Протести просветара: Да ли су оправдани
Када год крене школска година, одмах почиње и штрајк просветних радника. Неко би рекао да се то дешава по аутоматизму, или да је то неписано правило. Да не дужимо о томе који синдикат је организовао штрајк и како, већ да видимо шта мучи просветне раднике ове године:
1. Мале плате
Ово мучи све грађане и није новина, али хајде да анализирамо дубље да ли њихов захтев има смисла.
Према подацима Републичког завода за статистику Србије, просечна нето зарада у јулу 2024. године износила је 97.835 динара, а у периоду јануар-јул била је 96.759 динара у просеку. За исти месец, просечна бруто зарада износила је 135.195 динара. Медијална нето зарада, која показује да је половина запослених имала плату до тог износа, износила је 76.000 динара.
Просечна плата у образовању била је 91.215 динара за јул 2024. године, а у периоду јануар-јул била је 89.940 динара у просеку.
Можемо видети да је у јулу просечна плата била већа за 1.275 динара у образовању, а плата у општем сектору је била већа за 1.076 динара, у периоду јануар-јул. Разлика у плати између образовања и опште плате износила је 6.620 динара у јулу и 6.819 динара у периоду јануар-јул, у корист опште плате.
Видимо да образовање има мање плате од просека, али требамо бити објективни и узети у обзир да живимо у Србији, где се многима исплаћује минималац, а остатак плата даје на руке. Овде се ствара огромна разлика коју статистика не показује, јер у статистику не улази онај део који је дат на руке, а тај износ у Србији можемо проценити на 20%. Образовање пада на терет буџета Републике Србије и плате се исплаћују по закону, те не постоји разлика која се даје на руке, док се у приватном сектору то дешава. Ако желимо да видимо колике су праве плате, морамо узети у обзир да званична статистика не приказује прецизно праве приходе грађана.
У овом случају потребно је увећати општу плату за 20% да бисмо добили реалан приход грађана.
Прави приходи би у јулу просечно износили 117.402 динара, док би у периоду јануар-јул износили 116.110 динара.
Када узмемо све ово у обзир, очигледно је да је плата просветних радника мала. Ипак, ситуација је далеко комплекснија од овог простог закључка.
2. Дистрибуција величине плата у Србији
Просечна плата у Србији не показује много, јер се просечна плата може разликовати и до 2,6 пута, у зависности од места у којем живите. Образовне институције се налазе у свим местима, али су плате идентичне без обзира на то где радите, пошто Министарство плаћа сваког образовног радника исто, ма где он радио у Србији. То делује поштено са стране Министарства, али трошкови живота нису једнаки у свим местима. У неким местима плата просветних радника је изнад просека и они могу лепо да живе у том месту, док је у другима испод просека и морају да се муче.
Пример може да буде плата у Београду која износи 122.736 динара, док је у општини Стари Град 172.873 динара. Са друге стране, Бојник има плату од 66.219 динара. Разлика је 2,61 пута. Прилагођена плата представља приход грађана који је пријављен и непријављен.
| Нето плата | Удео у плати образовања (%) | Прилагођена плата | Удео у плати образовања (%) | |
| Београд | 122 736 | 135 | 147 283 | 161 |
| Стари Град | 172 873 | 190 | 207 447 | 227 |
| Град Нови Сад | 113 114 | 124 | 135 736 | 149 |
| Град Ниш | 94 450 | 103 | 113 340 | 124 |
| Бојник | 66 219 | 73 | 79 462 | 87 |
Према табели можемо видети колике су осцилације у уделу просечне и прилагођене плате просветних радника, у зависности од места пребивалишта. Потребно је осмислити филтер који ће ублажити ове осцилације.
3. Да ли сектор образовања треба да има мање плате од просека или веће?
Држава мора да води рачуна о балансу плата међу грађанима, посебно код оних плата које она исплаћује. Па да видимо зашто би просветни радници требало да имају веће или мање плате од просека.
| Разлози за већу плату | Разлози за мању плату | |
| 1 | За рад у просвети је потребно високо образовање | Радно време је краће |
| 2 | Рад са младима, поготово децом, је напоран | Више нерадних дана |
| 3 | Сношење одговорности за децу | Имају сигуран-државни посао |
| 4 | Напади на просветаре | Посао има сврху |
За рад у просвети је потребно високо образовање
Ово је најважнији разлог зашто просветни радници треба да имају већу плату од просека, јер сваки просветар мора имати завршен факултет, док је просек високо образованих у општој популацији 16,4%, према последњем попису.
Просветни радници морају да сакупљају бодове, што подразумева одлазак на семинаре, што додатно отежава њихов посао. Додуше, то постоји и у другим професијама, али не у свим.
Образовање просветних радника, посебно учитеља, не нуди алтернативне могућности запослења осим рада у школи или предшколској установи. Те установе су углавном државне и не нуде напредовање у каријери нити значајнији раст плате. Практично, учитељски факултет се завршава да би се цео живот радило за једног послодавца уз исподпросечну плату, што не чини овај посао привлачним. Промена посла није опција – зато штрајк јесте.
Ово је аргумент који указује да плата просветних радника мора бити већа од просека.
Рад са младима, поготово децом, је напоран
Сви ће рећи да је њихов посао најтежи, али знамо да то није увек случај. Постоје послови који су стреснији од просечних, а један од њих је посао у просвети. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника мора бити нешто изнад просека.
Сношење одговорности за децу
Нико не воли стрес, а поготово не стрес због другог, непредвидљивог детета. Одговорност коју просветни радници носе на свом послу је већа од просека. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника мора бити нешто изнад просека.
Напади на професоре
Напади на просветне раднике су један од разлога због којих се штрајкује, па можемо рећи да је то веома важан фактор за просветаре. Иницијални инцидент, масовно убиство ђака у школи Владислав Рибникар, поставио је проблеме у школству на прво место у медијима, након чега су и други инциденти добили већу медијску пажњу него што би иначе имали. Новинари су често „везали“ вести из црне хронике у образовању са иницијалним инцидентом како би повећали читаност. То је заплашило просветне раднике, а неки су се чак плашили да оду на посао због таквог медијског окружења. Након тога су уследили масовни протести ‘Србија против насиља’, што је додатно подстакло просветне раднике да затраже статус службеног лица. После свега, постоји веома мала вероватноћа да просветари неће добити статус службеног лица. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника мора бити нешто изнад просека.
Радно време је краће
Овде треба напоменути да радно време професора или учитеља није само оно време које проводи са децом, већ укључује и друге активности које обавља док деца нису у школи.
Ако погледамо стварно радно време, време које ради просечан грађанин, оно је краће него што би неки претпоставили да износи 8 сати. Велики број људи ради 8 сати дневно, али не сви, поготово не они који раде у државној управи. Радно време лекара је 6 сати, док чиновници у државној управи често не раде у пуном капацитету, а многи напуштају посао раније. Што се тиче радног времена у државној управи, они нису далеко испод просека, а можда су и у просеку. У приватном сектору се, међутим, више ради. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника може бити нешто мања од просека.
Више нерадних дана
Под ово се подразумевају распусти. Треба напоменути да распуст траје краће за просветне раднике него за децу. Веома мали број људи има мање радних дана у години. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника треба да буде мања од просека.
Имају сигуран-државни посао
Ово важи за све који раде у државној управи, па и за просветне раднике. Код приватника је лакше добити отказ, па је у Србији популарно запослити се у државној служби јер је теже добити отказ. Пошто у државној управи ради много људи, то утиче на просек и приближава просветне раднике просеку. Ово је аргумент који указује да плата просветних радника треба да буде нешто испод просека.
Посао има сврху
Једна од најважнијих ствари при тражењу посла, поготово за млађе генерације, јесте да ли тај посао има сврху, да ли се на њему само зарађује плата или се ради нешто корисно. Да ли просветар ужива у раду са децом и види сврху свог рада и постојања кроз образовање младих?
Постоје људи који воле рад са децом и уживају у том послу, иако таквих људи нема много, али их има. С обзиром на то да постоји много послова који су чисто репетитивни, где су лоши услови рада и генерално немају сврху, док с друге стране постоји веома мало послова где људи заиста уживају у њима (музика, спорт), ово је аргумент који указује на то да плата просветара треба да буде мало испод просека..
Закључак о односу просечне и плате у образовању
Навели смо важне елементе који утичу на рад просветара, како позитивне тако и негативне аргументе. Иако смо навели више аргумената, важно је напоменути да немају сви аргументи исту тежину – аргументи с већом тежином више ће утицати на крајњу одлуку.
Као најважнији аргумент узимамо чињеницу да су просветари морали да заврше факултет, а завршити факултет није лако. Људи очекују да, када заврше факултет, имају плату изнад просека. Без тога неће бити нових студената на учитељском факултету.
Мање важан аргумент у односу на висину плате је велики број нерадних дана (распуст), јер то олакшава посао у поређењу с другим занимањима. Међутим, треба имати на уму да су распусти углавном у периодима када и остали мање раде:
Зимски распуст је за време два Божића и две Нове године, затим долази Свети Јован, после чега се распуст завршава.
Летњи распуст траје од половине јуна до септембра, с тим да је подела књижица обично око 28. јуна, па су просветари слободни тек од самог краја јуна. Од 20. августа већ почињу обавезе. Минимални годишњи одмор износи 20 радних дана, што се поклапа с распустом. Викенди су свакако нерадни дани, а њих има 16 током распуста. Када се све то урачуна, долазимо до закључка да просветари имају само 17 радних дана распуста које не раде, што значи да је број радних дана које не раде за време распуста 4,4 пута мањи него што се обично претпоставља.
Пролећни распуст је за време ускршњих празника, с три дана која не падају током празника, али и други запослени често повезују слободне дане с овим периодом.
Јесењи распуст траје два дана, од којих је један државни празник – 11. новембар, Дан примирја у Првом светском рату.
Када говоримо о количини рада, долазимо до питања плате. Истина је да просветари имају више нерадних дана него други запослени, али није да они не желе да раде, већ немају посла. Пошто је њихов послодавац одлучио да су ти дани нерадни, они ту не могу ништа да промене. Важно је разумети да раде за плату и желе да живе од своје плате. У том тренутку им је најважније колико имају новца на рачуну, а не колико су радили. Да могу да раде више, радили би, али не могу. Завршили су факултет да би имали плату изнад просека, а не мању. Напади на просветаре су нов захтев који раније није био толико популаран. Када се законска регулатива промени, овај проблем ће бити решен. Остали аргументи имају много мању тежину и не разликују се значајно од проблема с којима се суочавају и остали (просечни) запослени.
4. Тренутна ситуација
Морамо узети у обзир да, када неко штрајкује, он се фокусира искључиво на оно што њему одговара и базира се само на те чињенице. Штрајкача не занима како ће то утицати на остале грађане Србије; њему је важно само да добије оно што жели, не схватајући да држава може само да пребацује новац из џепа једног дела грађана у џеп другог дела. Држава нема своје паре нити бесконачне количине новца, тако да не могу сами да бирају колико желе да потроше.
Морамо бити свесни тренутне ситуације, где је већ дато обећање да ће повећање плата у просвети бити 12%, и сада нема повратка јер штрајкачи више никада неће пристати на мање од тих обећаних 12%. Као у шаху: такнуто – макнуто.
Такође, морамо бити свесни ситуације на учитељским факултетима, која је веома лоша, јер је заинтересованост за тај смер далеко мања од оне која је потребна да бисмо у будућности имали довољно школованог кадра у образовању. Очигледно је да млади не виде перспективу у завршавању тог факултета, јер схватају да могу више зарадити радећи неки посао за који није потребна диплома него да раде са дипломом у школи. Овде је најважније да будући просветари виде да се од просвете може лепо живети, као и да је учитељска професија цењена у држави, а не да их деца шутирају, гађају столицама, итд. Новац је веома важан за решавање овог проблема, али и правна заштита просветара.
5. Плата из два дела промена која може да помогне у решавању проблема
Плата из два дела је идеја која може помоћи у решавању проблема између државе и просвете. Прецизније, она испуњава услове које захтевају просветари. Концепт је следећи:
До сада је плату исплаћивало Министарство просвете, а сада би исплаћивало један део плате (већи део), док би други део исплаћивале општине у којима се налазе школе. Ово би омогућило да просветари имају плату која је усклађена с трошковима живота у месту у којем живе и раде. На тај начин би сви просветари имали приближан животни стандард, без обзира на место где живе. Трошкови живота се разликују у зависности од места, па би и плате требало да се разликују, а не да буду исте у сваком месту. Код приватника је другачије јер се за исто радно место више плаћа у Београду него у Бојнику, што је нормално јер су и трошкови живота већи.
Одлука министарства да свима да исту плату није поштена према људима који живе у местима где је све скупље. Међутим, пошто је министарство на републичком нивоу, оно мора да се понаша као да су сви запослени исти. Овде долазимо до најважнијег дела идеје, а то је да други део плате плаћају општине, које су надлежне само за становнике те општине. Због тога оне не морају да пазе да ли је плата у том месту једнака с платом у другом месту.
Повољна ствар код ове одлуке је што општине у којима је скупљи живот уједно имају више новца, па могу да издвоје више. Када се циљано подижу плате, број лица која примају повећање је мањи. То је повољан исход за државу јер мора да подигне плате мањем броју људи. Плате у сиромашнијим местима не морају да се подижу јер су већ изнад просека тог места, док остају само Београд и Нови Сад, где ће општине морати да издвајају веће количине новца за ту дотацију. С обзиром на то да су те општине богатије, оне би могле да приуште исплаћивање већих износа него друге општине.
На пример, Београд и Бојник имају потпуно различите стандарде живота. Живот у Београду је скупљи, али и београдске општине располажу са далеко више новца него општина Бојник, тако да други део плате, који можемо назвати бонусом, буде далеко већи него у Бојнику. На тај начин учитељи који раде у Београду троше више на животне трошкове, али добијају више новца за свој рад него неко из Бојника. Министарство никог није дискриминисало јер је први део плате који исплаћује свима исти, док други део зависи од давања општине.
Трошкови живота су већи у богатијим општинама, док те општине могу да издвоје више новца јер су богатије. Ово је неписано правило које важи за скоро свако место. Изузеци су мања места која имају развијену специфичну грану привреде, као што су Бор, Мајданпек, Костолац (рударска места) и Лучани (наменска индустрија), али су то мања места са мањим бројем просветара. Највећи градови су увек били најбогатији, а због саме величине имају велики број становника и просветара. Због тога су они најважнији.
- Београд
Београд је најбогатији град у Србији и могао би да издвоји потребна средства, зависно од општине. Плата просветара неће увек бити изједначавана са просечном платом, јер плате у београдским општинама представљају екстреме, па као такве нису мерило. Плата просветара у Београду треба да буде изнад просечне плате у републици.
- Нови Сад
Нови Сад је богатији град од свих, осим Београда, па би могао да издвоји довољна средства за тај други део плате. Плата просветара у Новом Саду треба да буде изнад просечне плате у републици.
- Ниш
Просечна плата у Нишу је виша од просветарске плате за 3.235 динара, па општина овде не би имала велики проблем са овом идејом.
- Крагујевац
Просечна плата у Крагујевцу је виша од просветарске плате за 941 динар, па општина овде не би имала велики проблем са овом идејом.
1Места где је просечна плата већа од плате у образовању
| СРБИЈА – СЕВЕР | Просечна плата | Разлика од плате у образовању | |
| Београдска област | |||
| 1 | Вождовац | 127 503 | 36 253 |
| 2 | Врачар | 164 751 | 73 536 |
| 3 | Звездара | 126 068 | 34 853 |
| 4 | Земун | 113 402 | 22 187 |
| 5 | Лазаревац | 102 318 | 11 103 |
| 6 | Нови Београд | 156 961 | 65 746 |
| 7 | Обреновац | 92 899 | 1684 |
| 8 | Палилула (Београд) | 110 485 | 19 270 |
| 9 | Раковица | 109 254 | 18 039 |
| 10 | Савски венац | 159 717 | 68 502 |
| 11 | Стари град | 172 873 | 81 658 |
| 12 | Чукарица | 115 987 | 24 772 |
| Јужнобанатска област | |||
| 13 | Панчево | 98 292 | 7077 |
| 14 | Вршац | 94 752 | 3537 |
| Јужнобачка област | |||
| 15 | Град Нови Сад | 113 114 | 21 899 |
| Сремска област | |||
| 16 | Инђија | 92 231 | 1016 |
| СРБИЈА – ЈУГ | |||
| Златиборска област | |||
| 17 | Град Ужице | 91 676 | 461 |
| 18 | Ужице | 92 071 | 856 |
| Колубарска област | |||
| 19 | Лајковац | 94 854 | 3639 |
| Моравичка област | |||
| 20 | Лучани | 98 549 | 7334 |
| Шумадијска област | |||
| 21 | Крагујевац | 92 156 | 941 |
| Борска област | |||
| 22 | Бор | 111 026 | 19 811 |
| 23 | Мајданпек | 100 422 | 9207 |
| Браничевска област | |||
| 24 | Град Пожаревац | 92 744 | 1529 |
| 25 | Пожаревац | 91 280 | 65 |
| 26 | Костолац | 101 775 | 10 560 |
| Нишавска област | |||
| 27 | Град Ниш | 94 450 | 3235 |
| 28 | Медијана | 106 893 | 15 678 |
6. Утицај на протесте
Како би ова идеја о плати из два дела утицала на протесте? Поделила би протесте са централизованих републичких на локалне, јер би у том тренутку њихова плата зависила од општине. Практично, не би знали против кога да протестују. Министарство би увек могло да каже да мора да пази да сви имају једнаке плате, и терет би пребацивало на општину. Многе општине имају просечна примања испод плате у образовању, тако да оне неће подизати плате. С друге стране, имамо екстреме у виду богатијих београдских општина, где повећање плата не би било ни приближно просечној плати у том месту, већ би више било симболично подизање плата.
На овај начин, држава би уштедела доста новца јер би смањила број лица којима ће бити повећана плата. Други бенефит је уједначавање трошкова живота и примања запослених у просвети у зависности од места у којем живе. Уједно, ово је моралнија расподела плата, јер узима у обзир важан параметар, а то су трошкови живота у датом месту.
Како би се спровела та промена тешко је одокативно проценити, али можемо бити сигурни у једно – није могуће смањивати обећану плату, јер нико ко штрајкује не би се сложио са тиме да је бенефит штрајка смањење плате. Плата коју исплаћује министарство мора остати на нивоу који је сада, а то је плата без најављеног повећања од 12%. На ту плату, 91.215 динара у јулу, општине би уплаћивале други део који би био варијабилан у зависности од општине.
Фиксни део (плаћа министарство) + варијабилни део (плаћа општина) = плата у образовању.
У зависности од тога када би се уводила промена, да ли од јануара следеће године или у наредним годинама, формирао би се начин на који се уводи та промена.
Ако је од јануара, држава би имала следеће опције:
- Да подигне плату 12% и остави општинама да уплаћују ако желе.
- Да не подигне плату, већ да каже да ће се плата повећати кроз исплате од стране општина. Тиме се терет пребацује на општине и омогућава да плата буде усклађенија са трошковима живота у месту живљења. У овом случају, оставља се више простора општинама да одлучују колико ће дати за повећање плате. Такође, на макро нивоу(министраство+општине), биће потрошено мање новца на подизање плата.
Једини проблем који се појављује код овог модела је кратак рок у којем би требало да се уведе ова промена у начину функционисања система. Јануарска плата се исплаћује у фебруару, што значи да има мање од 4 месеца пре него што би ова промена заживела, а подразумевала би промену законског оквира.
Што се тиче правних основа, то не мора да буде други део плате, већ општина може да даје асистенцију за становање. Људи, када добију паре на рачун, не занима их због чега добијају новац – битно им је да имају новац на рачуну. На овај начин, заобилази се једнака плата за све коју практикује министарство, а општине могу да нађу основ због којег ће исплатити новац.
Важно је напоменути да је разлика у платама заснована на разлици у трошковима становања. Зашто се користи тај аргумент? Зато што сви знају да цене и изнајмљивање некретнина нису исте, већ се драстично разликују. Свима је јасно и лако је објаснити народу зашто је фер да се плате просветних радника разликују у зависности од места живота. Да будемо сасвим прецизни, они не раде исти посао јер се под послом подразумева и долазак на посао, што нико не узима у обзир. Веома је лако објаснити да није могуће путовати 100 км на посао, јер би трошкови транспорта били једнаки износу плате. Радно место у Београду захтева да запослени живи у Београду. Тако да разлика у приходу просветних радника у различитим местима зависи од фиксног дела који даје министарство и који представља сам образовни рад, док други део који исплаћују општине представља накнаду за долазак на посао, која може бити у виду накнаде путних трошкова или накнаде за становање. С обзиром на то да просветни радници већ имају накнаде за путовање, можда би могло да се провуче кроз тај правни оквир.
Утицај на протесте био би огроман, јер би се обесмислила сврха синдиката на републичком нивоу. Држава би имала инструменте на републичком и локалном нивоу да контролише плате, док би синдикати морали да се боре на два различита фронта – републичком и локалном. Потреба да се протестује на два нивоа власти отежала би протесте, јер би морали да организују протесте на више места. На овај начин настала би класична бирократска жабокречина, где обичан грађанин не би успео да се снађе када, где, како и против кога би требало да протестује.
Захтеви штрајка би се испунили, макар за оне који живе у Београду и Новом Саду, јер би њима плате биле подигнуте на ниво просечне плате, ако не и мало више од тога. То би био одличан маркетинг за Учитељски факултет, јер би могли да кажу: „Имаћете толику плату у Београду.“ За оне који живе у местима где је просечна плата мања од њихове плате, могло би се рећи: „Па ви већ имате већу плату од просека у месту у којем живите.“
