Долазак Си Ђинпинга и какве користи и ризике од ње имамо

Подигла се велика помпа око доласка Си Ђинпинга у Србију, али да ли постоји потреба за њом?

Главни трговински партнер Србије је ЕУ, не Кина. Можемо видети да највећи дефицит у спољнотрговинској размени имамо са Кином.

Извор: Републички завод за статистику

Увоз из Кине 4,868 милијарди долара, док је извоз у Кину 1,238 милијарди долара. Дефицит размене са Кином је 3,63 милијарди долара. Укупан дефицит Србије 8,9 милијарди долара И 42% од тог дефицита припада дефициту са Кином. Из Кине увозимо 4x више него што ми њима извозимо, а највећио део тог извоза припада извозу руде бакра И концентрата И он износи 920 милиона евра од укупног извоза у Кину који износи 1,238 милијарди долара. Одавде можемо закључити да је наша трговинска размане за Кином колонијалног типа, где они од нас узимају руду бакра, онда је премештају у Кину И тамо од ње праве финални производи попут каблова и електронике које нам потом враћају по 10x већој цени. Први пут сам чуо за овакав тип колонијалне трговинске размене када сам био дете, али тада се причала да то запад ради својим бившим колонијама, а сада можемо видети да је Србија постала кинеска колонија.

Најзагађеније место у Србији је Бор, који је под кинеском колонијалном управом и одакле се црпе српски ресурси у виду бакра и злата, јер се тамо налази највећи рудник злата и бакра у Србији. Пре 10 година и куповине рудника у Бору, извоз Србије у Кину је био тричавих 5 милиона евра. Већ дуго се говори како Србија има велики потенцијал у виду робне размене са Кином, али подаци кажу да је та размена на штету Србије И да Србија има статус кинеске колоније у тој размени.

Поред рудника бакра И злата у Бору, Кинези су купили и железару у Смедереву која је један од највећих загађивача у Србији, као и фабрика гума Линглонг. Фирме које се прешле у Србију баве се искоришћавањем рудних ресурса Србије, или са друге стране попут железаре и фабрике гума, загађују животну околину. Пошто Кинези не желе да загађују у Кини пребацили су највеће загађиваче у Србију, као и што искоришћавају рудне ресурсе Србије, пошто чувају кинеске рудне ресурсе. Ово је очигледно колонијално понашање Кине према Србији.

А Србија, као и свака сиромашна и геополитичка слаба држава, мора да пристане на све, па чак и ћути док јој се грађани трују.

Темпирање доласка Си-а?

Увек се постави питање због чега је кинески председник долази баш на овај датум, а одговор је прост да би ставио прст у око НАТО-у, а термин су баш изабрали да буде када је погођена кинеска амбасада током НАТО бомбардовања. Овим Кинези шаљу поруку, преко Србије, НАТО-у. А ми само треба да се запитамо да ли треба да учествујемо у таквим играријама, и да служимо да се највеће светске силе препуцавају преко наше грбаче? Наравно да нам не треба, већ треба да се изолујемо од слања било какве поруке, коју Кинези желе да пошаљу западу.

Да ли увек морамо да се нађемо на ветромети између највећих светских сила, некада је географија била фактор који је то одлучивао, хвала Богу, сада се више не налазимо на лошем географском подручју али опет се гурамо где нам није место. Јер како ће да почне неки светски сукоб ако Срби немају важну улогу у њему?