Да ли Рио Тинту треба рудник литијума или Србији треба рудник литијума

Србија, као држава која никада није имала среће, верно чува ту титулу. О чему бисмо кукали у кафани ако сами себи не пуцамо у ногу? Бог нас погледа и да нам шансу, а ми узмемо пиштољ и пуцамо себи у ногу. Зашто то радимо? Да бисмо после у кафани говорили како смо баксузи и како нас мрзи цео свет. Ајде што нас други саботирају, али зашто сами себе саботирамо? Рударење и експлоатација природних ресурса најлакши су начини да се држава развије, обогати и повећа животни стандард. Међутим, ми Срби смо мазохисти па волимо да идемо тежим путем и да се мучимо.

Погледајмо примере других држава које су се развиле од експлоатације природних ресурса:

1. Норвешка

Норвешка је била једна од најсиромашнијих држава Европе, а сада је једна од најбогатијих држава у Европи. Како су са зачеља листе стигли на врх листе? Нафта и гас.

Норвешка је пре експлоатације нафте и гаса имала БДП по глави становника мањи од Немачке или Француске, али сада има 2,5 пута већи БДП по глави становника захваљујући експлоатацији нафте и гаса.

Норвешка, као цивилизована земља, пазила је како троши новац добијен од нафте и гаса. Животни стандард грађана је порастао, а поседују фонд чија вредност је 1626 милијарди долара, односно око 300 хиљада долара по становнику, а искључиво је пуњен приходима од продаје нафте и гаса. Новац који је Норвешка добила од нафте и гаса је незамислив у Србији, а Норвешка има мање становника него Србија.

Ради бољег разумевања, вредност тог фонда је 300 хиљада долара по становнику Норвешке, док је медијална вредност имовине једне особе на свету 8654 долара. Медијална вредност означава да 50% популације има више или мање од те вредности. Медијална вредност имовине у Србији је 16.462 долара. Може се закључити да је медијална вредност имовине особе у Србији 18 пута мања него вредност норвешког фонда по особи. Да је Србија урадила исто, сада би, само у једном фонду, имала 18 пута више богатства него што сада има.

Наведене вредности су према извору: УБС Глобал Wealth Databook’s лист оф цоунтриес by wealth пер адулт (УСД).

У 2022. години, удео прихода од нафте и гаса био је 35%, дакле Норвешка и даље живи од нафте и гаса, док има фонд који стоји са стране. Стандард грађана се већ дуго развија на основу прихода од нафте и гаса.

2. Уједнињени Арапски Емирати

Прве резерве нафте у УАЕ откривене су 1958. године, а Дубаи је почео да извози нафту 1969. године. Сада је Дубаи, који је пре тога био најобичнија пустиња, познат по највишој згради на свету (Бурј Кхалифа). Такође, Дубаи је сада познат по екстремном луксузу, а некада је то била најобичнија пустиња. Колико је нафта одиграла улогу, можемо закључити по томе да је некад удео продаје нафте у буџету УАЕ достизао 80%.

3. Катар, Кувајт и Саудијска Арабија

Многе друге државе постале су познате у Србији због извоза нафте. Саудијска Арабија је синоним за извоз нафте, али и Катар и Кувајт су државе које су се развиле захваљујући извозу нафте и гаса. Природни ресурси најважнија су ствар коју нека држава може да има, јер је то може чинити богатом и независном од увоза туђих ресурса. Када само увозимо природне ресурсе, зависни смо од других земаља, али када ми извозимо, једнаки смо са њима и можемо преговарати као равноправни. Питање националне безбедности Србије зависи од експлоатације литијума.

Сиромашне државе богате нафтом, Венецуела, Ирак, Иран, Либија

Поред држава које су се обогатиле извозом природних ресурса, имамо и државе које имају огромне природне ресурсе, али их не експлоатишу или их неефикасно експлоатишу. Синоним за погрешно управљање природним ресурсима је Венецуела, која има највеће потврђене резерве нафте, али због санкција од стране Запада немају где да извезу нафту. По статистикама, Венецуела је најгора земља за живот у Јужној Америци. Девет од десет људи живи у сиромаштву. Сиромаштво је толико распрострањено да је председник Венецуеле, Николас Мадуро, морао да потпише договор 2021. године са Светским програмом за храну како би обезбедио храну за 1,5 милиона гладне деце, које власт није способна да прехрани. Две године пре тога, Мадуро је одбио да прими хуманитарну помоћ рекавши: „Венецуеланци нису сиротиња која моли за храну,“ али две године касније је морао да прими помоћ. Када су људи гладни две године, више им није до политичке демагогије.

Неславни примери су такође Ирак, Иран и Либија, које живе далеко лошије због политичке демагогије која их спречава да постану као Саудијска Арабија или остале успешне државе.

У средњовековној Србији рударство је било озбиљно развијено

У средњовековној Србији рударство је било озбиљно развијено. Србија је у свету позната као једна од првих држава која је имала закон о рудницима. Донет је у време деспота Стефана Лазаревића 1412. године, а крајем његове владавине били смо један од највећих произвођача сребра у Европи. Рударство у средњовековној Србији имало је велики економски значај, нарочито у периоду од 13. до 15. века, када се вадила руда олова, бакра, гвожђа, сребра и, у мањој мери, злата. У Србији је постао популаран израз: “Док се на српском двору јело златним кашикама, Немци су јели прстима.” Ова реченица потиче из времена када је српско рударство обезбедило злато за те кашике.

Рударство у свету

Рударска индустрија у целом свету цвета, са енормним улагањима. Према подацима публикације „Глобал Мининг Инвестмент Outlook“ за 2021. годину, ниво улагања у рударство у свету је око 1800 милијарди долара, а активно је око 13.000 рударских пројеката.

Рударство у Србији

Укупан број истражних поља за које је Министарство издало дозволе за геолошка истраживања је 168, од којих је 112 за геолошка истраживања металичних минералних сировина, осам за енергетске минералне сировине и 48 за неметаличне минералне сировине. Што се тиче истраживања и експлоатације неметаличних сировина, које се углавном користе као грађевински материјал, обављају их домаће компаније. Активна експлоатација врши се на 235 експлоатационих поља, док се истраживања врше на 55 поља.

Број рудара у Србији је око 30.000, и сви они живе и хране своје породице од тог посла. Према статистици плата за април 2024. године, коју је издао Републички завод за статистику, просечна нето плата у области рударства је 130 хиљада динара, док је просек Србије 96 хиљада динара. Поред овако велике разлике, треба напоменути да се рударство не одвија у градовима, где су највеће плате, већ у удаљеним и руралнијим местима где су мање плате. Рударство је најбољи начин да зауставимо пропадање српских села. Посебно је велика плата у области експлоатације руде метала, где је просечна нето плата 150 хиљада динара.

Развој Србије због рудника литијума

Утицај рудника литијума на српску економију може бити енорман. Према изјави министра финансија Синише Малог, директна и индиректна зарада од рудника литијума ће износити између 10 и 12 милијарди долара, што чини 16% БДП-а.

Морамо напоменути да се од литијума не праве само батерије за електричне аутомобиле, већ и батерије за мобилне телефоне, лаптопове, електрични алат и друге уређаје. Целокупна револуција у мобилном/ преносивом свету дошла је са литијум-јонским батеријама, јер је њихов капацитет складиштења електричне енергије довољно висок да сви уређаји могу постати преносиви.

Поред самог ископавања и прераде руде, Србија може добити многе друге фабрике, попут фабрика батерија и аутомобила. Ова шанса може променити економију Србије више него што можемо да замислимо. Према проценама, то нам може донети између 10 и 12 милијарди долара.

Рударство у околини рудника литијума

У близини будућег рудника литијума већ постоје или су постојали рудници, који су удаљени само око 10 км од будућег рудника литијума. Очигледно је тај крај веома богат рудним богатствима, а рудници су били у Крупњу, Зајачи, Столицама и Добром Потоку. Према неким историјским изворима, још од 1445. године се тај крај помиње као рударски крај. Рудник Столице-Костајник почео је са радом још давне 1882. године. Оно у шта можемо бити сигурни, тај рудник није имао ни приближне мере заштите животне средине које су сада доступне у 21. веку. Ако смо тада могли имати рудник у том крају, који је имао далеко лошије мере заштите животне средине, зашто сада, када имамо модерне мере за заштиту животне средине, не бисмо имали рудник?

Ако желимо да будемо реални, увидећемо да је Србији вероватно потребнији рудник литијума него што је потребан Рио Тинту, јер би то за њих био још само један рудник у низу. Међутим, тај рудник могао би значајно променити Србију.