После величанствене прославе 80. годишњице од ослобођења Београда, треба поставити питање ко је ослободио Београд од нацизма. Да ли смо се правилно захвалили онима који су нас ослободили у Другом светском рату од нациста? Да бисмо одговорили на ова питања, потребно је утврдити ко је ослободио Београд од нациста.
Ослободиоци Београда
Како би се ослободила нека територија у рату, потребно је војно надјачати непријатељску страну и пробити њихов фронт. У Другом светском рату, тек 20. октобра 1944. године је пробијен фронт у Београду, а пробој на том фронту учинио је Трећи украјински фронт, који је био оперативно-стратегијска формација совјетских снага. Приликом оснивања Трећег украјинског фронта, додељен је на управљање Украјинцу Родеону Малиновском, који је рођен у Одеси.
Трећи украјински фронт
Трећи украјински фронт (3-й Український фронт) био је оперативно-стратегијска формација совјетских снага током Другог светског рата. Формиран је на југозападу 20. октобра 1943. на основу наредбе Ставке Врховне команде од 16. октобра 1943. године, преименовањем Југозападног фронта. Назив „украјински“ добио је због броја Украјинаца који су се налазили у Југозападном фронту, па су га преименовали у украјински фронт. Због начина на који се вршила мобилизација, Украјинци су били најинтензивније мобилисана група у Совјетском Савезу, јер се већина борби одвијала на територији Украјине, а мобилисано је локално становништво да се бори. Украјински фронт је био подељен на 1., 2., 3. и 4. украјински фронт:
- украјински фронт
Учествовао је у биткама за ослобођење Кијева, операцији Багратион, као и у заузимању Берлина и Дрездена. Формиран: децембра 1943. (преименован из Вороњешког фронта).
- украјински фронт
Ослободио је делове Украјине, Молдавије, Румуније и Мађарске; учествовао је у борбама за Будимпешту и Беч. Формиран: октобра 1943. (преименован из Степног фронта).
- украјински фронт
Ослободио је делове Балкана, укључујући Србију и Румунију, и учествовао у заузимању Беча. Формиран: августа 1944.
- украјински фронт
Оперисао је у западној Украјини, Карпатској области и Чехословачкој, где је учествовао у ослобађању источне Чехословачке. Формиран: октобра 1943.
Украјински хероји
У Црвеној армији борило се више од 7 милиона грађана Украјине. Значајан део Украјинаца налазио се међу командним кадром и официрима Црвене армије – били су команданти фронтова, маршали и генерали. За храброст и одважност показану у борбама против нацистичких окупатора, Украјинци и становници Украјине, као део свих совјетских фронтова, добили су 2,5 милиона одликовања и медаља, од укупно преко 7 милиона награда додељених војницима.
Више припадника Црвене армије постало је народни хероји Југославије, међу којима је био и Украјинац Родеон Малиновски.
Жртве које је поднела Украјина од нациста и фашиста у Другом светском рату
Укупни демографски губици у Украјини – укључујући погинуле, жртве концентрационих логора, депортоване и евакуисане – износе најмање 14 милиона људи. Од 41,7 милиона становника који су живели на територији Украјине пре рата, до 1945. године остало је само 27,4 милиона људи.
Спаљено је, опустошено и уништено стотине хиљада украјинских градова и села. Готово 320 села са свим својим становницима спаљено је до темеља. Уништено је 319.000 домаћинстава, а на левој обали Дњепра уништена је свака четврта кућа. Највећа нацистичка казнена акција против цивилног становништва спроведена је 1. и 2. марта 1943. године у селу Корјуковка у области Чернигов, када је готово седам хиљада људи стрељано или живо спаљено!
Геополитички положај Украјине одредио је њену централну улогу у ратним догађајима. Више од 1250 дана и ноћи народ Украјине био је у вртлогу крвавих битака. Током Другог светског рата погинуо је сваки пети Украјинац, а готово свака породица претрпела је ненадокнадиве губитке.
Како су украјинци штитили Србе током бомбардовања 1999. године
Украјина која је у том тренутку била члан НАТО-вог партнерства за мир, али је одбила да сарађују са НАТО-ом, напротив она је стала на страну Србије, а једна од изјава коју је дао председавајући Врховне Раде(слично председавајућем скупштине Србије) Олександар Ткаченко је следећа:
Говорећи у Санкт Петербургу 2. априла 1999.године, према вестима агенције Интерфаx, Ткацхенко је изјавио да је: наша дужност и најважнији циљ да без оклевања пружимо хуманитарну, прехрамбену, медицинску и – пре свега – војну помоћ народу Југославије.
Поред тога Украјина је активно помагала Југолсавији током бомбардовања па је њихова влада послала око 355.000 долара хуманитарне помоћи. Такође су саопштили да ће седам југословенских цивилних авиона бити смештено на украјинским аеродромима на захтев Милошевића. Према речима Министарства иностраних послова, Украјина је пристала на ову трансакцију као део својих мировних иницијатива.
Док су на улицама, и екстремна левица и екстремна десница једногласно осудиле акције НАТО-а. Православни верници су палили свеће и махали иконама испред америчке амбасаде у Кијеву, док су комунисти и чланови Украјинске националне армије (УНА), десничарске параполицијске организације, узвикивали антиамеричке пароле. УНА је такође објавила позив за регрутовање волонтера који би били послати у Југославију да помогну Србима.
Анти-НАТО демонстрације у Украјини су биле знатне и често се могла чути реч геноцид у контексту НАТО-а.
Украјинска влада је званично изразила противљење коришћењу војне силе НАТО-а у Југославији, наводећи да је акција покренута без мандата Савета безбедности Уједињених нација.
Украјина је понудила своју улогу преговарача у овом конфликту. Тарасyук и министар одбране Кузмук отпутовали су у Београд 27. марта на 90-минутни разговор са југословенским председником Слободаном Милошевићем, али је високи украјински званичник касније изјавио за Реутерс да се Милошевић чинило „глувим и слепим на наше предлоге.“ Тарасyук је одбио да открије о каквим је предлозима реч.
Украјинска подршка Србији око Косова и Метохије
Укирајина је једна од ретких европских земаља која није признала једногласну проглашену независност Косова. Напротив, Украјина у потпуности подржава територијални интегритет и суверенитет Србије, као и што поштује међународно јавно право и Резолуције Уједињених нација.
Док Украјина није поклекла под притиском НАТО-а, Русија је поклекла
Бивши немачки канцелар Герхард Сцхрöдер у својим мемоарима истиче да је немачка дипломатија била кључна за придобијање Русије на страну Америке и НАТО-а. Према Сцхрöдеру, „велико достигнуће“ немачког министра спољних послова било је у томе што је успело да увери неодлучне Русе да је у њиховом интересу да повуку подршку Београду. Његов саветник за спољну политику, Мицхаел Стеинер, уверавао је Сцхрöдера да „рат“, који се налазио у „врућој фази“, може завршити само ако Русија помогне НАТО-у и укључи су рат. У том контексту, Сцхрöдер хвали дипломатске напоре Јосцхке Фисцхера да удаљи Јељцина од Милошевића.
