Kурска брука за Русију
Времена се мењају, а ми треба да се прилагођавамо – права изрека коју бисмо требали да поштујемо у овом тренутку. Србија је имала јако лоше искуство са бирањем страна у сукобима, за разлику од Хрвата који су сушта супротност. У Првом светском рату, Хрватска као део тадашње Аустроугарске улази у рат на страни која ће изгубити, али из рата излази на страни која ће победити. Исто тако, у Другом светском рату се придружује нацистима и фашистима када они окупирају, али опет излази на страни победника – Србије и савезника. Током ратова 90-их, иако су били противници у светским ратовима, Хрвати се опредељују за страну запада, док Србија стаје уз распали Совјетски Савез и његовог наследника Русију.
Хрватска увек излази на страни победника и има скор 5/5, док Србија само два пута бира праву страну и има скор 2/5. Парадоксално је да Хрватска мења савезнике усред рата, и то у оба светска рата, а не сноси никакве последице за то. Због тога Хрватска добро пролази у ратовима и никада не бива разрушена, уз минималне губитке популације, док Србија трпи астрономске губитке и разарања.
Русија се обрукала и осрамотила када је Украјина успела да упадне и заузме део Курске области, која је део Руске Федерације. Русија, која се представља као суперсила и геополитички тигар, није успела ни да заштити своју територију од мале и сиромашне Украјине. Шта би се десило да је напала нека јача држава од Украјине, попут Енглеске, Француске, Немачке, Италије, Јапана, Пољске или удружене чланице НАТО-пакта – да ли би стигли до Москве? А шта ћемо са Американцима, који су светски хегемон? Ово није први пут да су се Руси обрукали последњих година. Оставили су Јерменију – свог савезника из ОДКБ-а на цедилу када су их напали Азербејџанци, иако су у војном савезу с њима (ОДКБ је познатији као руски НАТО).
Сада имамо ситуацију где више од 1000 км² руске територије контролишу Украјинци. Подаци који долазе са обе стране дају сличне вредности, више стотина руских војника је заробљено, 30 насеља заузето, док се очекује евакуација више од 300 хиљада људи из тог региона. Ово је рекао шеф Курске области током разговора са Путином.
Фијаско Русије сви видимо, а оно што треба да се расправља у Србији јесте: Да ли Русија може сама себи да помогне, с обзиром на то да више никоме не помаже, нити ће моћи годинама некоме да помогне? Ако посматрамо размере пропаганде у Русији, видимо да је Гебелсова пропаганда била основа за изучавање пропаганде у Русији, али постоји једна Гебелсова реченица која сада долази до изражаја:
„Ако изговорите довољно велику лаж и стално је понављате, људи ће на крају поверовати у њу. Лаж се може одржати само онолико дуго колико држава може да заштити људе од политичких, економских и/или војних последица лажи. Стога постаје од виталног значаја за државу да искористи сва своја овлашћења да сузбије неслагање, јер је истина смртни непријатељ лажи, а самим тим, истина је највећи непријатељ државе.“
У Русији је забрањено говорити против, како они називају, специјалне војне операције, па је чак и уметница која је на цене у продавници написала антиратне коментаре осуђена на 7 година затвора. Ово делује орвелијански, као део неке комедије или скривене камере, али је тренутно таква ситуација у Русији.
Сада се Путин нашао пред проблемом државне пропаганде, који је предвидео Гебелс, а гласи: „Лаж се може одржати само онолико дуго колико држава може да заштити људе од политичких, економских и/или војних последица лажи.“
Први пут од почетка руске агресије на Украјину, Путин више није у могућности да заштити грађане од последица лажи, јер је сада део руске територије окупиран. Ово представља огроман изазов за руску пропаганду, али и за државу, јер се издваја преко 30% руског буџета за рат, док још 9% држава издваја за остале секторе безбедности попут полиције, затворских чувара, обезбеђења личности и осталих институција и агенција које се баве безбедношћу. Већ сада се на сектор безбедности у Русији троши преко 40% буџета, а за све остале трошкове 60%. Ово значи да ће стандард свих осталих грађана полако почети да се снижава а можда и урушава, јер ће сада морати да издвајају далеко више новца за пропаганду и за војску која ће штитити руску територију. Ови трошкови могу прећи 50% буџета.
На крају долазимо до Путинових „црвених линија“ за које се сматрало да нико неће смети да их пређе, али се испоставило да оне не постоје и да су то само празне претње које су упућивали Путин и Медведев, минимум једанпут месечно. Све што се писало у српским медијима, о Русији, испоставило се као нетачно или под огромним утицајем руске пропаганде, али истина увек изађе на видело.
Србија се још једном налази поред Берлинског зида, само што сада може да бира да ли ће бити на источној страни, где ће се зид урушити на њу, или на западној страни, где ће гледати како се зид руши на другу страну, на којој је могла да буде она.
Аутор: Јован Бабић
