 година ни Кина ни Индија нису биле у првих 10 сада су при самом врху. Осим ових држава постоје и многе државе које имају нагли раст економије и од њих се очекује да у будућности буду далеко утицајније усвету него што су сад. Трајаће ова транзиција 20 година пре него што ће доћи до праве промене, тако да има још пуно до тога а увек постоји и оно ако се то уопште деси. После рата игра се наставља, рат је само означио почетак те игре али играће се јако дуго после тог рата. Паметно је добро се позиционирати на време. Интерес Русије да оволико форсира рат нема смисла јер они никада неће моћи да се боре за трон са Западом док Кина може да циља на то прво место. Русија само ради прљав посао за Кину и Кина профитира од сукоба на све могуће начине. Интерес Запада је више од одбране територије, није им стало до дела Украјинске територије али као и у Вијетнаму бране виши циљ. Американци су у Вијетнаму показали да ће бранити одређену идеје или савезнике макар и цена била превисока. До тада је Француска сумњала у ће се Америка уплитати у рат који би био у Европи али овако
су Американци показали да стоје иза својих гарантија макар и цена била висока. Ово је утицало на стабилан развој НАТО-а јер су савезници имали поверења да ће их НАТО бранити ако буде било потребе. Запад је дао реч да ће бранити Украјину и сада више не могу да се повуку јер ће испати шмокљани пред целим светом ако то ураде и зато морају да држе дату реч јер им људи неће веровати у будућности ако не испуне своје обећање. Из истог разлога Америка никада није закаснила са отплатом сопственог дуга и сада сви
верују да су Америчке обвезнице сигурне. Свесни су да се поверење може изгубити само једном. При самом почетку рата Запад је оклевао да подржи Украјину, тек када су видели да се Украјински систем неће распасти под притиском као и што Руси неће лако победити стали су уз Украјину са популарним хасхтагом #стандwитхукраине. Западу треба победа, декларативна победа, да покажу целом свету да ће стајати уз своје савезнике ма ко год их нападао па чак и ако је то Русија. Зато Запад мора да победи да би у наставку игре могао увек да се позове на ову победу а ако изгубе у Украјини биће неспособни шмокљани којима нико неће веровати на реч да могу неког да одбране. Исто тако би долар као светска валута изгубио тај статус јер више онај ко стоји иза њега не би више био перципиран као моћан. Најважније је запазити да Запад жели да изађе као победник, макар само декларативни да може пред целим светом да објави да је победио. Русија са друге стране нема толику жељу за победом јер неће моћи толико да се хвали по остатку света као Запад, тј. неће моћи да наплати ту победу као Запад. Наравно увек је важно победити поготово у држави попут Русије где је култ вође веома јак али је мало вероватно да би чак и пораз Русије могао да скине Путина са власти. Зато је Русија флексибилнија од Запада када каже да хоће победу. Пример руске флексибилности може бити повлачење из Херсона. Два месеца су се Руси повлачили из Херсона у последњих пар недеља пред пад Херсона нису имали никакве шансе да га одбране али су задржавали одлуку о повлачењу док се није завршило гласање у америци. Оваквим поступањем су помогли одређеној страни јер да су се повукли пред изборе побољшали би позицију оног ко је на власти. Други пример руске флексибилности се огледа у губитку руске територије пошто је Русија анексијом припојила(који Запад не
призање) одређене Украјинске територије, тако да сваки пут када изгуби територију од Украјинаца она губи део Руске територије. По њиховом гледању сада су Украјинци окупирали део Руске територије да не причамо како се НАТО оружије и људство шета по Руским територијама. Када овако кажемо ово је велика срамота за Русију али они се праве луди по том питању. Добро је што их Запад не прозива за ово јер би изазвали само веће крвопролиће. Русија нема циљ, шта год да јој се понуди а да за њу изгледао као победа она ће пристати на то. Битно је само да звучи као победа и да они то могу путем пропаганде да продају свом народу као победу. Пример може да буде промена Руског циља после месец дана када су одустали од напада на целу Украјину јер су увидели да није могуће одржавати тако развучен фронт. У кораку праве план и он се мења из дана у дан.
Руски савезници у свету
Ако посматрамо број савезника Русије према гласању у УН видећемо да је број савезника јако мали а да је број неутралних држава поприлично велик. Што се Србије тиче, прочуло се у Западним медијима, да је руски савезник. Ово баш није најблиставија ствар али
шта је ту је. Русија је изгурена из великог дела светских токова и везивање своје судбине за Русију било би погрешно јер онај ко се ухвати за руку са Русијом моћиће једино да романтично шетата на „сметлишту историје“. Лепо су нам напоменули да треба бити на правој страни историје, а када је реч о правој страни историје не ради се о томе ко је у праву и које моралан већ ко ће победити у сукобу а онда ће победник написати историју и рећи ко је био на правој страни а ко није. Русија ће и после сукоба остати изолована од Запада тако да било која европска држава може имати јако мало користи од такве Русије. Пре ће имати штету од такве Русије.
Србија има још један проблем а то је перцепција Русије и Путина у Србији. Они су омиљени у великом делу српског народа. Да неко пита тај исти народ због чега су они омиљени никад не би добили одговор на то питање. Овде је веома тешко направити избор јер се упоређују две ствари које немају исту димензију проблема већ мора да се изврши слободна процена шта је боље. Фијаско Русије није само у Украјини већ и у ОДКБ-у где нису заштитили свог савезника Јерменију када је тражила помоћ.
Утицај сукоба на проблем Србије са Косовом
Како је овај сукоб имао утицај на цео свет тако има и на Србију. Осим притиска са којим се Србија суочава Србија има и специфичан проблем а то је Косово. Овај сукоб директно утиче и на будућност Србије као и њену позиције на Косову. Русија је до сада била против независности Косова и обезбеђивала сигуран глас у УН. Време се променило, сада се интерес Русије променио и сада се она позива на преседан Косова. Сада Русији одговара да се отцепљење деле територије посматра на исти начин како Запад посматра у случају Косова. Ако Русија буде у ситуацији да она негде може да отцепи део нечије територије и да јој се то призна, она ће због тога подржавати и остале случајеве отцепљења па тако и случај Косова. Када дође до те ситуације Србија ће изгубити савезника у УН јер ће интерес Русије увек бити пречи Русији него интерес Србије. Добра ствар је што ће Кина остати доследна одбрани територијалног интегритета Србије у УН јер има сличан проблем са Тајваном те њен интрес налаже да увек гласа против отцепљења. Пошто и Кина има право вета Србија може мирно да спава и без Русије. Једини је проблем што би сада остали само са једном државом која има право вета чиме би се степен сигурности, да ће неко уложити вето, драстично смањити.
Енергетска зависност Србије од Русије
Србија је велики увозник енергената из Русије. Да проблем буде још већи Србија је такође и огромни зависник од увоза енергената јер домаћа производња подмирује мањи део потреба. Док Србија може да набави остале енергенте из неруских извора највећи проблем постоји са гасом. Гас је специфичан јер се допрема гасоводом и осим што је потребно наћи новог продавца гаса потребна је и инфраструктура преко које би се допремио нови гас. Србија мора да чека завршетак терминала у Александрополиу да би била сигурна да може без Руског гаса. Када се заврши зимска сезона потрошња гаса пада па можемо рећи да током летњих месеци Србија ни не
мора да има увоз из Русије преживеће са гасом који има у складишту и оног што се проиведе у Србији. Када дође зима Србија мора имати сигуран увоз да ли из Русије или из Грчке али мора имати један од та два извора. Увођењем било каквих санкција Србија ризикује да Русија заврне вентиле. Вентиле може да заврне потпуно или делимично ради даљег вршења притиска. Ако погледамо ЕУ земље у коју Русија извози енергенте видећемо да су чланице ЕУ гласале за санкције али даље увозе енергенте из Русије. Русија им није заврнула вентиле. Две ствари Руси добијају када не заврну вентиле: 1. ЕУ има блажи став према њима због зависности. Земље које су зависне имају далеко блажи став него када неби биле зависне. 2. Добијају новац од извоза, а новац им представља велику ствар када им се драстично смањио приход у касу а расходи се драстично повећали јер није лако финансирати војску на фронту.
Специјални односи Русије са Србијом
Русија је пуно и дуго улагала у српску пропаганду. Стварала је наратив како њима одговара и створила имагинарну слику о Русији у очима просечног српског грађанина. Просечан српски грађанин мисли да је Русија пандан Америци како у војном тако и економском смислу, да је Путин најбољи председник на свету чак више воле председника Русије него председника Србије. Мисле да су Србија и Русија братски народи и да Руси воле Србе као што Срби воле Русе. Ништа од овог није тачно, све је само изграђени мит од стране руске пропаганде и људи који верују тој пропаганди(али нису плаћени већ само верују у њу). Добро је да Русија може пуно да изгуби ако заврне вентиле и крене јавно да уцењује јер су пуно уложили да их Србија воли а само једним поступком ће све то изгубити. Ово је један вид сигурности да ће Русија добро размислити пре него ли заврне вентил.
Закључак
У самом тексту се наводе битни параметри на које треба обратити пажњу приликом прављења плана за дан после критичног дана. Када више Србије не буде могла да иде путем којим иде сад мораће да нађе нови пут а сада је право време да се истражује који је најбољи пут у тој ситуацији. Ако никада не дође тај критичан дан, још боље.
Важно је следеће:
1. Када интензитет притиска буде критичан И када не буде више могуће задржати неутралну позицију потребно је знати шта даље, потребно је имати готов план који ће бити у фиоци до тог тренутка.
2. ЕУ има далеко више разлога да притиска Србију од Америке.
3. Да бисмо схватили који интерес ЕУ има од Србије морамо прво разумети како она види Европски континент за 5,10 или 20 година.
4. Интерес ЕУ је да све земље Европе уђу у ЕУ. ЕУ очекује да Србија у будућности приступи заједници.
5. Србија спада у групу сателитских држава, свидело се то нама или не.
6. ЕУ бира када, коме и како ће да уведе санкције. Ни сама ЕУ није увела санкције какве је најављивала већ је увела далеко блаже санкције.
7. Постоји прикривени циљ обе стране у овом сукобу а Украјина је само повод.
8. Промена геополитичких снага па самим тим и односа у 21. веку.
9. Западу треба победа да би задржао своје место на трону и тиме обезбедили одређени временски период када нико неће смети опет да их изазива.
10. Русија је далеко флексиблнија у погледу тумачења речи победа.
11. Русија нема циљ и са сваким кораком се мења циљ.
12. Русија је испалила свог савезника из ОДКБ-а Јерменију када је тражила помоћ тако треба да очекују да ће проћи сви њени савезници.
13. Русија је до сада била против независности Косова и обезбеђивала сигуран глас у УН. Време се променило, сада се интерес Русије променио и сада се она позива на преседан Косова. Када дође до критичне ситуације Србија ће изгубити савезника у УН јер ће интерес Русије увек бити пречи Русији него интерес Србије.
14. Кина ће остати доследна одбрани територијалног интегритета Србије у УН јер има сличан проблем са Тајваном те њен интрес налаже да увек гласа против отцепљења.
15. Пошто и Кина има право вета Србија може мирно да спава и без Русије.
16. Србија је зависна од Руског гаса али и Русија је пуно уложила у Србију и њено јавно мњење да би због једног непромишљеног поступка изгубила нешто што је градила годинама.
