Косово је старисрпски проблем док перпетуум мобиле означава бесконачно кретање тела у простору. Када спојимо ова два појма добијемо бесконачни проблем који се само врти у круг без икаквог решења И наде да ће се проблем разрешити. Косовски проблем је веома стар а носиоц те промене је демографска промена која се десила на тој територији. Од апсолутне већине на Косову Срби су спали на 5%. Демографске промене на КиМ су почеле још 1690. године са великом сеобом Срба, када је скоро 200 000 срба кренуло за патријархом Српским Арсенијем Чарнојевићем, на север, где су населили Војводину. После прве, уследила је и друга велика сеоба Срба где је 80 000 људи отишло са КиМ, за тај временски период то је било далеко више него што данас сматрамо. После тога се и даље дешава сеоба Срба са КиМ, само далеко мањег интензитета, што због турског зулума, што због добрих услова које су добили тада Срби од Леополда И(црквено-школска аутономија). После тога долази до WWИ рата, где Србија губи 28% популације(1,2м становника), где треба напоменути да је мушка популација далеко више страдала, што ствара диспропорцију мушкараца и жена, и тиме ствара демографску катастрофу, као и чињеницу да су тадашња деца одрастала без оца и да је сав терет домаћинства падао на мајку. После долази до WWИИ где је Србију(сада у ширем смислу) доживела још једну демографску катастрофу, а после рата је дошло да масовне миграције са КиМ и јужне Србије, према Војводини. После тога долази до промене става у друштву, које је довело да смањења наталитета. Тако да проблем депопулизације КиМ од стране Срба траје тачно 300 година(1690-1990). Док са друге стране Албанци на КиМ имају политику досељавања, а поготово после WWИИ разлика у наталитету између Срба и Албанаца је огромна, у корист Албанаца. Тако да не треба да чуди то што је 90-тих било такво стање на терену, везано са демографију. Тај тренд је приметио и др. Васо Чубриловић који је 1937. године предложио тадашњем премијеру Стојадиновићу, меморандум „истеривање Арнаута“, који је он сматрао решењем албанског питања, који се није пуно разликовао од нацистичког приступа према Јеврејима. Али треба узети у обзир да је демографски фијаско на КиМ, који је касније довео до проблема 90-тих, и поразом за Српске интересе, довео до победе за Српске националне интересе у Војводини. Тако да је скор, заправо, 1:1 на ширем плану. Имиграција и демографска промена у демократији, која означава владавину народа и базирана је на гласању народа. Како се мења демографија тако се мења и образац гласања зато не треба да нас чуди преференција људи који живе на Косову и њихово гласање за Албанске лидере. Већина на Косову су сада Албанци а не Срби тако да треба да прихватимо ову чињеницу и поступамо у складу са њом. Сви досадашњи лидери су само одлагали решење Косовског питању пошто су били свесни ситуације на терене и били су свесни да би их реално решење могло скупо коштати код гласача зато су се увек одлучили да пренесу проблем на наредну власт. Стављали су сопствени интерес испред интереса Србије коју су били дужни да представљају али нису.
Зашто је одлагање велики проблем?
Одлагање је велики проблем јер можемо видети да је ситуација све гора по Србију и њене интересе како пролази време јер је Срба све мање на Косову. Косово већ дуго није под контролом Србије, од када су се српске службе повукле са Косова, после потписивања Кумановског споразума који не само да је одузео Србији суверенитет на КиМ већ и узео Србије и територију која је 5км од копнене и 25км од ваздушне границе са КиМ а то се назива копнена зона безбености али је заправо отимање суверенитета Србије и ван КиМ. Косово је изгубљено после потписивања Кумановског споразума после тога више није могуће“изгубити“ Косово. Пошто Србија више не управља АП КиМ и људи који тамо живе немају више потребе да причају српски језик поготово генерације које су рођене 90-их и касније. Можемо видети да су старије генерације, попут Куртија, веома вешти са српским језиком јер су тада живели у истој држави са Србима и имали потребу да разумеју српски од 99-те више немају потребу за разумевањем српског језика. Албанци који живе на Косову имају изражен негативан став према Србима јер их сматрају својим џелатима из рата 90-их као и што Србе сматрају реметилачким фактором за развој своје државе. Пошто је конфликт замрзнут тако је и став Албанаца према Србима исти као и 90-их. У оваквој ситуацији треба само да замислимо какав је живот Србина који живи на Косову где је заправо мањина а Албанци су већина. Не можеми ни да слутим каквој је дискриминацији изложен као и колико му је тешко да буде добар са својим првим комшијом који је Албанац и који га сваки дан гледа испод ока када га види. Како пролазе српска деца у школама где су мањина и где се не прича њихов српски језик. Деца знају да буду
веома окрутна према својим вршњацима који не припадају већинској групи а српска деца су та која не припадају већинском народу.
Зашто морају српска деца да се муче и трпе злостављање у школи јер одрасли не могу да се помире и закопају ратне секире? Српска држава води евиденцију о броју национално мотивисаних напада на Србу који живе на Косову и можемо видети да се ради о хиљадама случајева национално мотивисаних злочина. Нетрпељивост према Србима је толика да ће пуцати и на српску децу која носе бадњак.
Прави српски патриота се залаже за миран и сигуран живот српске деце на Косову а не на распиривање мржње у Београду(где је потпуно безбедан) а која је повод за националну нетрпељивост према Србима на Косову. Зар прави спрски патриота не жели да српска деца на Косову буду безбедна? Зар прави српски патриота не жели да српска деца на Косову имају срећно детињство где ће моћи да се друже са својим вршњацима? Где ће српска деца моћи безбедно да носе бадњак? Где се српске мајке и баке, које живе на Косову, неће бринути да им се једино чедо неће вратити кући када оде по бадњак? Лако је распиривати мржњу и митове по Београду али ако смо свесни да то доноси огромну патњу Србима који живе на Косову зашто то радимо? Свесни смо да негативан став о Албанцима који се узгаја у Србији
заправо долази на наплату Србима који живе на Косову и где су они мањина док са друге стране Србин у Србији је већина и никада га нико неће напасти због његових ставова. Пут мира и бездености Срба на Косову полази од Београда где је потребно да се схвати прави национални интерес Србије. Прави национални интерес Србије је да Срби на Косову живе безбедно и буду интегрисани у друштво а на нама који живимо у Србије је да урадимо све што ће њима помоћи да живе лепше. Ако смо прави Срби урадићемо све да помогнемо нашој браћи на Косову да живе лепше а то је закопавање ратних секира и спречавање ратнохушкачког говора као и говора мржње. Јер треба да запамтимо све што ми радимо Албанцима у Београду, Албанци ће радити Србима на Косову. Веровали или не тај реципроцитет постоји и зато је потребно да сваки српски херој почне да уважава права Албанаца у Србији и да их цени као своје комшије и пријатеље а не да од њих прави непријатеље јер ће сво то на крају платити Срби на Косову. Сваки рачун који је направљен у Србији биће испостављени Србима који живе на Косову. Прави српски патриота херој је онај ко учини живот лепшим и сигурнијим Србима који живе на Косову.
Прави српски издајник је онај ко уради било шта што ће учинити тежи живот Србима на Косову.
Тренутана ситуација
Када погледамо тренутну ситуацији видећемо колико смо глупи што нисмо изгладили односе са Албанцима. Срби који живе на Косову не могу нормално да живе јер их не воле Албанци који живе на Косову. Албанци који живе на Косову не могу нормално да живе пошто су им Срби главна политичка тема а не будућност и економија. Албанци који живе у Србији не могу нормално да живе због нетрпељивости од стране Срба. Срби који живе у Србији не могу нормално да живе јер им је политички простор загушен само једном темом већ више од 20 година а квалитет живота грађанина Србије и будућност Србије су у другом плану. Притисци западних сила на Србију су све већи јер је криза у Украјини променила све и сада ће Србија морати брзо да пронађе решење да нормализује односе са Албанцима иначе ће трпети страшне последице. Када ставимо све на папир и видимо да нико не живи нормално можемо само да се питамо да ли смо ми
нормални када смо се довели у такву позицију? Када сагледамо у каквој ситуацији се налазимо видећемо да нормализација односа нема алтернативу. Видећемо да је српским преговарачима, у првом реду председнику Александру Вучићу, позиција 20x тежа него што српска јавност представља јер у стварности Срби чине тек 1/20 популације Косова. У Србији је изграђен мит о Косову који је изокренуо многе чињенице и поглед на Косово, онај ко покуша да укаже на праве чињенице и на реалну могућност у преговорима ће бити сатанизован да је јеретик и издајник од стране људи који су потпали под дуго грађену пропаганду. Једини пут за мир и стабилност у Србији, који ће довести у будућности до много бољег квалитета живота сваког грађанина, је нормализација. Позиција у којој се налази наш представник у преговорима је немогућа, са једне стране га напада Албанска страна са друге притиска Запад док када дође кући онда га још више нападају домаћи митомани. У таквој ситуацији је јако тешко направити добар план највише због унутрашњег
реметилачког фактора зато је потребно да нормална Србија стане уз Александра Вучића и захтева од њега да Србија почне да посматра реално историјске чињенице као и геополитичку ситуацију. Митоманија која је изграђена само наноси штету Србији како на економском пољу тако и на пољу националних интереса. На тесту националног интереса многи падају јер мисле да ако усред Београда носе мајицу Косово је Србија и дигну три прста уз повик Косово је срце Србије да ће бити велики Срби. Када анализирамо ово понашање видимо да оно ничему не доприноси и да никако не може да промени стању у реалности али зато може да утиче негативно на Албанце који ће после да утичу негативно на Србе који живе на Косову. Одлука да се србује по Србији има контраефекат од оног што мисле они који србују а такво понашање доноси само штету српском националном интересу. Српски национални интерес се огледа у очувању мира и стабилности на свим територијама где живе Срби, огледа се у бољем животу Срба који живе на Косову, огледа се у економском и технолошком напретку, огледа се у развијању добрих односа са својим суседима. Ово је увек био интерес Србије и ово ће увек бити интерес нормалне и здраворазумске Србије, овде се више не ради о пристојној Србији већ о здраворазумској Србији само је потребно да се грађанима изнесе стварна ситуација на терену а не да се препричавају митови. Митови и погрешне информације спречавају нормалну и здраворазумску Србију да донесе добру одлуку по српске националне интересе. Када се разбију митови који су годинама грађени, нормални грађани ће моћи сами да донесу одлуку шта је добро по Србију, Србе и Српство. До тада ће владати пропагандисти и манипулатори који ће измишљати и извртати чињенице а последично завијати Србију у црно. Потребно је да се народ објективно информише о ситуацији на терену и о позицији у којој се налазе српски преговарачи тек онда ће народ схватити колико је тешко бити преговарач на страни Србије као и што ће схватити да све што су до тада желели је имагинација и није реално оствариво. Што се пре изађе из зачараног круга пре ће нам сванути. Реална позицији српских преговарача на челу са најбољим српским преговарачем Александром Вучићем је катастрофалана а катастрофална је што су сви претходни представници државе увек одлагали решење проблема јер су знали да би то била јако непопуларна одлука. Само је проблем што они никада нису марили за Србију већ за себе те и ако су знали да ће одлагање само одвести Србију у још лошију позицију они су одлагали решење јер нису хтели да имају политичке проблеме.
Свесни су били ситуације на терену и да се митови никада неће испунити. Ситуација је таква да је Срба 20x мање од Албанаца, да Србија нити је у ЕУ нити је у НАТО-у па да може да одређује да ли ће Косово ући у исте организације. Да НАТО војска контролише Косово и српска војска нема никакве шансе да уђе на Косово, да је процес одвајања Албанаца од Србије давно почео а сада је завршен.
Свако Албанско дете говори сада матерњи албански језик а српски га неинтересује, уџбенике су писали албанци а албанска деца су учена да сматрају Србе непријатељима. Ништа од овога Србија не може да промени зато је потребно да се помири са тим чињеницама.
Албанци су уз помоћ Западних сила изградили своје институције свој парламент, војску, полицију, судство, школство и осталу бирократију, угирали су их на олимпијаду. Постигли су све обрисе једне државе од када се српска бирократија повукла после Кумановског споразума и можемо да кажемо да је Косово предато тј. потписано Кумановским споразумом. Све после тога је само одлагање да се суочимо са реалношћу. Србија нема моћ да врати Косово, геополитичка кретања су таква да ће данашњи однос сила остати исти у наредних 5-10-20 година и да ће доминантна сила на балкану бити западна. Надање да ће Исток надјачати Запад није реална у том временском периоду а и после тога је више него упитно. Запад нам кроји судбину а не Русија или Кина, што то пре схватимо моћи ћемо да се боље поставимо у будућности и сходно томе добијемо више него што сада имамо. Што више чекамо све смо горој позицији тако је било до сада кроз историју тако ће бити и у будућности. Интерес Србије је да што пре разреши Косовски проблем, интерес Србије је да нормализује односе са Албанцима. Нормализација односа није признање Косова већ разумевање саме чињенице да Албанци постоје на Косову и да се они питају за будућност Косова, што је у складу са Уставом Републике Србије, и прихватање ситуације на терену. Нико не тера Србију да призна Косово већ се од Србије очекује да настави даље са животом после
сукоба 90-их. Прошло је више од 20 година и време је да се крене напред и прихвати ситуација на терену. Тако да нема никаквог „потписивања Косова“ нити прихватања независноти Косова јер да би Србија признала Косово мора прво променити Устав и обрисати одређене чланове из Кривичног Законика да би технички могло да се спроведе признање Косова. О томе нема ни приче јер нико ни не планира да призна Косово. Само је потребно да се прихвати стање на терену и да се настави даље са животом а не да се живи у замрзнутом конфликту.
Нормална и здраворазумска Србија мора да стане уз сваког ко покуша да реши најважнији проблем који има Србија и чије решење је објективно гледано непопуларно.
Балканизација
У Америци се користи израз „Балканизатион“ што означава поделу већих региона/држава на мање које могу бите непријатељски настројене једна према другој. Буквално је употребљен израз Балканизација за ово понашање у Англосаксонској литератури, значи да сми ми на Балкану најгори од свих по овом питању па су узели нас за пример. Овим не треба да се хвалимо већ треба добро да размислимо како се понашамо. Онај ко реши проблем Балканизације заслужује да добије Нобелову награду за мир јер је Балканизација најозбиљнији проблем за мир на свету. Балканизација је најтежи проблем у геополитици и дипломатији који још увек нико није успео да реши нити један светски политичар али сада председник Србије Александар Вучић има шансу да реши најтежи проблем у светској дипломатија који траје хиљадама година и који нико до сада није могао да реши. Епохална шанса стоји пред Србијом и потребно је да она буде добро искоришћења, потребно је да сви стану уз најбољег српског преговарача и поново направе ову државу нормалном јер само нормална Србија може да нормализује односе, а нормално је да имамо нормалне односе са својим суседима.
