Колико су се ствари измениле у 21.веку?
Ово можемо посматрати и шире од 21. века јер су технолошке промену у 20. и 19. веку биле у успону и од тада можемо посматрати како се друштво мења из традиционалног у модерно. Промене осим у науци и техници су велике и у понашању човека тако и његовог разумевања околине око себе.
Да ли је у 21. веку све онако како изгледа?
Слободно можемо рећи НЕ. Све те слике што видимо на интернету су манипулисане да изгледају тако. Постоји пуно начина да слика представи реланост на други начин. Слике које настају, настају планирано тако да особа која је хтела да се слика, долази припремљена на то сликање и све је прилагодила тој слици. На примеру женског фотомодела можемо видети колика је разлика између реалности и креиране реалности. Женски модел пре него што дође на сликање треба да прође кроз цео ток припрема од хигијене до професионалне шминке. Потребно је да се обуче савршену одећу за сликање и усклади сву одећу. Некада је потребно да купи одећу и да сачека да јој стигне иста, што може да траје недељама. Потребно је да оде на место где ће се сликати(пре тога је морала да одреди место и да га резервише по потреби), потребно је да је неко други слика, по могућности професионални фотограф са професионалном опремом. Потребно је да дође на само снимање и да позира, док то ради потребно је да има „осмех“, док сам фотограф кадрира из ког угла ће се снимити која поза. У току тог процеса настају гомиле слика, на стотине, од којих само пар буде објављене. Када се одреде слике које ће се користити, оне пролазе кроз филтере или друге софтвере за обраду фотографија. Тек на крају оне буду објављење. Да будемо у складу са 21. веком треба напоменути да све то исто важи за мушке моделе.
Али да се вратимо на филозофски део, да ли та слика уопште нешто представља?
Слика треба да ухвати наше осећање у неком моменту, и то јој даје на вредности, јер је онда аутентична а аутентичност даје вредност тој слици. Без аутентичности та слика је иста као и све остале слике, има исту вредност као и све остале слике. У жељи да се разликују од других многи пуно улажу у једну слику, поред наведеног примера, то се односи и на путовање које је неко платио само да би показао другима да је он био на мору или скијању. Истп тако купе ауто, још горе изнајме ауто, да би се сликали. Такође купују се разне брендиране ствари, по правилу одећа, да би се после показивале другима. Слика више не представља момент део из нашег живота већ момент који смо ми креирали за друге.
Да ли су друштвене мреже омогулиће показивање и да ли им је то постала сврха?
Када су настајале друштвене мреже имале су другачије идеале. Ттворцима друштвених мрежа је било на уму повезивање људи и омогућавање нове врсте комуникације, где би осим тексталних и гласовних порука, које су могле да се преносе до тада, прошире и на мултимедијалне поруке као и на омогућавање масовне/групне комуникације.
Како је време пролазило људи су схватили да се нови канали комуникације могу користити за друге ствари, тако да је осим класичне комуникације(1 на 1) све популарнија постала масовна комуникације где ми комуницирамо са свим својим пратиоцима. Ово је променило интерес за комуникацију, сада су схватили да могу само једном поруком да допру до пуно људи и да они тиме поседују одређени капитал, који треба да уновче. Дошло је до комерцијализације пријатељства/другарства, јер је интернет омогућио да будемо у контакту са великем бројем људи.
Ми на интернету стварамо персону која не мора да има пуно заједничког са правом особом, све у циљу бољег представљања пред другим људима. Пошто је преко интернета могуће контактирање пуно људи, у кратком року, број понуда које имају жене од стане мушкараца је експоненцијално нарастао у односу на период пре интернета.
То је и променило понашање жене које сада бирају између великог броја неозбиљних понуда, али је то и променило понашање мушкараца који морају да пронађу начин како да се покажу на прву лопту. Заједничко им је да су постали површни, жене сликају тело да би добиле пажњу мушкараца на интернету, а мушкарци се сликају тако да покажу свој имовински или социјални статутс. Због брзог начина упознавања постало је најважније да се површина добро покаже јер ако се површина не покаже добро нема даљег контакта. Главна крилатица је ниси нешто проживео ако ниси сликао.
Како се променила динамика мушко-женских односа у дигиталном добу?
Промена мушко-женских односа, која се десила у 21. веку, директно је зависна од промена у технолошком пољу. Звучи чудно, али је увек тако, свака промена у друштву зависи од технолошког напретка у друштву. Једино што може да промени понашање човека, које је до тада имао у систему који је он до тада изградио, је нека спољашна промена, промена која до тада није постајала у систему. Човек је већ изградио систем у коме живи на основу сазнања која је до тада имао. Све компоненте свог живота и размишљања је уклопио
у своја сазнања која има, па су тако његове вредности изграђене у складу са сазнањима које је имао у том тренутку. Оно што се намеће је да када се промене околности или сазнања, која је имао човек до тада, менају се и његове вредности. Код људи важи принцип слободног избора, тако да људи бирају доступне елементе и по принципу који елемент им се више свиђа њега изаберу. Овде долазимо до доступних елемената између којих ми бирамо, а они су директно повезани са нашим сазнањима, што имамо више сазнања можемо да бирамо између више елемената те ће нам избор бити лакши и бољи. Пошто су људи такви да се прилагоде, што би се рекло у тренду су, они увек разматрају нове изборе према сазнањима које сакупе. Пошто људско друштво треба до посматрамо као макро систем где учествује цело друштво, а не микро систем који се односи директно на једног појединца, онда је потребно узети у обзир само макро компоненете, тј. компоненте које би имале снагу да промене цело друштво. Такве, макро промене, представљају нова сазнања о свету око нас, која долазе из нових научних сазнања која се у практичном смислу исказују као нова технолошка постигнућа. И то је главни носилац промена у неком друштву, а слободно можемо рећи и развитка друштва.
Како жене посматрају мушкарце?
1. Мајмун-горила је најважнија одлика коју треба да има данашњи мушкарац. Можда звучи смешно али није ни далеко од истине. Потребно је да савремени мушкарац свакодневно изиграва мајмуна према својој девојци да чита њена осећања, да разуме њена осећања, да буде увек ту за њу, да јој тражи забаву сваки дан, да њој буде забавно итд..
Зашто је ово постао идеал модерних, младих, девојака? Јер су то виделе на интернету, само нису свесни да неко на интернету прави клипове да би их други људи гледали и тиме му донели зараду. На интернету се продају приче које неко жели да чује, не онакве какве заправо јесу у реалности. Зато модерне девојке имају мишљење да многе девојке имају савршеног мушкарца који је минимално милионер, има своју вилу, јахту и спортски аутомобил. Који је висок који има атлетску грађу и савршену кондицију, који има лепе црте лица и који негује своје тело и никада није запуштен. Који је завршио више школе од њих и који зарађује више од њих али им је јако посвећен и забаван. Само што ни једна девојка нема таквог момка, каквог покушава да прикаже на друштвеним мрежама. Ово обичне младе девојке доводи у заблуду да мисли да ће и она наћи свог принца на белом коњу, али принц на белом коњу је само бајка.
2. Новчаник је категорија која се односи на имовински статус мушкарца али и на његову спремност да својој девојци плаћа њене прохтеве и купује поклоне.
3. Шофер је најмодернији услов, пошто пре 150 година нису постајали ни аутомобили па то свакако није могао да буде услов. Сада се очекује да мушкарац има ауто, што није чудно за старијег мушкарца али за младића који има 18 година просто је немогућу да он уштеди паре за ауто, па онда плаћа регистрацију аутомобила, гориво, сервис аутомобила, па и могуће саобраћајне казне као и путарине, паркинг место и сл. Просто је немогуће да средњошколац може то приушти а ако после средње школе тај момак упише факултет онда тек може да се помири да неће моћи да скупи паре за тај ауто док се не запосли.
Последице
Последице овог су да млади момци не могу да испуне услове које захтевају младе девојке и да онда те девојке иду са момцима који су старији 10, 15 година. Оваква ситуација има за последицу да мушкраци немају подстицај за студирање, већ имају подстицај да се што пре запосле и дођу до пара, али цена тога је да мушкраци у мањој мери завршавају факултет него жене.
Ово ће на макро плану довести до тога да има далеко више високообразованих жена него мушкараца, што ће у једном тренутку да преокрене ситуацију на слободном тржишту између мушкараца и жене где ће образовани мушкарци бити вреднији него образоване жене јер ће их бити мање.
Социјални живот студента и потребе које он има доводи до разилажења у начину студирања мушкараца и жена. Мушкрацима је јако тешко да одржавају социјални живот ако желе да буду добри студенти, јер није могуће да девојкама испуњавају жеље јер то захтева време и новац. Као и да буду константно оптерећеним туђим проблемима. Количине новца које се захтевају да има мушкарац су на нивоу просечне плате када се урачунају сви директни и индиректни трошкови од куповине до одржавања аутомобила, плаћање излазака, летовања и зимовања.
Наравно ту је потребно и да момак тренира и пази на исхрану што доводи до додатних трошкова, као и што је потребно да се одећа буде брендира као и телефон јер су у супротном то неугледни момци “нижег имовинског статуса“. Али када саберете све те директне и индиректне трошкове које мушкарац треба да има да би испуњавао стандард који се популаризовао на друштвеним мрежама видимо да је за то потребна минимум просечна плата, која у Србији износи 83 000 динара.
Мушкарац да би имао оволика примања мора да ради озбиљан посао, класичан посао од 9-5, који би му одузео огорман део дана и онемогућио да студира, осим ако се ради о студенту из богатије породице који би могао све то да добије од породице па не би морао да ради, већ би се могао посветити студирању. Док са друге стране девојка која студира често не мора толико да ради осим да захтева од мушкараца, док преостало време може да посвети факултету.
Модерне технологије су у потпуности промениле многе сегменте људског живота, промениле су начин на који се људи упознају и комуницирају. Промениле су динамику мушко-женских односа који означавају огромну промену у животу обичног човека. Промениле су однос човека према својој околини, све је сада постало лако доступно, на самој пар кликова можемо да позовемо неког на телефон некада смо морали лично да одемо до њега или да пошаљемо писмо, на клик можемо да поручимо нешто са интернета, на клик можемо да нађемо неки одговор на интернету. Можемо јако лако да закажемо термин и одемо тамо да решимо проблем који имамо, нпр. одемо код доктора, архитекте, у козметички салон итд..
Новац је почео да дефинишу судбину одређене везе или партнерства. Било то односи дете и родитеља, мушкарца и жене, пријатељски или другарски односи, пословни односи на све њих утиче новац. Како је све постало лако и заменљиво као и јефтино због индустријске производње, тако ће се и став људи приближавати тој вредности који је донео технолошки прогрес.
Пријатељства, познанства и везе су постале све доступније али зато и краће. Људи су практично странци једни другима који и када су у контакту то је кратко и у већи случајева банална конверзација. Пошто се људи не познају онда је негативно понашање, које може неком да штети, велики проблем и нетолерише се, јер људи од странаца немају никакву корист а ако имају штету одмах прекидају контакт.
Пошто смо углавном окружени људима до којих нам није стало(ни њима) и одрасли смо у времену када је све лако доступно и замењливо није ни чудо што се контакти тако лако прекидају. Било који вид понашање који се неком не свиђа или мисли да ће повезаност са том особом да му штети, на неки начин, бива санкционисан. Све вредности које неко износи, за које сматрамо да су токсичне по нас, су лоше по нас и понашамо се у складу са тим, јер не желимо да прихватимо вредности које моги бити штетне по нас.
Поред наведених последица трајекторија дугорочних односа, пре свега, мушко-женских односа је опадајућа а то ће утицати на бракове И самим тим на породице са децом које треба да настају у тим браковима. Нестабилност је лоша за било који дугорочни однос а сада је породица, у традиционалном смислу, стављена под притисак, као и њена сврха. Библија је ставила традицоналну породицу на пијадестал да би обезбедила сигурну репродукцију становништва, зато је у хришћанској религији породица цењена. Сада је традицонална породица изгубила смисао.
