Дачић премијер или пензионер

Како се приближавају избори све више људи размишља какве би постизборне калкулације могле да се десе. Свако има своју пројекцију колико ће ко добити гласова, али још важније је ко ће са киме у коалицију. До сада је била коалиција СНС-СПС са мањинским странкама. Од 2012-те овај концепт коалиције влада, а то је више од 11 година, а ако погледамо толико је трајала свака власт у Србији, од Милошевића преко ДОС-а до СНС. Сада је време да уђемо у 4 еру коалиционог партнерства у Србији, пошто је то једина шанса да дође до нове политике. Каква нова политика? Неко ће рећи траба више да буде национална политика и да Србија треба да гледа у прошлост, док други каже Србија треба да гледа у будућност и јача економију.

Коју корист имамо од претеране загледаности у прошлост?

После Југословенске вештачки конструисане државе-нације, долази до националног буђења, приликом полаког распада Југославије 80-их година. Нација и традиција су почеле да се уздижу из пепела после цензуре које су доживелу у доба комунистичке Југославије. На том таласу су настале прве политичке партије у Србији, пошто је вишестраначје настало „де фацто“ распадом Југославије (које је почело 80-их, а званични распад се десио касније). Многе партије су искористили бунт народа који је настао из цензуре која се десила током Југославије. У том тренутку „враћање својим коренима“ је имало смисла јер је проистекло из бунта народа због неправде коју је преживео.

Ово је довело до националног препорода и он је заживео после тога у Србији. Неправда је исправљена и сада свако може слободно да исповеда своју религију, проучава своју традицију и буде национално освешћен. Када је неправда исправљена онда је време да се крене напред и исправе нове неправде.

Националистички ставови трају јако дуго јер је демографска пирамида у Србији обрнута и имамо далеко више старијих него млађих. Ово доводи до конзервативних ставова, јер људи када остаре више не мењају мишљење, већ остаје како су они научили, а они су учили 90-их. Како 90% гласачког тела држи популација изнад 30 година, тако ти ставови доминирају политиком.

Превише загледани у прошлост губимо будућност, само што људи који су изградили своје позиције(попуалрност и бизнисе) зависе од таквог стања. Променом стања би биле угрожене њихове позиције, њихове привилегије али и њихов поглед на свет и зато се они и боре против промене таквог стања. На важности добијају политичари, историчари, ликови који су главни у свом селу.

Да ли је битна подршка Русије?

Да ли Србија може да сачува своју аутономну покрајину КиМ без руског вета у СБ УН? Наравно да може пошто и Кина подржава територијални интегритет Србије, а Кина има исто право вета као и Русија. Право вета означава да држава која да вето на неку одлуку, блокира доношење те одлуке у СБ УН. Дакле, Србији је свеједно да ли ће Кина или Русија да уложи вето, јер је довољно да само једна земља то уради и заштити Србију. Осим тако ако Русија има интерес да блокира у СБ УН одлуке које значе признање Косова као независне државе она ће то чинити и без Србије. Осим тога Русија није показала значајније успехе на „украјинском фронту“ па је степен русофилије у Србији значајно опао.

Некада су била боља времена

Приче из прошлости су мелем за уши старијих људи, јер они немају будућност али су зато имали прошлост (коју могу до бесвести да припричавају). Носталгија или како је некада било боље и јесте тачна констатација, јер ако погледамо искључиво лични однос старије особе према ово изјави, видећемо да су они тада били млади, пуни енергије, здрави, активни, и сходно томе имали су дешавања у животу коју могу да препричавају. Сада могу само да препричавају како су споро ходали до доктора а он им преписао пуну кесу лекова. Носталигија за прошлим времени представља жал за младошћу, а не значи да је некада заиста било боље.

Пораст национализма у Југославији је довео до веома крвавих ратова. Те ратове су водили некадашњи суграђани, који су се некада сматрали братским народима.

Утицај геополитике на политичке странке у Србији

Популарно је рећи у Србији, да стране амбасада бирају председника у Србији, али у Србији грађани Србије бирају предеседника а не стране амбасаде тако што излазе на гласање. На грађанима Србије је да изађу на изборе и заокруже свог кандидата, као што можемо видети стране амбасаде немају пресудан утицај на исход гласања.

Мада постоји индиректан утицај геополитке који може да доведе до промене мишљења гласача. Ако погледамо који је био разлог што су се мењале власти, видећемо да је утицај геополитичких промена довео до промена власти.

Паду Милошевића, на изборима, је претходило бомбардовање. Пада демократске власти је претходило једнострано проглашавање независности Косова и светска економска криза. Да није било ових промена, мала је вероватноћа, да би дошло до промена власти.

Унутрашњи и спољашњи циклуси промена владајуће партије

Спољни циклуси се односе на догађаје као што су бомбардовање, светска економска криза и проглашење независности. На ове догађаје Србија није могла да има утицај али ови догађаји имају утицај на Србију.

Унутрашњи циклуси се односе на саму чињеницу да је се власти смењују на деценију или мало више. Дође до засићења и пуно афера испилива за тај период. Расподела плена постане премала, јер су после 10 година лагодног живота жеље и апетити порасли, пошто су се навикули на нов стандард живота. Не само да су жеље веће, већ и њихово залагање за странку опада. Пуно људи који нису нашли своју позицију у владајућој партији прелазе на опозицију где су им обећана висока места.

Када се преклопе унутрашњи и спољашњи циклуси долази до промене. Унутрашњи циклуси су циклуси од око 10-ак година, док спољашњи утицаји немају правила, они дођу када дођу. Имали смо корону, високу инфлацију и рат у Украјини, рат Израела и Палестине,. Поред свих недаћа имамо и протесте против насиља, случај Бањска, протесте против Рио Тинта, санкционисање Додика, као и Француско-Немачки споразум, споразум о нормализацији односа између Србије и Косова, Охридски споразу, ажурирање поглавља 35..

Углавном проблеми остају нерешени у Србији, али се зато гомилају. У једном тренутку ће доћи сви ти проблеми на решавања а тада Србија треба да буде јака и разумна, као и да пронађе рационално и асертивно решење проблема.

У 3 и по године се одржавају трећи избори(2020, 2022, 2023). Ово је показатељ да су времена комплексна, а унутрашњи циклус промена је прешао 10 година, док геополитичка ситуација постоје све комплекснија, поготово због проблема Косова и драматичног смањеног животног стандарда грађана.

Промене у свету могу да буду добре и лоше по Србију, на нама је да се поставимо како нам највише одговара складу са нашим способностима.

Прва је да се све настави по старом и остане коалиција СНС и СПС. Која ће имати потешкоће да контролише Србију а о Београду и још да не говоримо. Друга је да се СПС замени опозиционим странкама које се залажу за промене у земљи. Постоји и опција да СПС пређе на страну опозиције и тако још једном прелети из власти у власт у моменту промена. Зато ће Дачић бити или премијер или пензионер.