Јован Бабић: Несторовић геније или коцкар
Kруже кафанско аналитичарске приче да је Несторовић одлучио да не подржи владајућу коалицију због личног интереса? Очигледно да има интерес да то уради, али право питање је шта је његов лични политички интерес.
Несторовић је изузетно популаран кандидат, после Вучића он заузима друго место, по личној популарности. Он је свестан тога и поставља се питање како да наплати то политички и на сваки други начин. Да не дође до забуне, постоје јаче политичке партије од Несторовићеве али то су партије а не њихови лидери који привлаче гласаче.
Несторовић је свестан да је он предводник МИ- глас из народа, и да без њега та странка нема шансе да постоји. Самим одласком из те странке Несторовић је добио да може сам да одлучује у новој партији, без сагласности других чланова као што је било у МИ-глас из народа. Самим изласком из те странке, и стварањем нове странке, Несторовић ствара личну империју, где се једино он пита. Kако каже она стара, из народа, „боље врабац у руци, него голуб на грани“.
Лична популарност
Несторовића му омогућава да лако мења странке и покрете, јер они који њега прате увек иду за њим.
Политичка калкулација Несторовића се заснива на пар параметара.
1. Лична популарност
Можемо да кажем бренд Несторовић је оно што га чини независним од других. Изградио се у довољној мери да може сам да наступа и окупи неколицину људи, група, партија и пређе цензус. Ово му омогућава да доноси одлуке како и када хоће. Ово га чини непредвидљивим и зато можемо видети да се веома брзо распала странка коју је формирао. Има потенцијал да формира странку у којој се он пита, и да та странке буде релевантан политички фактор.
2. Изграђен имиџ као неутралне особе према власти и опозицији
Ово је важно разграничења за Нестора, јер је изградио своју позицију као неутралну, и одлука да се сврста на једну страну га може коштати политичке будућности, поред тренутне користи. Мора добро да промисли у ком тренутку ће се придружити једној страни, јер може пуно да га кошта сврставање. Са друге стране јака личност је добра ствар приликом стварање странке, али у другој фази је потребно одржавање странке, када је потребно изградити целокупну страначку инфраструктуру, да би странка остала на том нивоу. Странке које су вечито у опозицији немају одакле да се финансирају, и постају досадне грађанима јер не могу да направе неку промену и само коментаришу друге. Да би се други људи борили за странку, потребно је да имају сатисфакцију у виду неке награде. То није само крађа, како ће многи претпоставити, већ многи чланови странке могу да нађу своју позицију на локалу и дођу на неку позицију у локалу. Могу да добију места посланика на републичком нивоу, самим тим медијску популарност. То су људи који ће вући странку, поред најпопуларније особе, то су људи који ће водити страначку кампању. Без стварања партијске инфраструктуре, само наступима у медијима, Несторвић неће моћи дуго да одржава тренутно изграђени статус.
Пред Несторовићем је одлука када да пресече, и то ће имати велику импликацију по његову политичку каријеру. Ако дуго чега ризикују да остане сам на том путу, а ако прерано улети у ту политичку одлуку ризикује губитак популарности код народа. А за ту одлуку ће морати добро да процени своју политичку будућност.
3. Разматрање потенцијалног развоја у будућности
Најважнија процена коју Несторовић треба да уради. Мора правилно да послужи све чињенице и донесе одлуку од које пуно зависи. Није лако донети такву одлуку, поготово што није могуће донети такву одлуку на брзину, потребно је сагледати све чињенице и проценити како ће се ситуација мењати у будућности. Kада проценимо каква ће ситуација бити у будућности, онда је потребно донети одлуку како сада раговати да би у будућности имали што бољи ефекат од те одлуке. Поред потенцијалног губитка личног бренда ако прелети негде, губи могућност да и његова станка има утицај у будућности. Ако се припоји јачој станци постаће ирелевантан и утопити се у њој, као и његов лични бренд. Овим губи свој највећи адут.
4. Лични осећај
Лични осећај представља како се сам Несторовић осећа у таквој позицији, да ли му прија да буде у центру пажње, да људи желе да се сликају са њим, да га људи поздрављају на улици…. С обзиром да има 69 година, нема исте приоритета као кад је био млад. Не мора да брине за своју каријеру, и самим тим ад хоминем напади на њега немају смисла. Долази из места где је његова политика изузетно популарна, самим тим има подршку своје околине да наступа са таквом реториком.
Лични осећај је веома релативна ствар, и зависи од самог појединца. Поред тога изразито је промењивог карактера, јер се одлуке доносе на информација које стижу да до нас, и не морамо увек имати поверење у те информације. Људи често имају своје личне интересе и понашају се сходно њима, све информације које прослеђују особи која доноси одлуку могу бити компромитоване, а тога је свесна и особа која доноси одлуку. Зато је доношење благе и пасивне одлуке, изражено у таквим ситуација, јер за акцију су потребно проверене информације.
Закључак
Kомплексан избор се налази пред Несторовићем, зависи од доста параметара који су објективни али и субјективни. Одлуку коју доноси зависи и од људи који га окружују и који му дају информације. Kако је доношење одлуке у оваквим ситуацијама веома рискантно, одлука Несторовића да не улази у било какве коалиције има смисла. Прво, добија могућност да опет изађе на изборе са новом странком коју он води и за коју он сматра да може да пређе цензус. Отвара му могућност да се боље позиционира и на другим локалним изборима, осим Београда. Боље да пређе цензус са 3%, са својом странком, него да има 5% у странци над којом нема моћ управљања.
Добија нову шансу да провери своју теорију, да ће бити још популарнији на следећим изборима, да је прегазио своју реч и ушао у коалицију, популарност би му пала.
Ако једном буде морао да се утопи у већу странку, онда је боље да покуша да освоји свој максимум, па онда уђе у коалицију, док је на максимуму популарности.
Анализа фактора у политици, у будућности, зависи од унутрашњи али и од спољашних фактора(који ће играти велику улогу у наредном периоду у српској политици). Да би донео праву одлуку мора да сакупи све информације и види која је најбоља одлука за њега.
Најважнији део је како се он осећа у оваквој позицији? Да ли му прија? Да ли жели да се настави оваква ситуација, где све зависи од њега?
Несторовић је искусан човек, разуме политику добро а размишљање народа још боље. Има искуство из „кафане“ али и студиозно учења и дубинско разумевања проблема је на високом нивоу. Није једнодимензионална особа, латерално размишљање је на високом нивоу, когнитивни капацитет је одличан, није параноичан и теоретичар завере (из причи би многи посумњали другачије али доношење одлука које су критичне и од високе важности су рационалне).
Можемо бити сигурни да ће Нестроровић донети најбољу одлуку за себе, у складу са информација које располаже и њиховом тачношћу. Оно што је најбоље за њега не мора да буде најбоље ни за Србији, нити његову партију.
