Јован Бабић: Претње анонимуса упућене Србији

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Srbija

Можемо видети да ове претње нису први пут упућена на рачун Србије од стране “тајанствене” организације Анонyмоус па је потребно да видимо због чега се то дешава. Сама организација је децентрализована, сходно томе тешко да може да се сматра организацијом у правом смислу већ је то више колектив разних људи који су се окупили око исте идеје, да бране исте вредности. Пошто нису централизовани нити имају фиксну идеологију коју треба да прате, прављење фракција унутар саме организације је нормално. Када се не слажу око одређене теме, долази до подела на оне за И против. Важно је напоменути да нове теме долазе свакодневно.

Тиме се формирају нове групе или групације око одређених проблема које независно од осталих воде своју политику. Као такву групацију Анонимусе треба посматрати према појединачним случајевима, појединачним налозима. Али прво треба да видимо шта их држи заједно на окупу, да ли је то идеологија као И каква је то идеологија. Прво оно што их карактерише је тајновитост, али није разлог за тајновитост то што желе да се сакривају од моралних осуда већ су настали као хакерска организација, која по правилу крши законе тако што хакује туђе системе. Пошто је противправност њиховог деловања очигледна они морају да остану тајанствени из простог разлога да не би постојао начин да буду кривично гоњени. Сходно томе лице анонимуса никада неће изаћи на видело већ ће остати сакривен идентитет иза лика Анонyмоус-а. Ово не искључује могућност да су ти ликови заправо познати одређеним службама за које могу И да раде, као И што је могуће да су неке од тих подорганизација заправо створиле одређене службе, ради остваривање неких циљева које не би могли да остваре као званична организација неке државе. Код тајанствених организација постоји велика сумња у оног ко заправо води такву организацију пошто се не зна ко је И какве су његове намере. Постоји велика вероватноћа да су одређене службе увиделе потенцијал у самој организације те су се инфилтрирали у саму организацију. Пример може да буде апликација АНОМ коју је направио ФБИ, Еуропол И Аустралијска федерална полиција. Ова апликација је промовисана као сигурна апликација за комуникацију у криминалним круговима, да би се на крају испотавило да је апликација направљен из супротног разлога. Ово поставља сумњу у тајновиту личност јер како можемо да верујемо неком а да не знамо ко је он? Да видимо каква би била идеологија анонимуса: Прво да се позабавимо оснивањем И идеологијом која их води. Пошто је тајна организација нико не може да зна како је настала И из којих разлога али можемо да видимо спољашње факторе који су могли да утичу на то. Сама организација датира још од само почетка комерцијалног развоја интернета, када је коришћење интернета омасовљено. Тек када су шире народне масе почеле да користе интернет било је могуће објаснити људима какву “моћ” имају хакери, јер до тада нису постајали И људи нису могли да схвате шта све хакер може да уради. Тада је реч хакер почела да добија на тежини. Почетком 2000-их сам појам хакера је доживео своју популарност, али највероватније И врхунац своје популарности. Зашто баш почетком 2000-их имају врхунац популарности? Један разлог је реалан други имагинаран. Релан разлог је била могућност техничке одбране од хакера, тј. постојање довољно јаких антивируса И осталих начина да се спречи хакерски напад. У том тренутку тај технолошки сектор је био у наглом развоју И није било могуће да се законски рагулише али И било је потребно доста времена да се простудирају хакерски упади у системе И пројектују нови системи који би били отпорни на хакерске нападе. Имагинаран разлог је очекивање људи који су сматрали да хакери могу да ураде шта им је воља И тако постигну шта желе. Оваква
процена се показала као погрешна И драстично преувеличана. Овде се увиђају две трајекторије једна хакера а друга безбедносних стручњака(wхите хат).Прва трајекторија хакера има нагли раст у самом старту где су брзо достигли свој врхунац И сада се налазе у стационарном стању где има јако мало напретка у том систему. То није наука у чији развој су улагане милијарде И базирана је на волонтерском раду појединца.

Да се упустимо у кратку анализу ко могу да буду ти појединци који би бесплатно радили а ризиковали затворску казну, зарад бољег света. То су махом јако млади људи који су вођени идеалима, који су због своје младости бунтовни И спремни да ризикују да буду кажњени, који немају своје породице о којима морају да брину те су слободни да доносе одлуке. Морају бити и мало наивни И неискусни да би мислили да могу својим акцијама да промене свет/друштво, друштво је јако ригидно И невероватно је тешко променити нечије убеђење И начин живота. И сам Черчил је рекао “млад човек који није либерал нема срца, зрео човек који није конзервативац које мисле да ће остварити кроз живот, старији људи знају да је јако мало могуће остварити јер су већ прошли тим путем. Овакву тероију могу да потврде И хапшење где се може увидети да су ухапшени старости око 20 година. Са друге стране имамо сурове професионалце који су плаћени огромни свотама да направе систем који је безбедан од хакерских напада. То су људи који живе од тога И који су цео живот посветили тој области, од тог новца хране породице. Како држава тако И приватне компаније су имале огроман интерес да заштите податке тако да су плаћали милијарде И милијарде да би се ти подаци заштитили. Као И код сваке науке потребно је неко време да се проучи тематика И да се анализирају сви проблеми који су настајали. Како су проблеми настајали тако су их детаљно анализирали стручњаци И трагали за решењем. После неког времена су долазили до решења Итако су решавали проблем по проблем. Број проблема, начина да се изврши хакерски напад, се смањивао временом тако да се сада преокренула ситуациај тако да безбедност И одбрана од хакерких напада расте док се снага или начин на који могу да се изврше хакерски напади смањује(пошто је откривен начин на који је то урађено па је исправљен код да више не би долазило до таквог напада).Видимо рат две стране где се потенцијал једне смањује како пролази време а потенцијал друге повећава протоком времена. До такве ситуације довео је притисак који су створиле институција које су користиле своју формалну моћ да кажњавају(законодавац) али И моћ финансирања која стоји иза њих. Ово је преокренуло ситуацију у рату између хакера Истручњака безбедности. Млад човек који нема финансија И има далеко мањубазу знања од стручњака који проучавањегово понашање са друге стране И који је финансијски али Иинституционо подржан, а тамо је законодавац инкриминисао хакерско понашање.Овде примећујемо да је напад на хакере децентрализован И да се напад на њих врши са више места симултано, са позицијие законодавца који је инкриминисао понашање, са позиције финансирања где се милијарде троше на ИТ стручњаке али И правнике, истражитеље, социологе, психологе и безбедњаке који проучавају то понашање. Ту је И академска заједница која проучава такво понашањеса своје тачке гледишта И кроз научне радове објашњава ову појаву.

Сви су се заједно удружили да реше проблем а јадни млади људи нису ни свесни да им оглави ради 10 матораца који су плаћени И који се цео живот баве том облашћу. Млади људи нису свесни да иза једног председника стоји И 10 саветника који председнику пружају увид у проблем са сваке тачке гледишта. Ниси свесни да је таква битка унапред изгубљена јер појединац не може да парира држави, макар не дужи временски период. Можда постоји могућност да парира држави на кратке стазе према кафанском принципу који је познат као фактор изненађења у кафанској тучи, ко први удари има предност. Али не размишљају шта ће бити после, када државаустане са пода И крене на њих? Како онда да се одбране од џиновксе државе, којој чува леђа још 10 људи(саветника)? Држава увек иду у сукоб 10 на једног појединца, какве шансе онда има појединац?Овде се враћамо на само функционисање анонимуса пошто смо увидели ко би био заинтересованда се прикључи њима. То би могао да буде млад човек, који је бунтован, који жели да исправи неправду у свету, који жели да учини више добро, млад човек је по правилу наиван( у старом Риму се узимала граница од 25 година за право пунолетство пошто се сматрало да људи до тада могу лако да наседну на превару трговаца или неког другог, те је закон у том смислу штитио младе људе). Оно што је најбитније млади људи немају терет породице тако да могу ризиковати да изгубе. По овом профили видимо да се ради о јако младим људима са јаком идеологиијом.

Ако ово упоредимо са гласачклим обрасцима у америци, тј. идеологију профила хакера И гласачких образаца америчког друштва видимо преклапање са прогресивним крилом демократске партије. Млади људи, пуни амбиција, политички активни, борци за једнакост, борци против велик компанија И њихове доминације(на интернету), социјалистички поглед на свет итд. Преклапање је огромно између прогресивних демократа И потенцијалних хакера, чланова анонимуса. Можемо запазити да је политика анонимуса између прогресивног крила демократа али И Пентагона, спољнополитички потези анонимису прате наратив који има И Пентагон(бипартисан политицс). Није реално очекивати да се анонимуси баве политиком, а према твитовима се види да то пише неко ко зна јако пуно о политици И коме је то посао а не хоби. Постоји велико преклапање са амричком спољном политиком поготово оним делом којим не би смела званичне институциједа се баве или кажу.

Ако погледамо штету коју су нанели Србији током 2023, она је минорна. Само су на кратко време оборили неколицину сајтова. Ако се вратимо у 2022. сетићемо се лажних дојави о бомба које су ометале децу И запослене у јавним институцијама да раде свој посао. Ово је само притисак да се нешто уради али треба обратити на пажњу ко притиска као И шта захтева. Нападе које смо до сада претрпели до анонимуса смо преживели И није била претерано велика штета али да ли су они најјачи који могу да нас притискају да се крећемо одређеним путем, оним којима се сада не крећемо? Оно што је најважније приметити на тим налозима је да су они прекурсор одређене политике, која се показала као веома моћна. Не треба јој се наћи на путу јер може бити веома лоша по нас ако настави да се развија
у лошем смеру по нас, а развија се већ од 24 фебруара.

Преглед твитер налога

1. YоурАнонНеwс је најпопуларнији твитер налог анонимуса и броји 7,9м пратиоца, док је сам налог
регистрован на мрежи у априлу 2011. (хттпс://тwиттер.цом/YоурАнонНеwс )
Можемо видети њихову агенду на следећем линку хттпс://yоуту.бе/Т_Е-ра-Рс_ц
Исто тако можемо видети шта су твитовали 5 јануара И можемо закључити да су нас убацили у исту корпу са
Ираном И Русијом, а то није похвално у 2023-ој.


2. https://twitter.com/YourAnonCentral 5,4m, septembar 2011
3. https://twitter.com/youranonone 1,8m, august 2018,
4. https://twitter.com/AnonymousPress 655k, decembar 2010
5. https://twitter.com/AnonOpsSE 479k, decembar 2012


What happened in Srebrenica | Remembering Srebrenica

6. https://twitter.com/LatestAnonPress 448k, decembar 2017
7. https://twitter.com/YourAnonTV 400k, oktobar 2015
8. https://twitter.com/YourAnonNewsESP 370k, jun 2020
9. https://twitter.com/AnonymousUK2022 193k, februar 2022
10. https://twitter.com/Anonymous_Link 87k, januar 2014

Анализирањем свих твитова, поготово горе наведених можемо видети су се обрушили свим средствима на Србију И њеног председника. Тако што су навели све најтеже кључне речи, Сребреницу, Косово, Путинова лутка, цитат о Путину који је извучен из контекста, Косово је ту да одвлачи пажњу од Украјине према жељи Путина. Чак је веома негативан текст завршио на Фоксу. Све најгоре што су могли да кажи о Србији, рекли су. Повезали у Србију И њеног председника са најгорим људима са којима треба бити повезан у 2023-ој. Кампања повезивања Србије са Русијом траје већ дуго, а што дуже траје Србија ће бити лошије позиционирана у Западним медијима. Што је лошије позиционира на њу ће бити лакше извршити притисак. Можда анонимуси нису толико озбиљна претња колико они могу да представљају најаву нечег још лошијег. На крају треба рећи да њих прати пар десетина милиона људи преко свих њихових твитер налога. А то им даје могућност да утичу на јавно мњење. Поред њих постоје И други актери који су битнији И од чијег понашања више зависимо.

На прву годишњицу инвазије ће се подвући црта, анализираће се успеси у дипломатији И на крају донети закључак како даље, тада је боље бити на “правој” страни историје.

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас