На прагу годишњице Руске инвазије на Украјину треба сумирати сва дешавања. Дана 24.02.2022 године дошло је до напада Руске војке на територију Украјине. На почетку су Руси брзо продирали у територију Украјине. За пар дана су стигли до главног крада Кијева, до Харкова као и осталих градова који су били на стотинак километара од Украјинске границе са Русијом И Белорусијом. Сви су мислили да ће Украјина пасти за 5 дана али то се није десило. Број војника који су послали Руси је био мали, мањи од 200 000, а то је јако мали број у односу на противника којег су напали. У том тренутку су Украјинци имали мало више од 200 000 војника. Руси су нападали а били су бројчано слабији што је И довело до тога да Украјинци одбију њихове нападе. Једино разумно објашњење је да су покушали да зауму главни град па смене председника И поставе свог после чега би он признао да је Русија победила И да Украјина мора да се преда. Пошто није дошло до тога ситуација се закомпликовала И сукоб ће ускоро доживети своју годишњицу. Разлог за покретање војне акције од стране Руса нија баш сасвим јасан. Прво су почели са причом о денацификацији која је брзо пала у воду И већ сада је давно заборављена. После тога почињу теорије о одбрани хришћанста, борби против зла као И одбране Руских граница од ширења НАТО-а. Пошто су из више покушаја уболи причу која се завртела, а то је прича о изласку НАТО-а на Руску границе И да “колективни” запад води прокси рат против Русије те приче се И држе као пијан плота. Ако погледамо шта Русија може да добије то је 200-ти део њене територије и око 2 милиона становника а када се заврши рат може бити И мање, економски бенефит од потенцијалне освојене територије био би јако мали. Са друге стране имамо штету коју имају поред могућег бенефита од 2 милиона становника на освојеним територија, пошто су сада на путањи да изгубе више од тога што због губитака на фронту што због исељавања. Исто тако економска штета ће бити далеко већа него потенцијлни бенефит од освојених територија. Корист коју су могли имати је далеко мање од штете коју су претрпели И то доводи до закључка да је покретање војне акције донело далеко више штете него користи. Тако да морамо да наставимо даље да
тражимо разлог за покретање војне интервенције. Односи Русије И Запада су највероватније објашњење покретања војне интервенције. Од престанка хладног рата Русија се кретала према западним вредностима. Грађани су прихватали западне вредности у нади да ће имати бољи живот него што су имали до тада ово је довело до тога да се И сама држава почне тако понашати. Али битан детаљ је да у тренутку када је Русија то радила она ја била јако слаба, у економском смислу, тако да су морали да пристају на све. Грађанима се свидела трговина са западом где су могли да набаве јако пуно производа који нису постајали до тада у Русији као И што је њихова куповна моћ порасла због већег извоза. Ово је довело до тога да су грађани почели да прихватају западне вредности
И да живе као западњаци што држави није одговарало па су морали то да прекину.
Русија која је прихватала све ради економског развоја је изгубила интерес да прелази преко свега када је економски ојачала те је могла да почне са мењањем свог понашања. Запад је очекивао да ће вишим животним стандардом(новцем) привући Русе И да ће у будућности доћи до приближавања ставова просечног европљанина И просечног руса. Дакле, Русија се фолирала да се угледа на запад док су економски јачали. Када је 2008. светска економска криза зауставила нагли раст Руске економије, Русија је почела да се мења тако што више није имала потребе да подизилази западу. Са друге стране Русија је већ тада стала на ноге у економском смислу те Запад није могао пуно да јој помогне у економском расту. Запад је био лажно великодушан према Русији, док је на цивилизован начин поред велике великодушности гурао И своје вредности у Русију. Русија је имала извоз сировина а увозила је индустријске производе И технологију са Запада, практично је Русија била колонија Запада/ЕУ, мада И једној И другој страни је одговарао такав однос у том тренутку. Запад је имао тржиште за извоз својих производа док је Русија има тржиште за продају сировина.
Више је било питање времена када ће доћи до прекида колонијалног односа, на који су пристајале обе стране из сакривених разлога. Окидач је била светска економска криза, док је други окидач била корона. И једна И друга су светске кризе И као такве доводе до промена снага у геополитичком смислу.
Какву улогу је одиграла Кина у овом односу?
Везе Кине са односом Русије И Запада је индиректна али велика. Оно што је поставило Запад на доминантну позицију после хладног рата је слабост њиховоих противника. Распадом СССР-а Запад је остао без противника који је могао да се такмичи са њима тада да су постали доминантна сила. Пошто је дошло до промена у економској снази на светском нивоу то је довело И до других геополитичких промена. Нагли раст кинеске економије је довео да Кина дође на друго место по економској снази као И да се налази у позицији са које може да се изазива Америку за прво место. Ово се десило веома брзо И Запад који је био уљуљан у хладноратовској победи није био припремљен за овакав сценарио. Тек са доласком Трампа(2016) ова тема је добила на тежини. Кина је сада на позицији са које може да изазива Америку у многим стварима, мада још не може да изазива Америку у одређеним областима. Економија Кине мерена према паритетном БДП-у је већа него Америчка, према номиналном БДП-у је мања. Кина је постала главни светски извозник-светска фабрика. Русија форсира причу о дедоларизацији која би требала да ослаби Америку али корист коју Русија може да има од овог је никаква јер рубља никада неће заменити долар, док јуан може да циља на ту позицију. Највећу корист од гурања ове прича има Кина а не Русија али Русија трпи последице док су у сукобу са Западом као И што Запад има штету од ове приче о дедоларизацији. Наравно и Русија и Запад имају штету од самих војних сукоба као и од економских санкција док Кина има економску корист у виду попуњавања празнина на руском тржишту која је настала повлачењем западних компанија као и у јефтиније енергенте које сада Русија мора да продаје по нижим ценама. Русија је намагарчена док је покушавала да се удаљи од Запада и прекине са колонијалним односом који је имала до тада. Ушла је само у нов колонијални однос са Кином где ће Кина да продаје индустријске производе као и технологију Русији(која је слабијег квалитета од Западне) а Русија ће њој давати енергенте(јефтиније него што је давала Западу). Руси су прешли са Западног коња на Кинеског магарца. Ова тактика завади па владај одговара Кинезима. Нахушкали су Русе да се залете на Украјину а онда када су видели да Русима не иде најбоље и да их је Запад притиснуо делимично су се повукли. Нахушкали су Русе да гурају причу о дедоларизацији а њима ће једино моћи да погодује пошто валута која би заменила долар морала би да има велику трговинску размену а једино кинески јуан има јаку подлогу у виду кинеске трговине. Док се у свету Русија и Запад међусобно пљују и оптужују како су зли, колонијалисти, нацисти, терористи и остало Кина стоји у углу и смешка се јер и једни и други спуштају репутацију другој страни у остаку света. Кина делује као боља држава и од једних и од других а ништа није урадила осим што је нахушкала Русе. Направили су себи колонију у виду Русије одакле ће им стизати повољне сировине и енергенти. Веома битно је обратити пажњу на ниво технолошке развијености Кине, у почетку је то био искључиво ручни рад и за њега је било потребно једино јефтина радна снага да би на крају тај производ био јефтин. Сада се Кина развила па плата просечног Кинеза не дозвољава да се настави производња према овом моделу већ се што је могуће више
аутоматизује производња пошто је и Кинески радник постао скуп. За овакав модел производње није више битно колико је радник плаћен већ која је цена енергената која покреће индустрију, највише цена електричне енергије која омогућава да машине раде у индустријском погону пошто људи више нема или их има далеко мање него раније, док машина има више него раније. Друга важна ставка је цена енергената који служе за транспорт готових производа из Кине у остатак света. Док са једне стране имамо Кинезе који су себи обезбедили јефтине енергенте са друге стране имамо ЕУ која ће морати да набавља енергенте у остатку света и који ће највероватније бити скупљи него енергенти који су стизали из Русије тиме су Кинези опет убили две муве једним нахушкавањем.
Да ли има смисла да онај ко је на врху покушава да промени систем који га је довео на врх?
Нема смисла да они који су на врху покушавају нешто да промене а тренутно на врху је Запад. Што би мењао нешто што ти одговара? Што би ризиковао да се промена измакне контроли и тебе скине са врха? Запад нема никакав интерес да мења систем који их је држао на трону. Запад нема интерес да улази у ратове који их могу доста коштати, који их могу довољно успорити да их Кина престигне. Запад, поготова Америка нема корист од дедоларизације, нема корист од блаћења у свету од стране Русије. Само онај ко жели да заузме трон има интерес и корист да подстиче на рат и сукоб.
Како би могло да изгледа примирје између Русије и Украјине
У овом тренутку фронт је у стационарном стању без већих осцилација. После Украјинске контраофанзиве Русија је повећала(мобилизацијом) број војника на фронту И довела у некакав баланс снаге између две стране. Тренутно И једна И друга страна могу далеко више војника да доведу на фронт, реда величине 10x али И више од тога. Ако би претпоставили да би повећања бројног страна једне стране довела до повећања бројног стања друге стране онда би губици на фронту били далеко већи него сада а ситуација на фронту слична. После скоро годину дана рата оно што делује као логичан исход је примирје који би довело до прекида ратних
дејстава. Само примирје би прихватило стање на терену тачно онакво какво је у тренутку потписивања примирја. Обе стране циљају на победу али са оваквим развојем ситуације ни једна страна не показује потенцијал да би могла да оствари такав циљ. Ако желе да зауставе војне сукобе биће потребно да се помире са одређеним губитком И то обе стране. Рат оволиког интензитета могу да воде обе стране с тим што се Украјина ослања на Запад којем је износ овог рата скоро занемарујући. Украјина је више погођена ратом али има И далеко већу помоћ са стране. Ово је перпетуум мобиле јер ће тако ићи у недоглед. У једном тренутку обе стране ће схватити да више нема смисла и направиће некакав договор, боље да буде што пре али нема наговештаја да ће се то скоро десити.
Део Украјине који је под тренутном Руском окупацијом је Крим, Донбас, Запорожје и Херсонска област да будемо прецизнији делови тих области. Русија је анектирала територије које је контролисала у септембру 2022 па је онда изгубила један део територије Русије, макар су Руси сматрали да је то део Русије. Руси су показали да нису претерено заинетересовани за територију коју су освојили јер после губитка територије нису ништа посебно урадили. Сваки губитак територије после анексије се може сматрати губитком Руске територије која је била у Русији. Како је Русија флексибилна са територијом, тако ће и Украјина морати да се одрекне дела територије ако жели мир. Пошто ни једна страна неће пристати на потпуни пораз, решење треба тражити у компромису. Сваки рат је
доживео и свој завршетак тако ће и овај само је питање када ће се то десити. Оваквим развојем ситуације само профитирају Кинези, Запад је на губитку, Русија на великом губитку а Украјина на катастрофалном губитку. Русија је постала жртвено јагње Кине а на крају ће завршити као њихова колонија која ће им давати јефтине ресурсе јер неће имати друго тржиште за извоз. За узврат ће од Кинеза
добијати лошије производе него што је имала на Западу, док ће продавати сировине по нижој цени него што је продавала Западу.
– Русија нема ни корист ни интерес да буде у овом рату а да буде још горе нема ни циљ.
– Украјина има велике губитке тако да јој је у интересу да се сукоб прекине што раније.
– Западу не одговара сукоб јер их успорава у развитку, ствара им конфронтацију за осталим земљама које
морају да притискају са санкцијама.
– Кина профитира на сваком пољу.
С обзир да су прве три државе укључене у сукоб директно и индиректно а од сукоба имају штету, мораће да размисли о свом понашању и
прекину да губе на различитим пољима. Док их са друге стране Кина гледа и смешка се. У једном тренутку мораће да се прихвати стање на терену и да се преговара око тога, тј. граница које постоје на фронту. Таква ситуације није пожељна по Украјину али ће морати да прихвати реалност у једном тренутку. Прихватљиво решење за обе стране мора уважити интересе обе стране, а то практично значи поделу
окупираног дела Украјинске територије према ситуацији на терена са могућим малим преправкама те мапе. Руси имају интерес да заузму делове територије где је већина Руског становништва док за друге делове су мање заинтересовани тако да могу око њих да преговарају.
Играти на карту да ће рат дуго потрајати а да ће санкције исцрпети Русије није најхуманије али не по Русију већ по Украјину. Украјина је та којој не одговара дуг рат јер она подноси највеће жртве, пре свега цивилне. Са друге стране ако је циљ санкција да исцрпи руску економију а да онда незадовољно становништво промени власт је циљ који се јако дуго неће остварити.
Утицај санкција на Русију
Ако упоређујемо Југославију и Русију како ће се држати под санкцијама треба да напоменемо да Русија има своје енергенте, сировине, руде, пољопривреду, производњу електричне енергије, излаз на море и многе остале предности у односу на Југославију. Што је најбитније нису све земље света увеле санкције Русији тако да Русија има трговину са великим бројем земаља. Југославија није имала ништа од тога тако да су санкције могле јако да је ударе и нанесу огромну штету а опет се Милошевић држао на власти кроз целе 90те.
Због претходно наведеног Русију не могу јако да погоде санкције, до те мере да изазову општенародни бунт јер имају све неопходне елементе које су потребни да би народ могао да живи. Имају храну, воду, енергију за кретање и загревање, електричну енергију, сировине у виду руда, минерала, дрвета све што је потребно за основне потребе. Руска индустрија је далеко развијенија од Југословенске тако да ће Руси имати далеко више лекова, технике, грађевинског материјала, аутомобила, козметике и осталих производа. Санкције ће утицати на пад животног стандарда, то је сигурно, али веома су ниски изгледи да пад животног стандарда, у оваквој мери, може да се сматра критичним падом који би скупио критичну масу потребну да промени политичку врхушку. Ова политичка врхушка може још јако дуго да остане зато је потребно наћи начин на који је могуће договорити се са њима. Имају контролу над целим друштвом путем пропаганде као и целу државну управу иза себе. Русија је поприлично корумпирана земља тако да је онда још теже сменити политичку врхушку. Да ствар буде још горе за време рата расте популарност и утицај војним лидерима а пада популарност старој елити која је била економска и самим тим умеренија. Како расте утицај војних лидера тако се може очекивати ескалација сукова а не деескалација сукоба. Што више Руси уложе у рат теже ће им бити да се повуку из њега, са ојачалом војном елитом биће још теже
суздржавати ексалацију сукоба. Што пролази више времена људи ће бити под дужом изложеношћу пропагандом а она опет води у ескалацију. С друге стране Украјина није спремна да одустане од ослобођања целокупне окупиране територије као и што Запад више не може себи да дозволи да Украјина буде поражена пошто су залегли за Украјину и сада ће губитак Украјине бити и њихов губитак. Штету коју трпи Запад од овог конфликта је минимална тако да и они могу да повећају улог ако постоји потреба за тиме. Пошто обе стране могу да повећају улог у овом сукобу до ескалације може лако доћи. У сваком случају Кина је да која профитира, Русија се
избламиралакао наводна друга војна сила а Украјина гине. Конфронтација између истока и запада ће се наставити и после завршетка Руско-Украјинског сукоба али ће се тежиште сукоба преместити са Русије на Кину.
