Kako stari kradu mladima mladost
Sve veći broj mladih negoduje zbog situacije u kojoj se nalaze i ističu kako ne mogu da vide budućnost u Srbiji. Ovo nije samo pitanje vladavine prava i korupcije, već i materijalnog stanja. Rast cena bio je ogroman i mnogi se bune zbog toga, ali nemaju izbora osim da manje troše. Izrazito loša ekonomska situacija za mlade stvara želju da napuste Srbiju. Pa da vidimo zbog čega se mladi bune – u ovom tekstu bavićemo se njihovim materijalnim statusom, ne političkim pravima.
- Cene stanova u Srbiji i mogućnost mladih da ih kupe
Sve češće se čuje da mladi ne mogu sebi da priušte da kupe stan, samim tim postaje im teško da se odluče da imaju porodicu. Cene stanova u gradovima, pogotovo Beogradu i u manjoj meri u Novom Sadu su astronomske.
U Srbiji prosečna bruto plata u junu je bila 132 290 dinara a neto plata je bila 95 804 dinara. U Beogradu je bila bruto 167 015 dinara i neto 121 353 dinara, dok u Novom Sadu je bruto bila 152 758 dinara a neto 110 541 dinara.
Cene stanova, u junu, u Beogradu su bile: prosečna 2391 € /m2 novogradnja 2477 € /m2 i starogradnja 2345 € /m2, dok u Novom Sadu je bila: prosečna 1905 € /m2 novogradnja 1859 € /m2 i starogradnja 1950 € /m2.
Potrebno je 2,3 mesečne plate da bi se platio jedan metar kvadratni u Beogradu i 2 plate u Novom Sadu.
Za dvočlanu porodicu je potrebno oko 60 metara kvadratnih da bi mogli da žive, tako da je u Beogradu potrebno 138 mesečenih plata ili 11,5 godina da bi se kupio stan od 60 metara kvadratnih. U Novom Sadu je potrebno 120 mesečnih plata ili 10 godina.
Ako pogledamo današnji standard u svetu muško-ženskih odnosa, gde žene imaju prohteve od muškaraca, posedovanje stana od 60 kvadrata, koji nije velik za porodicu, nije ništa posebno za moderne žene, čiji želje su daleko veće od toga. Pa se postavlja pitanje kako muškarac da obezbedi taj stan, pogotovo ako je mlad?
Varijanta 1: Ako hoćemo da preko kredita kupimo stan od 60 kvadrata u Beogradu onda je cena tog stana 143 460 evra. Ako uzemo kredit na 30 godina a banka traži učešće od 20% iznosa kredita kao i što je potrebno platiti fiksne troškove izdavanja kredita, a oni zajedno iznose 29 999 evra, a banka vam daje kradit na iznos od 114 768 evra koji posle otplaćujete kroz rate. Rata za taj kredit je, pri kamati od 7% koliko je trenutno, 764 evra ili 89 388 dinara. Sa platom od 121 353 dinara nije moguće plaćati radu kredita u iznosu od 89 388 dinara.
Varijanta 2: Ako pretpostavimo da će muž i žena plaćati zajedno, i zarađuju prosečne plate, onda bi oni zajedno imali 242 706 dinara, pa bi bio izvodljivo da dignu kredit čija je rata 89 388 dinara, pošto je deo rate oko 37%. Mada, od te dve plate bi ostalo 153 318 dinara za troškove života porodice, pa bi bilo izvodljivo da prežive sa tim iznosom. Ali ovde je uračunato učešće, tako da kredit pokriva samo 80% cene nekretnine, a da bi prosečan građanin uštedeo za učešće, da pretpostavimo da štedi mesečno kolika mu je rata, onda je potrebno 39 meseci za učeše, pored 360 meseci koliko traje kredit. Ovo ukupno iznosi 399 meseci ili 33 godine i 4 meseca, da bi se obezbedila sredstava za učešće i otplatio kredit. U Novom Sadu je potreno malo manje vremena ali neće ulaziti u tačnu računicu.
Dakle, jedan osoba sa prosečnim primanjima u Beogradu ne može da kupi stan od 60 metara kvadratnih a čija je cena kvadrata prosečna u Beogradu. Od svega možemo zaključiti jedino da banke znaju šta rade jer je 33 godine radnog staža skoro pun radni vek, a da bi se kupio stan od 60 kvadrata potrebno je da dve osobe rade 33 godine, dakle, za života prosečan par može sebi da priušti stan od 60 kvadrata. Ovo je pokazatelj da mlade generacije nemaju šanse, jer je potrebno da dve osove rade više od 30 godina da bi priuštili sebi stan, zato ni ne čudi što mlade osobe ne vide perspektivu u kupovanju stanova.
Sa trenutnim cenama hrane i ostalih usluga, postavlja se pitanje kako da dve osobe koje imaju prosečnu platu mogu da plate kredit ali i ostale troškove za četvoročlanu porodicu?
1Troškovi za stan i automobil
| Naziv troška | Količina | Mesečni troškovi | Objašnjenje troška | |
| Dve prosečne plate | 242 706 Ovo su prihodi | |||
| 1 | Stan | 119 388 | ||
| 1.1 | Rata kredita | 89 388 | ||
| 1.2 | Porez na imovinu | 2000 | Raspoređen po mesecima | |
| 1.3 | Ulaganje u stan | 13 500 | Ulaganje u stan je oko 1% od njegove vrednosti godišnje. Renoviranje stana, novi uređaji i nameštaj, popravke i potrošni elementi(čaršavi, ćebad) | |
| 1.4 | Kućna hemija | 1000 | Detrdženti, prašak za veš, sunđeri i ostala sredstva za ćišćenje | |
| 1.5 | Informatika | 10 000 | Grejanje, voda, stambena zajednica i ostali troškovi | |
| 1.7 | Struja | 3500 | ||
| 2 | Komunikacija | 12 000 | ||
| 2.1 | Kablovska i internet | 4000 | ||
| 2.2 | Mobilne pretplate | 4 | 8000 | |
| 3 | Auto | 1 | 30 300 | |
| 3.1 | Depresijacija vozila | 6000 | Gubitak vrednosti vozila je oko 600 evra godišnje, za nova vozila je daleko veći | |
| 3.2 | Registracija | 3300 | Motor 1,9 iz 2017 godine, ukupno 40 054 | |
| 3.3 | Gorivo | 14 000 | Potrošnja 7 litara, na 12 000km godišnje | |
| 3.4 | Servisi | 1000 | Redovni servisi i zamena ulja, što više predstavlja prosek Srbije nego ono što je propisao proivođač | |
| 3.5 | Popravke | 3000 | ||
| 3.6 | Ostali potrošni elementi | 3000 | Gume, antifriz, metlice, sijalice, pranje auta.. | |
| Ukupno | 161 688 | |||
| 242 706-161 688= 81 018 |
Varijanta 3: Kada od prosečnog prihoda odbijemo troškove za stan, auto i komunikaciju ostane nam 81 018 za sve ostalo. Pod ostalo spada hrana za 4 osobe, odeća, lična higijena, kao i troškovi druženja dok su za decu potrebne knjige, treninzi, časovi. Pa ako neko ode kod doktora privatno ili u labarotoriju da uradi nalaze, moraju da se državi plaćaju izrade lične karte, pasoša i ostalih gluposti. Problem je što samo ishrana za četiri osobe iznosi više 81 018 ili 20 250 dinara po osobi, što iznosi 670 dinara dnevno po osobi, a to je malo.
Vidimo da dva roditelja koji primaju prosečne plate u Beogradu ne mogu da prište sebi da kupe stan od 60 kvadrata na prosečnoj lokaciji u Beogradu. Ako ne kupe stan onda bi trebali da ga iznajmljuju, a takvog stana bi bila 500-600 evra pa se sama računica ne bi mnogo promenila.
Varijanta 4: Dakle, jedini način da prosečan par živi u Beogradu nije da kupi stan na kredit ili rentira stan, već da ga nasledi od roditelja, tada računica života u Beogradu ima malo više smisla. Mada, ni tada nije savršena situacija jer na raspolaganju imaju 170 406 dinara kada se oduzme stavke iz tabela osim rate kredita. Ovo je 42 601 dinara po članu porodice, što može da bude trošak ishrane samo jedne osobe jer je to samo 1400 dinara dnevno. A ostaje svi troškovi koje treba plati jedna osoba, tako da i u tom slučaju porodica mora da sklapa kraj sa krajem da bi preživela.
- Da li nemogućnost mladih da obezbede krov nad glavom utiče na natalitet u Srbiji
Kada porodica mora da krpi kraj sa krajem a oba roditelja zarađuju prosečnu platu u mestu u kojem žive i imaju samo dvoje dece, onda se postavlja legitimno pitanje da li ti roditelju mogu da imaju dvoje dece ili su plate jako male u Srbiji?
Za prostu reprodukciju stanovništva je potrebno 2,1 dete po paru, tako da dvoje dece je manje od proste reproduckije stanovništva. Kada bi roditelji imali jedno dete onda bi mogli da mu priušte malo više, ali to opet nije nešto puno. Kada bi 170 406 dinara raspoloživ sredstva porodice raspodelili na 3 člana onda bi svaki član imao 57 000 dinara, što bi moglo da pokrije troškove ishrane, odeće, lične higijene i ostalih troškova. I u ovom slučaju standard života ne bi bio nešto visok ali bi bio pristojan.
Ako uzmemo u obzir da prosečna porodice ne može da kupi stan na kredit i ima dvoje dece, već da porodica koja ima prosečna primanja oba roditelja mora da nasledi nekretninu u kojoj živi i ima jedno ili dvoje dece da bi mogla da preživi. Situacija je ista, čak i gora u mestima van Beograda jer su tamo plate manje, a troškovi isti jer je nekretnina nasleđena, pa cena nekretnine nije važna.
Koliko je situacija loša, ne opisuje je dovoljno prosečna plata, već moramo biti svesni da je medijalna plata važnija za razumevanje problema, jer medijalna plata predstavlja iznos ispod kojeg zarađuje 50% stanovništva Srbije a ona iznosi oko 77% od prosečne plate. U slučaju da roditelji zarađuju medijalnu platu onda bi prihod dva zaposlena roditelja u Beogradu bio 186 883 dinara a u Srbiji bi bio 147 538 dinara.
Plaćanje kreditne rade za stan u Beogradu u iznosu od 89 388 dinara sa primanjima od 186 883 dinara nije realno, jer udeo rate kredita u prihodu je 47%, praktično pola primanja bi potrošili na ukupan prihod. Ako bi tome dodali 3 stavke(troškovi stana, auta i komunikacije) iz tabele a koje iznose 161 688 dinara, vidimo da bi nam za sve ostale troškove ostale 25 495 dinara, ni jedna osoba ne može da živi sa toliko novca a ne cela porodica.
Moramo da napomenemo da medijalna zarada predstavlja zaradu od koje 50% radnika ima manju platu, i oni predstavljaju pola Srbije. Kao što možemo videti ljudi koji zarađuju manje od medijalne plate nemaju apsolutno nikakve šanse da kupe nekretninu, niti da imaju puno dece, jedno dete im je već puno a ne više.
Kako će država da reši problem bele kuge kada više od 50% populacije nema apsolutno nikakve šanse da ima više od jednog deteta, a možda ne mogu da priušte ni da imaju jedno dete?
Mladi ljudi nemaju apsolutno nikakve šanse u ovakvoj postavci, jer oni ne vide perspektivu u životu, ne vide mogućnost da zasnuju porodicu jer nemaju novca za to.
- Pa šta je onda problem u Srbiji?
Problem u Srbiji su cene, cene koje su slične, nekada veće a nekada manje, u odnosu na Nemačku ili bilo koju drugo visoko razvijenu zemlju. Paradoksalno je da mnogi proizvodi koštaju više u Srbiji nego u Nemačkoj gde je nekoliko puta veća plata. Popularno je sada na socijalnim mrežama poređenje cena u Srbiji i u Nemačkoj ili nekoj drugoj bogatijoj zemlji.
Postavlja se logično pitanje: „Kako je moguće da su plate u Srbiji manje a cene veće?“. Ima puno razloga za tu paradoksalnu situaciju ali ćemo se pozbaviti nekim od tih problema
- Ogromni nameti od strane države
Nameti od strane države u vidu poreza, penzionog, zdravstvenog uzimaju ogroman deo plate. Da bi videli koliko iznose nameti poslužićemo se već postojećim kalkulatorima i pogledaćemo kolike su dažbine za prosečne plate u Srbiji:
Na neto platu od 100.000 dinara imamo bruto platu od 160.158 dinara. Od toga, PIO fond nam uzima 33.380 dinara, dok je zdravstveno osiguranje 14.324 dinara, a ostatak uzima država. Kada pogledamo na 100.000 dinara koje mi dobijemo, damo 60.158 dinara na poreze i doprinose, dodatno tome PDV iznosi 20%. Kada preduzetnik zaradi 200 dinara, on plati PDV od 40 dinara i ostane mu 160 dinara. Od tih 160 dinara bruto plate ostane mu 100 dinara neto plate. Vidimo da polovinu plate „pojede“ država, zbog čega nije moguće kupovati mnogo proizvoda ili usluga u Srbiji jer su nameti ogromni.
Kada su nameti ovako visoki, nema smisla da se vrši prodaja ili kupovina dobara ili usluga, jer država uzima polovinu od svake transakcije, a te pare građanin više nikada ne vidi. Računica je jednostavna: Pera ode kod Mike na masažu sat vremena i plati mu 2.000 dinara. Mika tada plati „reket“ državi i ostane mu samo 1.000 dinara. Posle toga, Mika ode kod Pere na masažu, ali za tih 1.000 dinara dobije samo pola sata masaže. Pera tada plati „reket“ državi i ostane mu 500 dinara. Zatim, Pera uzme tih 500 dinara i ode kod Mike na masažu, ali dobije samo masažu od 15 minuta. Na ovaj način država je obesmislila prometovanje dobara i usluga.
- Pa gde idu te pare onda?
Idu na finansiranje rada državne uprave, ali veliki deo ide penzionerima, koji trenutno „jašu“ po mladima u Srbiji. Pitate se kako „jašu“ po mladima? Sada ćemo vam objasniti.
Mlad momak, koji je tek napunio 18 godina i počeo da radi, za mesec dana mukotrpnog rada dobije platu od 100.000 dinara neto. Od te sume, otišlo je u PIO fond (penzionerima) 33.380 dinara, dok ga je zdravstveno osiguranje koštalo 14.324 dinara. Pošto je to mladić od 18 godina, on nema potrebu da ide kod doktora, pa te pare koje je uplatio za zdravstveno osiguranje nisu utrošene na njegovo lečenje, već na lečenje starijih ljudi, koji su daleko bolešljiviji od mladih. Tako je mladić od 18 godina, na 100.000 dinara koje je primio, dao starijima, preko državnog sistema, 47.704 dinara ili skoro 48% od onoga što je zaradio.
Međutim, penzionerski „reket“ se tu ne završava, jer država iz budžeta dotira i PIO fond i Republički fond za zdravstveno osiguranje. Budžet Republike Srbije za 2024. godinu (planirani) prihodi iznose 2040 milijardi dinara, ili dve hiljade milijardi dinara, odnosno 17,45 milijardi evra. Od toga, država dotira PIO fondu 237 milijardi dinara i fondu za zdravstveno osiguranje 65 milijardi dinara, što ukupno iznosi 302 milijardi dinara ili 15% vrednosti budžeta. Budžet se puni poreskim prihodima, koji čine 86% budžeta, a poreski prihodi, u velikoj meri, padaju na teret radnika. Dakle, penzionerima se opet daje novac od strane mlađih.
Ako pomislite da se tu zaustavlja davanje mladih starijima, varate se, jer mlad čovek koji iznajmljuje nekretninu u kojoj živi, mora je rentirati od nekoga. A ko ima nekretnine? Pa, stariji. Tako mladi čovek, koji tek počinje da radi i nema ništa u svom posedu, ne samo da plaća doprinose i poreze koji idu u korist starijih, već im plaća i rentu. Na platu od 100.000 dinara, mora da izdvoji minimum 250 evra za rentiranje, što je 29.250 dinara. Dakle, mladiću ostane na računu 70.750 dinara, dok je dao starijima 47.704 dinara preko državnih nameta i 29.250 dinara ako rentira stan od njih. To ukupno iznosi 76.954 dinara.
Dobro ste pročitali — mladić koji rentira stan od starijih i plaća državne namete daje 76.954 dinara starijima, a njemu ostaje 70.750 dinara. Teško za poverovati, ali mladić daje više starijima nego što ostane njemu. Zato taj mladić ni nema budućnost.
- Zašto mladi ljudi to ne primećuju
Zbog neinformisanosti o svojim obavezama prema državi, mnogi ne znaju koliko novca poslodavac odvaja za njihovo radno mesto. Njih samo interesuje neto plata, dok ostalo podrazumevaju da mora da se plati državi, pa ih ne zanima koliko to iznosi. S obzirom na to da je plaćanje doprinosa i poreza na prihod obavezno, nije ni čudo da imaju takav stav. Koliko država zapravo uzima, može se videti na primeru gde, za platu od 100 hiljada dinara koju primi radnik, poslodavac izdvoji 160 hiljada dinara.
Na primeru mladića koji iznajmljuje stan, za čiji rad poslodavac plati 160 hiljada dinara, njemu na kraju ostane 70 hiljada, a od tih para mora još da plati račune, struju, telefon. Kada sve to izmiri, ostane mu 60 hiljada dinara. Sa tih 60 hiljada, ili 500 evra, kad bi sve ostavio za kupovinu stana — što nije moguće jer mora da jede i plaća druge troškove. Ako uzmemo da je rata od 500 evra za kredit na 30 godina, sa kamatom od 7%, to značilo da bi banka dala 75.200 evra, učešće bi bilo 18.800 evra, a ukupna vrednost stana 94.000 evra. Da bi uštedeo 18.800 evra za učešće, trebalo bi da štedi 37 meseci, ili tri godine. Kada kupi stan na kredit, mogao bi da se preseli u njega i uštedi 250 evra na rentiranju stana. Tih 250 evra bi mogao da iskoristi za režije, ishranu i ostale troškove.
U potpuno nerealnom scenariju, gde osoba ne troši ni dinar na ishranu i ostale potrebe, ne može pre 33 godine da otplati stan. Koliki stan bi mogao da kupi u tom scenariju? U Beogradu,39 kvadrata, a u Novom Sadu 49 kvadrata.
Prosečna mlada osoba nema šanse da kupi stan, ali nema šanse ni da kupuje mnogo drugih proizvoda i usluga. Jer, sa 60 hiljada dinara, što je 2.000 dinara dnevno, osoba teško može da podmiri svoje troškove ishrane, odeće, lične higijene i ostalog. Očigledno da je ušteda misaona imenica za to mladića.
- Da li su skupi stanovi uzrok male kupovne moći
Uzrok male kupovne moći ne leži u skupim stanovima, jer stanovi nisu skuplji u odnosu na prosečne plate u Srbiji nego u nekim zemljama Evrope ili Amerike. Cena nekretnina se sastoji iz dve komponente: prva komponenta je cena izgradnje, a druga cena lokacije. Cena izgradnje u Beogradu je uvek ista, ali cena preko te osnovne cene varira u zavisnosti od lokacije. Cena izgradnje nije drastično veća na zapadu nego u Srbiji. Pitate se kako je to moguće?
Da li ste čuli da majstori govore kako im nije isplativo da idu na zapad da rade jer i ovde mogu toliko da zarade? Jedini razlog zbog kog ovde mogu da zarade gotovo koliko i na zapadu je što su cene usluga majstora slične u Srbiji i na zapadu. To znači da mi u Srbiji plaćamo majstorske usluge po cenama sličnim onima na zapadu, ili tek nešto nižim. Koren ovog problema leži u tome što je veliki broj majstora ranije otišao na zapad zbog boljih zarada. To se desilo kada su ljudi mogli da putuju bez viza i kada je Hrvatska ušla u EU, omogućivši ljudima rođenim u Krajini da dobiju hrvatski pasoš, s kojim su mogli slobodno da rade u EU.
Ovo je dovelo do naglog pada broja majstora u Srbiji, dok su niske, pa čak i negativne kamatne stope centralnih banaka omogućile lako podizanje kredita, što je izazvalo rast potražnje za svim uslugama, uključujući majstorske. Zakon tržišta kaže da, kada se istovremeno poveća potražnja za uslugama, a ponuda smanji, cene naglo rastu. Kako su cene majstorskih usluga naglo porasle, majstorima je postalo isplativo da ostanu. Međutim, ostatak građana plaća te skupe usluge.
Cene stanova u Beogradu, a u nešto manjoj meri i u Novom Sadu, veće su od same cene izgradnje, dok u drugim mestima cena izgradnje nije mnogo manja od prodajne cene.
2Cene stanova u centru grada u dolarima
| Grad | Cena po kvadratu u dolarima | Cena izgradnje | Odnos cene izgradnje i prodajne cene(prosečne plate u državi) | Prosečna plata u državi, dolari | |
| 1 | Beograd | 4260 | 800 | 5,3(4,68) | 910 |
| 2 | Novi Sad | 3260 | 800 | 4,1 | 910 |
| 3 | Niš | 2350 | 700 | 3,35 | 910 |
| 4 | Cirih | 25 760 | |||
| 5 | Hong Kong | 28 620 | |||
| 6 | Nju Jork | 18 402 | 3000 | 6,1(4,4) | 4182 |
| 7 | San Francisko | 11 565 | 3500 | 3,3 | 4182 |
| 8 | Los Anđeles | 7544 | 2500 | 3 | 4182 |
Razlika u ceni kvadrata između Njujorka i Beograda je 4,3 puta, dok je razlika u prosečnim platama između Srbije i Amerike 4,6 puta. Iz ovoga možemo videti da su svi parametri slični između najskuplje lokacije u Americi i najskuplje lokacije u Srbiji. Cena nekretnina u Beogradu prati svetske trendove, te je shodno tome odnos plata i cena nekretnina sličan.
- Pa šta je onda glavni problem u Srbiji?
Raspodela plata je problem u Srbiji koji onemogućava ljudima da kvalitetnije žive. Pod raspodelom plate smatramo sve što se prosečnom zaposlenom uzme od bruto plate, tj. od onoga što je poslodavac izdvojio za zaposlenog. Kada se previše uzima od plate zaposlenog, kao i kada se previše uzima od svake transakcije u vidu poreza, akciza ili drugih nameta, prometovanje dobara i usluga postaje besmisleno.
Prilikom svake transakcije plaća se PDV, pa se od plate uzima porez na zarade, doprinos za PIO, zdravstveno osiguranje i samozapošljavanje. Da bi firma funkcionisala, mora da ima knjigovođu kojeg plaća, kao i da iznajmi prostor gde se plaća porez na prihod (iznajmljivanje nekretnine). Za svaki mogući dokument plaćaju se takse državi, koje uopšte nisu male, a zatim preduzeće mora da plati i porez na dobit. Svaki građanin dužan je da plati porez na dohodak građana, ako mu primanja prelaze trostruka prosečna primanja. Takođe, potrebno je platiti porez na kapitalne dobitke, a prilikom prenosa nekretnine plaća se porez na prenos apsolutnih prava. Ako vam nešto treba od države, morate da platite republičku administrativnu taksu (RAT) i gradsku administrativnu taksu (GAT). Ukoliko želite da posedujete nekretninu, potrebno je platiti porez na imovinu.
Reket države ne završava se na porezima – smišljene su i akcize na derivate nafte, duvan i druge proizvode.
Akcize na derivate nafte su posebno štetne jer skuplje gorivo utiče na cenu transporta, a bez transporta nema pokretanja ekonomije. Sva dobra moraju biti transportovana, a cena goriva direktno utiče na usluge prevoza, poput taksija i gradskog prevoza. Na ovaj način država otežava razmenu dobara i usluga, samim tim i poslovanje.
Akcize na duvan donekle imaju smisla, isključivo iz zdravstvenih razloga, jer se duvan može smatrati luksuzom. Akcize na alkohol imaju istu ulogu kao kod duvana.
Ukoliko želite nešto da uvezete, morate platiti transport, špeditera i carinu. Dok vozilo prolazi kroz granicu, dodatno se gubi vreme, što povećava cenu transporta.
Svakim danom postaje sve teže poslovati u Srbiji, pa ne čudi što su cene u stalnom porastu, jer poslodavci plaćaju ogromne namete. Na kraju, građani kroz povećane cene plaćaju sve te namete.
Ovde nismo napomenuli da je prilikom svake veće transakcije potrebno otići kod javnog beležnika, imati advokata, a ponekad i ići na sud i platiti sudsku taksu.
Sve ovo dovelo je do toga da proizvodna cena nema mnogo veze sa prodajnom cenom, jer je prodajna cena daleko veća od proizvodne.
- Punjenje državnog budžeta kao glavni krivac inflacije u Srbiji
Država je jedno vreme obezbedila sebi finansiranje kroz povećanje PDV-a sa 18% na 20%. Kroz restriktivniju politiku prema neprijavljenim radnicima, država je obezbedila punjenje PIO i zdravstvenog fonda. Dok je u početku takva politika punila budžet, sada se pretvorila u inflatorni problem i smanjenu kupovnu moć građana. Kada su uvedene ove promene, zbog tada povoljnih okolnosti, u vidu nultih pa čak i negativnih kamatnih stopa, zaduživanje je bilo jeftino, pa su mnogi dizali kredite i time gurali ekonomiju. Međutim, podizanjem kamatnih stopa od strane centralnih banaka, inflatorni pritisak postao je očigledan jer više nije bilo moguće prikriti infalciju podizanjem novih kredita. Tada je samo postala uočljiva.
Cene u Srbiji su porasle znatno više nego na Zapadu i u ostatku sveta. Cene hrane su podivljale u Srbiji, postavši toliko visoke da su određeni političari postali atrakcija sa parizerom, jajima od 11 dinara i kiselim mlekom koje je jeftinije 3 dinara.
Čim su političari počeli da se bave ovim temama, i to na način koji izaziva podsmeh, postalo je jasno da je situacija kritična. Ne samo da je situacija kritična, već se ne vidi svetlo na kraju tunela. Cene u Srbiji, kako hrane, tako i drugih proizvoda, dostigle su nivo Zapada, a ponekad su i više. Elektronika je skuplja u Srbiji nego na Zapadu, što je razumljivo jer se u Srbiji plaća carina, rešava papirologija prilikom uvoza i čeka na granici. Sve te stavke povećavaju cenu krajnjeg proizvoda za kupca.
Generalno, sve što se uvozi skuplje je u Srbijinego u zemljama EU, a Srbija je veliki uvoznik. Uvozi celokupnu elektroniku, gotovo sav softver, automobile, veliki broj mašinskih komponenti, proizvode za ličnu higijenu, savremene građevinske materijale, energente poput nafte i gasa, lekove, medicinsku opremu, kućnu hemiju i mnogo drugih proizvoda. Srbija je malo tržište bez direktnog izlaza na morsku luku, ali sa carinama, pa nema razloga da očekujemo da će u Srbiji nešto biti jeftinije nego u EU.
| Država | PDV u % | |
| 1 | Srbija | 20 |
| 2 | Japan | 10 |
| 3 | Kanada | 5-15 |
| 4 | Bugarska | 20 |
| 5 | Australia | 5 |
| 6 | Rusija | 20 |
| 7 | U.K. | 20 |
| 8 | Amerika | 3-7,3 |
| 9 | Švajcarska | 8,1 |
| 10 | Kina | 6-13 |
- Poskupljenje hrane u Srbiji
Poskupljenje hrane u Srbiji traje već više od dve godine. Najviša stopa opšte inflacije zabeležena je početkom 2023. godine, malo preko 16%. Inflacija hrane bila je oko 50% brža od opšte inflacije. Inflacija koja je počela 2022. godine počela je da se smiruje i stabilizuje u 2024. godini, ali su cene tokom tog perioda toliko porasle da je sada vrlo teško živeti, čak i bez novih poskupljenja. Trenutne cene hrane su izuzetno visoke i zauzimaju ogroman deo prihoda, tako da malo preostaje za druge troškove. Udeo koji hrana ima u primanjima građana nekoliko je puta veći nego u EU, a u poređenju sa Amerikom čak 5 puta. To znači da građani EU ili Amerike mogu daleko lakše da žive, jer im ostaje znatno veći deo plate koji mogu da troše na druge stvari, mereno u procentima i u apsolutnoj vrednosti.
Pojeftinjenje hrane u Srbiji nije izgledno, makar ne u većoj meri nego na svetskom tržištu. Veliki broj nameta u Srbiji se neće smanjiti, pa samim tim nema ni razloga za pad cena, osim ako one padnu na svetskom tržištu. Država onemogućava uvoz mleka i mlečnih proizvoda uvođenjem prelevmana, što znači da građani plaćaju skuplje mleko i mlečne proizvode. Zašto vas onda čudi što su mleko i mlečni proizvodi u Srbiji skupi? Ako tvrdite da tako čuvate domaće mlekare, postavlja se pitanje zašto je mleko koje one proizvode skuplje nego mleko iz Nemačke ili Poljske, gde su plate veće?
Odgovor nisu subvencije iz EU ili Amerike, jer Amerika izdvaja 15 milijardi dolara za subvencije, dok Srbija izdvaja 840 miliona dolara – što je 18 puta manje. Međutim, Amerika ima 330 miliona stanovnika, a Srbija 6 miliona, što je 55 puta manji broj stanovnika. Dakle, prosečan Srbin izdvaja tri puta više novca za subvencije nego prosečan Amerikanac. Subvencije za poljoprivredu u EU iznose 200 evra po hektaru, dok u Srbiji subvencije iznose 18.000 dinara po hektaru, odnosno oko 150 evra. Problem poljoprivredne proizvodnje u Srbiji leži u neefikasnoj proizvodnji, koja ima daleko manje prinose po hektaru, ali više uloženih radnih sati, jer je nivo automatizacije mnogo niži.
Problem cene mleka leži u neefikasnoj proizvodnji, gde je neko ubedio ljude da mogu da prave biznis sa pet krava. U EU postoje farme sa hiljadu ili više krava, gde je proizvodnja mleka automatizovana, pa je proizvodnja daleko efikasnija nego u Srbiji, a samim tim je i cena mleka znatno niža. Proizvođači sa pet krava nemaju nikakve šanse protiv farmi u Srbiji koje imaju hiljadu krava i automatizovanu proizvodnju. Oni nisu konkurentni na tržištu, ali im država omogućava da opstaju uvođenjem prelevmana. Dok god država podržava neefikasnu proizvodnju mleka u Srbiji, građani će plaćati preskupo mleko.
- Cene u Americi i cene u Srbiji
Američki zavod za statistiku vodi evidenciju o cenama prehrambeni proizvoda pa ćemo u sledećeoj tabeli videti kolike su cene u Americi, cene se odnose na prosečne cene u gradovima (izvor)
| Proizvod | Cena u din po kg | Cenu u Srbiji | |
| 1 | Brašno | 130 | |
| 2 | Konditorski proizvodi | 1200 | |
| 3 | Mleveno goveđe meso | 1370 | |
| 4 | Svinjetina bez kostiju | 1080 | |
| 5 | Pileće grudi bez kostiju | 910 | |
| 7 | Slanina | 1560 | |
| 8 | Jaje klasa A | 28 | |
| 9 | Mleko(litar) | 110 | |
| 10 | Sir | 1120 | |
| 11 | Sir čedar | 1330 | |
| 12 | Sladoled (1,9litara) | 660 | |
| 13 | Banane | 140 | |
| 14 | Pomorandža | 400 | |
| 15 | Limun | 460 | |
| 16 | Jagode | 720 | |
| 17 | Krompir | 240 | |
| 18 | Iceberg salata | 350 | |
| 19 | Paradajz | 460 | |
| 20 | Šećer | 230 | |
| Energija | |||
| Gorivo po L | 100 | 200 | |
| Električna energija kWh | 18,5 | 13,3 |
Cene mleka i mlečnih proizvoda su malo jeftinije nego u Srbiji, cena mesa i jaja je malo skuplja, konditorski proizvodi su približni ceni u Srbiji, šećer je duplo skuplji, voće i povrće je primetno skuplje. Naravno cene nisu ni približno veće u odnosu na platu koja je daleko veća. Gorivo je duplo jeftinije, dok je struja 50% skuplja.
Prema ovim cenama, čovek bi pomislio da je plata u Srbiji i Americi slična, ali tad bi se grdno prevario.
Zaključak
Mladi u Srbiji nemaju nikakvu šansu pored ovakvih penzionera i nemaju nikakvu budućnost, osim ako nisu bogati naslednici ili uspešni kriminalci, pošto oni ne plaćaju državi namete. Sve što mladi naprave, država im uzme više od polovine i daje drugima, a mladima ostaje samo obećanje.
Penzioneri čine dominantno glasačko telo, tako da ne treba očekivati da će im neko reći istinu. Svi političari ponavljaju staru frazu: „Penzioneri su to zaradili.“ Ali neće reći pravu istinu – da su penzioneri ono što su zaradili već potrošili, zbog čega PIO fond gotovo da nema imovine od koje bi se isplaćivale penzije.
Najveći bezobrazluk su tužbe penzionera protiv države zbog prava na mirno uživanje imovine, kada su im 2014. godine smanjene penzije. Broj postupaka pred sudovima premašio je 10.000. Bezobrazluk leži u tome što traže od države da zaposlenima otima pošteno stečenu imovinu kroz doprinose i dotacije kako bi se novac dodelio njima. Imovina koju su stekli penzioneri predata je fondu, a ne državi, pa bi trebalo da zahtevaju svoj novac od fonda, a ne od države. Međutim, umesto toga, oni traže od države da im isplaćuje penzije.
Jedino pošteno rešenje bilo bi osnivanje novog PIO fonda 2024. godine, u koji bi svi zaposleni uplaćivali doprinose, dok bi uplata doprinosa starom PIO fondu bila potpuno obustavljena. Pošto su penzioneri uplaćivali doprinose starom PIO fondu, neka od njega traže penzije. Država mora prestati s davanjima iz budžeta penzionerima. Time bismo dobili pošteno rešenje: zaposleni uplaćuju doprinose u novi PIO fond, koji se koristi za investiranje i stvaranje prinosa, a penzije bi se isplaćivale iz tog fonda kada dođe vreme.
Međutim, postoji jedan problem za penzionere – stari PIO fond bi bankrotirao već prvog meseca kada bi prestalo njegovo finansiranje doprinosima i državnim dotacijama. To znači da penzioneri ne bi primali penzije. Istovremeno, to znači da se sada otima imovina mlađih generacija da bi se dala penzionerima.
Država kroz doprinose oduzima novac mladima, jer je plaćanje doprinosa obavezno, umesto da se građanima isplaćuju bruto plate, pa da sami biraju gde će investirati taj novac – da li u PIO fond, investicioni fond ili, možda, da kupe nekretninu i izdaju je. Onaj ko uplati u PIO fond neće imati pravo na državnu penziju, ali će imati penziju iz fonda u koji je uplaćivao ili prihode od izdavanja nekretnina.
Kada analiziramo penzije, videćemo da su one socijalna davanja koja obezbeđuje država, jer u ovom trenutku sva sredstva za penzije obezbeđuje država. Penzije bi bile penzije kada bi se isplaćivale iz imovine fonda koja je stečena u godinama u kojima su uplaćivani doprinosi za te penzije. Pošto fond nema nikakvu imovinu iz koje bi se penzije isplaćivale, ono što građani dobijaju je socijalna pomoć. Na iznos socijalne pomoći oni nemaju pravo da se žale.
Na ovaj način mladi nemaju šansu da obezbede sebi pristojan život. Jedini način da poboljšaju svoj standard je ili da odu iz Srbije ili da ostanu i pobune se protiv ove krađe, koja se meri u milijardama evra.
Pola plate primi, pola plate starcu daj.
