Како функционишу председнички избори у Америци

Председнички избори у Америци су постали светска атракција а један од главних разлога је тај што тај избор американаца утиче на цео свет, јер сваки председник има другачију спољну политику. Не само да многи људи ван америке прате те изборе, већ и многе непријатељске државе су покушале да утичу на исход избора а најпопуларнији скандал су били руски ботови на друштвеним мрежама. Руски ботови су покушали да утичу на мишљање грађана Америке, самим тим и на то за кога ће они гласати.

Али да видимо како избори за председника Америке функционишу:

1. Ко може да буде председник Америке?

Устава Сједињених Држава, Члан 2. став 1. каже да особа може да служи као председник али мора да испуни следеће усове:

1. Мора да буде рођени држављанин Сједињених Држава или имати родитеље који су били амерички грађани у време његовог рођења.
2. Мора Да има најмање 35 година и да има пребивалиште у Сједињеним Државама најмање 14 година у периоду пре него што преузме председничку функцију. Ово не мора бити непрекидан период, али кандидат мора доказати да је био становник САД у том временском оквиру.

1. Датум када се одржавају избори

Председнички избори у Америци се одржавају на 4 године и избори који ће се одржати ће бити 60-ти избори, док ће се бирати 47 председник. Ова разлика настаје јер су неки председници били више пута бирани на изборима, Франклин Делано Рузвелт је биран 4 пута 1932., 1936., 1940. и 1944. године. Такође, он је једини председник који је биран више од 2 пута, после Рузвелтове смрти, усвојен је 22. амандман на Устав САД 1951. године, којим је ограничено да председници могу бити бирани на највише два мандата.

Амерички председнички избори се одржавају првог уторка након првог понедељка у новембру. А овај датум је изабран из неколико историјских и практичних разлога. Ова одлука датира из времена када је живот био врло различит, а многи од тих разлога и данас играју улогу у очувању традиције.

1. Сезонски и пољопривредни разлози

У 19. веку, већина Американаца се бавила пољопривредом, па је време одржавања избора морало бити прилагођено сезонским радовима. Новембар је био идеалан месец јер је тада пољопривредна сезона била завршена, а временски услови још увек нису били сувише оштри. Ово је омогућило пољопривредницима, који су чинили велики део становништва, да путују до гласачких места.

2. Дан одмора – недеља

Недеља је традиционално дан одмора и цркве за већину Американаца. Због верских разлога, није било прикладно да се избори одржавају у недељу. Такође, у 19. веку многи су морали да путују дан или два да би стигли до гласачких места, па би то путовање започели у понедељак. Да би се омогућило време за пут, али и да би се избегао сукоб са верским обавезама, уторак је постао логичан избор.

3. Трговински дан – среда

Среда је у многим руралним заједницама била резервисана за трговачке активности (дан пијаце). Да би се избегло нарушавање ових економских активности, избори нису одржавани у среду, чиме је уторак постао идеалан дан.

4. Зашто после првог понедељка?

Избори су постављени после првог понедељка да би се осигурало да никада не падну 1. новембра. Први новембар је важан дан за многе црквене празнике, као што је Сви свети у католичкој цркви, а тај датум је такође период када су многи трговци рачунали своје месечне билансе. Избегавање 1. новембра осигурало је да се избори не преклапају са овим верским и економским обавезама.

5. Стабилност и континуитет

Овај календар је постао уобичајен и пружио стабилан оквир за одржавање избора сваке четири године. Иако су се друштвене и технолошке околности промениле, традиција је задржана јер омогућава континуираност и предвидљивост у политичком систему.

Уједно, можемо видети да су избори за председника веома стабилни И да се увек одржавају на 4 године, за разлику од других држава где често долази до превремених избора. У случају да дође до смрти председника, одмах потпредседник преузима његову функцију И наставља да води државу.

2. Како функционишу избори

Избори функционишу по принципу „Електорског колеџа“, овакав начин гласања се разлику од плурални систем, на који смо навикли. Електорски колеџ се одлику тиме да постоји укупно 538 електорских гласова од којих победник мора да има апсолутну већину, 50% + 1 глас, а то је 270 електорских гласова. Пошто је Америка федерација и састоји се од 50 савезних држава, те свака држава има право на одређени број електроских гласова. Електорски гласови се додељују свакој држави и то на основу броја сенатора и представника колико имају у конгресу. Свака од 50 савезних држава има 2 сенатора у сенату, док се број представнка у представичком дому одређује после пописа становништа, а пропорционалан је броју становника у тој држави. Заправо, сваки представник заступа одређени конгресни дистрикт, тако да свака савезна држава може да има најмање једног представника и 2 сенатора, а то значи да свака држава има минимум 3 електроска гласа, ма колика она била. Тренутно највише електорских гласова има Калифорнија и то 54 (2 сенатора и 52 представника) а има више држава које имају 3 електорска гласа.

Када неки кандидат за председника победи у одређеној савезној држави он носи све електорске гласове те државе („wиннер-такес-алл“ систем). Постоје изузеци а то су Небраска и Мејн, и њихов систем се зове дистриктни систем. Свака од ових држава дели своје електорске гласове према резултатима гласања у појединачним конгресним дистриктима. Један електорски глас се додељује победнику у сваком конгресном дистрикту. Преостала два електорска гласа (који одговарају броју сенатора сваке државе) иду кандидату који добије највише гласова на нивоу целе државе.

Мејн има 2 гласа који се додељују побенику на нивоу целе држава и 2 гласа за сваки дисктрикт појединачно.

Небраска има 2 гласа који се додељују побенику на нивоу целе држава и 3 гласа за сваки дисктрикт појединачно.

Укупан број електора у САД је 538, што је једнако броју чланова у Конгресу (435 чланова Представничког дома + 100 сенатора) плус 3 електорска гласа који су додељени Вашингтону, Wасхингтон Д.Ц. на основу 23. амандмана.

Шта се дешава када нико нема 270 гласова

Ако ниједан кандидат на председничким изборима у Сједињеним Америчким Државама не добије 270 електорских гласова, што је потребно за освајање председништва, процес избора прелази у Представнички дом Конгреса. Овај сценарио се назива избор у Конгресу и догађа се према 12. амандману на Устав.

Процес у случају недостатка већине:

Одабир председника: У Представничком дому, сваки члан има један глас, а избор ће се обавити међу кандидатима који су освојили највише електорских гласова. Ако је више од два кандидата освојило електорске гласове, одабир се врши између три кандидата који су добили највише гласова(у случају нерешеног резултата 269–269 то би и даље била само два, јер не би било трец́е лице са електорским гласовима).

Да би кандидат за председника био изабран, потребно је да освоји већину гласова у Представничком дому, који има 435 чланова, то значи да је потребна већина од 218 гласова да би кандидат постао председник.

Избор потпредседника: Ако ниједан кандидат не добије вец́ину електорских гласова за потпредседника, избор потпредседника ће се одржати у Сенату, где сваки сенатор има један глас. У том случају, Сенат бира између кандидата који су добили највише електорских гласова за потпредседника.

Ово се већ дешавало у изборима за председника Америка:

1800. година: Тхомас Јефферсон и Аарон Бурр су се изједначили у броју електорских гласова, па је Конгрес изабрао Јефферсона.
1801. година: Јохн Qуинцy Адамс је изабран у Конгресу након што ниједан кандидат није освојио већину.

У случаја да није изабран нови председник до 20. јануара, могуће је да изабрани потпредседник постане вршиоц дужности председника Америке.

Ако нису изабрани ни председник ни потпредседник до 20 јануара онда на место председника, као вршилац долази следећи на листи сукцесије а то је председавајући Дома. Чим се изабере председник или потпредесдник он би преузео позицију од вршиоца дужности.

Контраверзе оваквог начина гласања

Многи сматрају да овакав начин гласања није поштен, јер је могуће да победи онај кандидат који је добио мање гласова, али је сакупио више електроских гласова. Ово је могуће јер број електорских гласова није пропорционалан броју становника у свакој савезној држави. Други разлог је јер се гласа у 50 држава одвојено, а онда је могуће да се деси да у одређеним држави неки кадитат победи у тој држави са огромном разликом у гласовима, али изгуби у другим државама са јако мало разликом у гласовима. Због огромне разлике у местима којима је победио има ће више гласова али ће изгубити јер није добио довољан број гласова у осталим државама И тиме није сакупио довољан број електорских гласова. Више пута се дешавало да победи кандидат који је имао мање гласова грађана а то је било: 1824., 1876., 1888., 2000., И 2016. године.

Систем Електорског колеџа (Елецторал Цоллеге) у САД је резултат компромиса који су творци Устава САД постигли током Уставне конвенције 1787. године. Постојале су бројне расправе о најбољем начину избора председника, јер је било важно да се балансирају интереси различитих држава и грађана у новонасталој федерацији.

Разлози за увођење електорско колеџа су били:

1. Баланс између великих и малих држава, јер би одређене велике државе могле да одлуче избор председника, тиме би мале државе, практично, остале без права гласа. Уједно, то би омогућило најбројнијој религији у Америци да константно утиче на исход избора, јер би својом подршком могла да уздигне кандидата до победе. То би касније довело до доминације те религији, јер би им претседници увек излазили у сусрет.
2. Страх од незнања гласача, јер када је настао Електорски колеџ, пре 237 година није постојала масовна комуникација као сада, те је било тешко доћи до информација о кандидатима за националне изборе. Зато су бирали електроре(своје представнике) који су боље информисани о кандидатима И могу да донесу бољу одлуку.
3. Федерални систем власт, јер су САД су основане као федерација суверених држава, а не као јединствена нација.

Пред Америчким политичарима тог времена остајале су 2 опције за избор председника:

1. Директно гласање грађана, опција коју су неки подржавали, али су се плашили доминације већих држава.
2. Представничко гласања, избор председника у Конгресу, али то би угрозило независност извршне власти.

Пошто им се није свиђала ни једна од наведених идеја, они су то решили компормисом између те две опције а то је Електорски колеџ.

3. Начин на који се гласа

Најважније је како ће проћи само гласање. Поред личног гласања, које ми имамо у Србији, у Америци посотји више начина гласања, који само гласање чине флексиибилнијим и лакшим. Начини на које може да се гласа у Америци су следећи:

1. Гласање путем одсутног гласа (Абсентее Баллот)

Овај тип гласања омогућава бирачима да гласају без присуства на бирачком месту на дан избора. Бирачи који су одсутни због различитих разлога (нпр. путовање, војска, болест) могу затражити одсутни гласачки листић. Бирачи захтевају гласачки листић унапред, када им се одобри и када им стигне листић онда га могу попунити и послати га поштом или предати лично. Морају предати или послати листић до дана гласања. Свака држава засебно одређује правила и рокове.

2. Гласање путем поште (Маил-ин Баллот)

Ово је облик гласања у којем бирачи добијају гласачки листић путем поште, попуњавају га и враћају поштом. Исто функционише као и код одсутног гласа, једина је разлика што ово омогућава свима да гласају путем поште, мада у неким државама се тражи разлог због којих се захтева такав начин гласања.

Разлике између Абсентее и Маил-ин Баллот:

Абсентее Баллот обично се користи када бирач зна унапред да неће бити у свом изборном округу на дан избора и захтева га, док је Маил-ин Баллот често доступан свима без потребе за оправдањем.

3. Рано гласање (Еарлy Вотинг)

Рано гласање омогућава бирачима да гласају лично пре званичног изборног дана. Рано гласање обично се одвија у периоду од неколико недеља пре изборног дана. Бирачи могу ићи на одређена места за рано гласање у својој држави. Ти гласови се чувају до краја изборног дана, тек онда се отварају и пребројавају.

4. Лично гласање (Ин-Персон Вотинг)

Ово је традиционални облик гласања, где бирачи одлазе на бирачко место на дан избора да би гласали.

4. Ко су електори

Стално спомињемо електоре али нисмо објаснили ко су они. Електори су појединци који формално гласају за председника и потпредседника Америке у систему Електорског колеџа. Иако грађани гласају на председничким изборима, они заправо гласају за електоре, који су задужени да касније дају свој глас за председничког кандидата.

Ко може да буде електор

У Америчком Уставу је дефинисани следеће: „ниједан сенатор, посланик или особа која обавља функцију од поверења или зараде у Сједињеним Америчким Државама не може бити именована за електора“.

Прво је потребно да се одаберу електори

Електоре бирају политичке странке у свакој држави пре председничких избора. Обично су електори истакнути чланови политичке странке или особе лојалне кандидату странке. Могу то бити партијски лидери, локални званичници или дугогодишњи политички активисти итд.

Електори су изабрани на државним конвенцијама политичких странака или кроз друге процедуре које саме странке одређују.

Формално гласање

Након што грађани гласају на председничким изборима (у новембру), изабрани електори формално гласају у децембру. Њихово гласање се обавља у државним престоницама, а резултати се шаљу Конгресу САД, где се званично броје у јануару. Електори гласају за председника и потпредседника засебно.

После избора, првог понедељка после друге среде у децембру, електори се окупљају у главним градовима својих држава, гласају и званично бирају следец́ег председника Сједињених Држава.

Изабрани електори могу да гласају И за кандидата који није победио у тој држави, али се то скоро никада не дешава И они се називају „фаитхлесс“/неверни електори.

Фаитхлесс/неверни електори

Неверни електори су они који одлуче да гласају за другог кандидата или се уопште не појаве на гласању, упркос томе што су се обавезали да ће гласати за одређену особу. До сада је било укупно 165 случајева неверних електора, од којих је 90 било за избор председника, док је 75 било за избор потпредседника. Они никада нису променили исход избора, и скоро сви су гласали за кандидате трећих страна или не-кандидате, а нису пребацивали своју подршку на главног противника.

Било је 63 неверна електора 1872. године, када је Хорас Грили умро између дана избора и састанка Електорског колеџа, али Улисес С. Грант је већ освојио довољно гласова да добије реизбор.

Током избора 1836. године, цела електорска делегација Вирџиније, од 23 члана, уздржала се од гласања за победничког демократског потпредседничког кандидата Ричарда М. Џонсона. Губитак подршке Вирџиније довео је до тога да Џонсон изгуби већину за један електорски глас, због чега је потпредседничка трка пребачена у амерички Сенат на условне (контингентне) изборе. Сами председнички избори нису били спорни, јер су бирачи Вирџиније гласали за демократског председничког кандидата Мартина Ван Бурена, као што је обећано. Сенат је ипак изабрао Џонсона за потпредседника након партијског гласања.

На изборима 2016. године било је 10 електора који нису гласали за кандидате за које су се обавезали. Три гласа су поништена према законима о неверним електорима њихових држава, а електори су накнадно гласали за обавезаног кандидата или су замењени неким ко је то учинио. Преосталих 7 неверних електора успело је да гласа за другог кандидата од оног за кога су се обавезали, од чега је Хилари Клинтон изгубила 5 гласова, а Трамп 2. Свих седам гласова преусмерено је на друге кандидате.

Електори, када буду изабрани, имају слободу да гласају за било ког кандидата, према федералном закону. Међутим, 38 држава и Дистрикт Колумбија имају законе који захтевају од својих бирача да гласају за обавезаног кандидата, али половина од њих нема механизам за спровођење тих закона, а судови су давали опречна мишљења у вези са уставношћу тих прописа.

Током председничких избора 2020. године није било неверних електора.

5. Како ће се одвијати гласање на председничким изборима  у 2024. године

У овом циклусу гласања избори се одржавају 5 новембра 2024. године, 11 децембра 2024. године се потврђују електори, 17 децембра 2024. године електори шаљу своје гласове у националну архиву И председнику сената, 6 јануара 2025. године се одржава заједничка сесија конгреса где се пребројава послати гласови, 20 јануара 2025. године је дан инаугурације када предесдник И потпредседник полажу заклетву И преузимају управљање државом.

Каква је процедура за гласаче

1. Административно технички део припреме за гласање

1. Регистрација гласача, пре него што могу гласати, грађани се морају регистровати као бирачи. Већина држава има рокове за регистрацију, и гласачи морају бити регистровани пре дана избора. Неке државе дозвољавају регистрацију на сам дан избора.
2. Провера бирачког места, гласачи проверавају где им је одређено бирачко место. Свако бирачко место зависи од адресе становања.
3. Лични документи, у неким државама, гласачи морају донети личне документе са фотографијом да би доказали свој идентитет. У другим државама то није обавезно.
4. Долазак на бирачко место, која су обично отворена од 7 или 8 сати ујутро и раде до 8 или 9 сати увече, али то може варирати од државе до државе.
5. Провера идентитета на бирачком месту, гласачи се идентификују (било личним документима или потписом) и проверава се да ли су регистровани.
6. Добијање гласачког листића, који гласач добије након провере идентитета, тада добија папирни или електронски гласачки листић, зависно од система који држава користи.

2. Административно технички гласања

Постоје различите начини гласања, у зависности од тога како је опремљено бирачко место:

Папирни листићи: Гласачи заокружују или попуњавају круг поред имена свог кандидата на папирном гласачком листићу, који се затим убацује у гласачку кутију или скенер.

Електронске машине: На неким местима, користе се електронске гласачке машине, где гласачи бирају кандидате на екрану осетљивом на додир или користе тастере да потврде свој избор.

Оптички скенери: Гласачки листићи попуњени руком могу бити убачени у уређај који их скенира и аутоматски региструје гласове.

Уписивање имена кандидата (wрите-ин цандидате) је начин на који бирачи могу да изаберу за ког кандидата ће гласати иако није на гласачком. Једноставно упише име особе за коју ће гласати И то је то. Овим је омогућено да свако може да буде изгласан за председника, а утицај бирократске грешке умањен.

Постоје различити закони који регулишу кандидате на дописивање, у зависности од тога да ли је реч о савезним или локалним изборима, као и да ли су у питању примарни или општи избори. Уобичајено је да постоји празно поље на гласачком листићу са објашњењем његове намене, уколико је применљиво. У пет америчких савезних држава ова пракса није дозвољена према важећим законима. Изборне законе доносе свака савезна држава и Дистрикт Колумбија за своје бираче.

3. Верификација гласа

Провера листића: Пре него што гласач заврши, постоји могућност да провери своје изборе на екрану или пре прегледа папирног листића како би се уверио да је све правилно заокружено.

Предаја гласа: Након провере, гласачки листић се убацује у кутију или скенер, где се глас званично региструје.

4. Гласање поштом и унапред

Раније гласање: У многим државама, гласачи могу гласати унапред, неколико дана или чак недеља пре званичног дана избора. То се дешава или на бирачким местима за ране изборе или путем поште.

Гласање поштом: Гласачи који не могу или не желе да гласају лично могу послати гласачке листиће поштом. Листић мора бити послат и примљен пре или на дан избора, зависно од правила државе.

5. Затварање бирачких места

Затварање бирачких места: Бирачка места се затварају увече. Међутим, сви гласачи који се налазе у реду у тренутку затварања имају право да гласају, чак и ако чекају још неко време.

Бројање гласова: Након затварања бирачких места, гласачки листићи се пребројавају. На местима са електронским машинама, резултати могу бити доступни брже, док на местима са папирним листићима, бројење може трајати дуже.

7. Објава резултата

Прелиминарни резултати: Први резултати долазе већ неколико сати након затварања бирачких места, обично у вечерњим сатима, када се бројање гласова приводи крају.

Званични резултати: Иако прелиминарни резултати могу бити познати у ноћи избора, званични резултати се објављују тек након што су сви гласови (укључујући и гласове поштом) пребројани.

8. Аутоматско пребројавање гласова

Аутоматско пребројавање гласова на изборима у Сједињеним Америчким Државама се обично спроводи када су резултати избора изузетно тесни или када постоје посебни захтеви закона. Овај процес се активира када разлика између два кандидата или опције на гласању не премашује одређени проценат или број гласова, зависно од закона сваке државе. Циљ је осигурати тачност и поверење у резултате избора, као и да се избегну потенцијални проблеми или спорови у вези с исходом. Свака савезна држава има своје законе који регулишу када и како се врши аутоматско пребројавање. На пример, на Флориди, ако је разлика мања од 0,5%, аутоматско пребројавање је обавезно.Правила о аутоматском пребројавању укључују и начин на који се гласови пребројавају, као и рокове за завршетак пребројавања.

Након што се заврше избори, гласачки листићи се прикупљају и обрађују уз помоћ различитих технологија (нпр. електронски машине за гласање, скенери). У зависности од закона, аутоматско пребројавање може обухватити све гласачке листиће или само одређене узорке (нпр. 5-10% гласова) за проверу тачности.

Процес пребројавања обично је јаван и укључује посматраче из различитих политичких странака и организација које прате како се гласови пребројавају. Након што се пребројавање заврши, резултати се објављују и, ако је потребно, може се спровести додатно пребројавање или правни поступци ако једна страна не прихвати резултате.

9. Потврда гласова електора

Потврда гласова електора 6. јануара дешава се у Хали репрезентаната (Хоусе Цхамбер) у згради Капитола. Током заједничке седнице Конгреса, сенатори и чланови Представничког дома окупљају се у овој просторији како би формално пребројали и потврдили гласове електора.

Седницом председава потпредседник САД, који је тада и председавајући Сената.

Свака савезна држава шаље своје резултате и имена електора, а гласови се износе један по један. Чланови Конгреса могу поставити питања или се противити резултатима из појединих држава, али такве примедбе морају бити потписане од стране чланова оба дома да би се разматрале.

Након завршетка пребројавања и расправа, резултати се формално потврђују, чиме се завршава процес.

Ова церемонија се традиционално одржава у Хали репрезентаната, која је значајна просторија за доношење важних одлука у америчком законодавству.

10. Прихватање резултата од стране кандидата И инцидент 6. јануара 2021. године

У Америци постоји традиција да кандидат који је изгубио трку на изборима честита победнику и каже да његов противкандидат сада представља Америку, те да ће га подржавати у вођењу државне политике. Традиција налаже да се пораз прихвати на цивилизован начин, а евентуални проблеми око гласања решавају се на суду.

Ипак, поред те традиције, дешавају се и инциденти, попут оног од 6. јануара 2021. године, када су Трампове присталице пробиле барикаде и ушле у зграду Конгреса, покушавајући да спрече потврђивање победе Џоа Бајдена. Због тог инцидента, сенатори и потпредседник Мајк Пенс били су евакуисани у сигуран део зграде, познат као поѕемни бункер у Конгресу, где их је чувала тајна служба. Након што је зграда очишћена од демонстраната, Пенс се вратио у Сенат и завршио процес потврде Бајденове победе, показавши да ће Конгрес поштовати уставне процедуре упркос насиљу.

Самом упаду у Конгрес претходио је митинг који је Трамп одржао испред Капитола, где је позвао Мајка Пенса да одбије да потврди Бајденову победу. Међутим, Пенс је одбио да прекорачи своја уставна овлашћења, истичући да нема право да једнострано одбаци резултате избора.

Током тог инцидента убијена је Асхли Баббитт, која је покушала да уђе у просторију коју су забарикадирали припадници тајне службе и обезбеђење Конгреса, јер су се у њој налазили сенатори. Пошто није било могуће даље померање сенатора, морали су да зауставе улазак демонстраната у просторију. У тренутку када је Баббитт покушала да се попне кроз поломљени прозор на вратима, поручник Мајкл Бирд, службеник полиције Капитола, испалио је хитац који ју је погодио у врат или горњи део груди. Хитно је пребачена у болницу, али је убрзо преминула од задобијених повреда.

11. Пренос власти на новоизабраног председника

Овај период се још назива транзиција. Он није у потпуности дефинисан јер тек 6. јануара добијамо званично потврђеног председника. Ипак, често се дешава да кандидат који је изгубио председничку трку призна пораз, чиме омогућава да транзиција почне раније. Ниједан кандидат нема обавезу да призна пораз, тако да, формално гледано, председник је потврђен тек 6. јануара.

Иако је транзиција власти обично мирна и организована, могу се јавити спорови, као што се десило 2000. године када је исход избора зависио од пребројавања гласова на Флориди, или 2020. године када је Доналд Трамп одбио да призна пораз.

Током овог периода, новоизабрани председник формира свој тим, именује кључне саветнике и чланове кабинета, и прима информације из поверљивих извештаја обавештајних служби.

Генерал Сервицес Администратион (ГСА) одобрава ресурсе за транзицију новој администрацији (приступ просторијама, средствима и информацијама).

Без обзира на спорове, амерички устав и закони обезбеђују да власт мора прећи на новоизабраног председника 20. јануара.

12. Инаугурација 20. јануара

Инаугурација председника одржава се на степеништу Капитола, где новоизабрани председник и потпредседник полажу заклетву. Заклетва је дефинисана у Америчком Уставу и гласи: „Свечано се заклињем (или потврђујем) да ћу верно извршавати функцију председника Сједињених Америчких Држава и да ћу, колико год најбоље могу, чувати, штитити и бранити Устав Сједињених Америчких Држава“. Популарна је слика где председници држе руку на Библији док се заклињу, али она није обавезна за полагање заклетве.

Заклетву председник даје пред председником Врховног суда, а тада формално преузима дужност.

Од тренутка полагања заклетве (у подне по источном времену), новоизабрани председник постаје врховни командант и преузима све уставне овласти.

На дан инаугурације, одлазећи председник и прва дама традиционално дочекују наследнике у Белој кући и присуствују церемонији инаугурације (мада постоје изузеци).

Након тога, одлазећи председник напушта Вашингтон и новоизабрани председник званично улази у Белу кућу.