Од када је почео рат у Украјини, шушка се да ће Русију задесити иста судбина као 1917-те. Да ће стара држава да пропадне због неуспелог војног подухвата И да ће револуционари да дођу на власт и промену трајекторију државе.
Поставља се питање да ли има смисла поредити два процес који се одвијаја у две различите ере са потпуно другачијом констелацијом моћи, историјским контекстом, потпуно другачијом технологијом која се огледа у телекомунукацијама И масовној комуникацији. Према овоме, нема смисла поредити оно што је било пре 100 година са данашњицом нити извлачити аналогије. Давне 1917-те је идеологија донела промену, идеологија која је била једна од најјачих идеологија икада, сада нема никакве идеологије која би могла да победи Путина, осим класичних политика о корупцији у друштву И могући ризик од губитка рата у Украјини.
Када би Путин изгубио војни поход то би могло да га кошта политичке позиције, некада су владари губили И главу после неуспелог војног похода. Други начин да Путин изгуби политичку позицији је масовна мобилизација која би могла да изазове И масовну побуну.
Путинова вишедимензионална моћ
Оно што је чинило моћним тријмвират, у Римској републици, је вишедимензионална моћ, а не једнодимензионална моћ. Када би моћ била једнодимензионална онда би имали три генерала или три богаташа, када имамо три димензије моћи онда имамо различите типове моћи генерал, политичар И богаташ. Јесте, ове три категорије се међусобно преплићу али је важно да свако на свом пољу буде добар. Када не може да реши проблем новац, онда може политика а ако не може ни политика онда војска. На овај начин драстично повећавамо шансе да решимо проблем, јерсада имамо далеко више комбинација којима можемо да решимо проблем. Начина решавања проблема су следећи:
Можемо видети да имамо 2н -1 решења проблема, где је н димензионалност проблема. Како можемо видети имамо експонент који зависи од броја димензија проблема, тако да када порасте број димензија тада И број могућих решења експоненцијално расте. У случају Путина, није више тријумвират који се састоји од три особе, већ се ради о много више особа које се баве различитим пољима. Уопштено, политичка моћ се сада састоји од много више димензија него што се некада састојала, последично развоју технологије која је увек додавала нову димензију, са новим открићима.
Путиново подизилажење западу
Док је био слаб Путин је морао да нађе начин како да се политички профилише. Ослањање на запад му је била најбоља тактика, јер је раст економије довео до тога да људи имају већи стандард живота И да се многи олигарси обогате. Када људи имају више пара они су задовољни, када олигарси имају више пара могу да издвоје више пара И за политичара.
Када је Русија била изузетно сиромашна паре које су стизале са запада су биле огромне за Русију, у таквом стању, тога је Путин био свестан И то искористио да би политички ојачао. Запад му је тада био савезник И најбољи партнер јер је преко новца који је стизао са запада он градио своју моћ И правио драстичну разлику између себе И осталих кандидата. Када је разлике имеђу њега И осталих постала драстична онда више није ни имао потребу да сарађује са западом. Путин је искористио запад да развије своју политичку моћ у Русији.
Политичка моћ Путина И њен утицај на остале кандидате
Развијена политичка моћ Путина подразумева да има контролу над свим битним чиниоца од медија, цркве, војске, служби безбедности(чији је сам члан), правосуђа(судова И тужилаштава), новчаним токовима, олигарсима итд… Наравно када победи на изборима добија легалну извршни И законодавну моћ. Могућност да се пробије нова личност, која би могла да победи Путина је јако ниска, једино људи из Путиновог окружења имају довољно медијског простора И контаката да би у једном тренутку могли да стану Путину на црту. Али они И тада зависе од Путиновог система, система који је изградио Путин И систему где сви полажу рачуне Путину. Путин је паметно поставио телетабисе око себе, људе који би без Путина били нико И ништа, И људи који немају капацитет да се носе са Путином али му зато решавају одређене проблеме. Када Путин више не би био на власти ти људи не би могли да опстану на позицијама јер би њихова некомпететност брзо дошла до изражаја И заменио би их неко бољи. Зато они зависе од Путина, а Путин им је обезбедио леп живот, па се поставља питање зашто би га они рушили?
Корумпиран систем треба да задржи висок стандард живота за политичке полтроне, којих је мали број, како живи остатак држава није толико битно, зато Путинов корумпирани систем може да опсане на власти, јер И под санкцијама полтрони ће живети добро, имаће више од свих осталих Руса, и неће им падати на памет промене. Профилисање новог кандидата није могуће ако он нема медијски простор, да би добио медијски простор мора да му дозволи Путин, то доводи до зачараног круга. Када се профилише нов кандидат попут Наваљног, заврши 19 година на робији. Када неко није лојалан, превише се нагне кроз прозор док гледа природу, па испадне кроз прозор.
Промене унутар самог система
Као и сваки тигар од папира потребно је прићи папиру И загребати га, јер из даљине он делује као прави тигар али у стварности је до обојени папир. Тако можемо да видимо Путинов систем који је изградио у Русији. Када наведемо све компоненте снаге тог система видимо да ни један опозиционар нема шансу да победи Путина, макар не у догледно време. Док би неки људи унутар тог система могли да покушају, нити им је исплативо нити би дуго потрајали. Једини начин да дође до промене тог калибра је низ лоших околности по Путина. Једини потенцијални адут који може да сруши Путина је пораз у Украјини, мада И то није довољно, потребно је да он изазове домино ефекат.
Једини сценарио који би могао да сруши Путина састоји се од више компоненти, само једна компонента не би имала довољно снаге да га сруши. Пошто нема смисла да очекујемо да ће доћи до унутрашњих промена, мораћемо да се ослонимо на спољну проману, губитак рата у Украјини. Ако тај губитак доведе до масовне мобилизације, да би се повратила изгубљена територија, постојала би могућност да дође до побуне против мобилизације која би расла на таласу пораза у Украјини.
Неко ко мора да иде у рат, против своје воље, И да погине неће имати проблема да се побуди против мобилизације, ако је та мобилизација масовна брзо би се генерисао отпор власти. Тек ово би имало потенцијал да угрози Путина, И натера неког да промени тим у којем је сада И стане против Путина. Очекујући да је Путин довољно ослабио И да има шансе да га победи. Тако би се открило да је Путин заправо тигар од папира, јер би га људи брзо напустили када би изгубио. Овакав сценарио је јако тешко изводљив јер се састоји од више различитих играча који имају различите интересе И потребно је да се дешавања надовезују у савршеном тајмингу, док са друге стране имамо руске службе које би осујетили такакве покушаје. Овакав исход је јако мало вероватан.
Генерисати јаке протесте против Путина у данашњој Русији је јако тешко, јер многи који нису волели Путина отишли су из Русије после почетка инвазије, закони који спречавају негативан став према инвазији на Украјину.
Санкције И њихов утицај
Санкције које је увео запад имају мали утицај на унутрашњу Руску политику, скоро занемарљив. Јесте да људи имају мањи животни стандард због тога али када имате јаку пропаганду онда огроман број становника Русије верују да се боре против нациста И куповна моћ им није важна. Док већина људи у држави верују у демоне, мањина ће морати да испашта јер политичку моћ има већина гласача.
Санкције јако погађају Руску економију И стандард, не само да је опала куповна моћ грађана већ грађани не могу да набаве неке основне производе које су раније продавала западне компаније, нема резервних делова за западне производе, нема напретка у области науке И технике већ су у последњих годину дана назадовали. Само ове мере ће показати свој пун ефекат за више година, када због
немогућности сарадње Русија буде далеко више каскала за западом. Рано је да се осете санкције у пуном обиму.
Отпорност Русије на санкције
Русија има предности које јој омогућаваја да обезбеде минимум за своје грађана када су под санкцијама, за разлику од Југославије која је далеко више зависна од увоза. Сходно томе ефекат санкција на Русију је далеко мању него ефекат санкција на Југославију, а опет оне у Југославији нису довеле до промене власти.
Предности које Русија има су њена велика површина И излази на више мора. Велика површина означава И велику обрадиву површину, значи имаће доста хране за своје потребе, свакако је Русија извозник житарица И ђубрива. Имају доста нафте И гаса што значи да ће имати обезбеђен транспорт И грејање. Имају доста воде, производе доста струје, имају разноразне руднике као И капацитете за обраду те руде, имају тешку индустрију која се развила за време СССР-а. Русија је земља богата ресурсима зато јој је лако да се избори са санкцијама, јер може да обезбеди основне ресурсе за преживљавање. Морамо напоменути да је Русија наследила СССР који је био изолован од запада И опет су људи живели И мислили да имају савршене животе. Није да се СССР развио ни из чега, већ је он наследник Империје, Руске Империје, зато И не чуди што су одређене гране индустрије биле развијене. Совјетски савез је пуно наследио И државе које су дошле после совјетског савеза не могу бити неразвијене.
Русија је способна да обезбеди минимум за своје гађане. Већина гласача у Русији живи у руралном делу, рурални делови су познати по томе да код њих никада нема промена, И тамо људи не очекују квалитетне животе, већ живе онако како су навикли(минимално). Њима је доста то што Русија може да им обезбеди. Питање је да ли су имали довољно новца да купују западне производе И пре санкција, тако да на њих И не утичу санкције. Санкције гађају елиту/богатије људе који су могли да приуште трговину са западом, који су могли да купују модерне И скупље западне производе као И да приуште путовања на запад. Сиромашнији људи свакако нису имали контакта са западом па их И непогађају санкције.
Санкције ексклузивно гађају елиту
Угрожени су њихови бизниси, компаније које они имају не могу више да сарађују за западом, многи су били власници западних франшиза попут мекдоналдса. Елита има довољно новца да купује квалитетне западне производе али њих више нема на рафовима, имају довољно новца да путују по западу али немају пасош који то може да им омогући. Угрожени су им приходи али им је угрожен И животни стандард, док сиромашнији нису ни погођени санкцијама јер ни раније нису могли да приуште западне производе. Можемо рећи да већина
грађана Русије не осећа последице санкције које би их натерале на промену, док је код елите дијаметрално супротно све им је угрожено санкцијама али елита је мањина у гласачком телу. Сасвим сигурно елита жели промену али немају начин да то изведу. Зато су они потенцијални прелетачи чим се укаже прилика да се прелети, иако сада глуме најлојалније Путинове људе, одмах при наступању шансе би га продали. У оваквој констелацију су принуђени да ћуте и буду лојани Путини, јер се нелојалност некада кажњава и животом.
Извоз Русије
Извоз Русије је базиран на сировинама а њих неће одбити ни једна сиромашна земља, поготов не из моралних разлога. Ово Русији омогућава да имају, какве такве, приходе од извоза. Шверц Русији омогућава да набаве производе који су им неопходни, чиме се ефекат санкција додатно ублажује.
Губитак геополитичког утицаја
Русија је доживела фијаско у Украјини. Чак је И Блинкен изјавио, у шали, да је Русија друга војска али у Украјини. Ово показује да је Русија постала предмет спрдње, а некада су је сматрали суперсилом. Гласања у УН је показало да Русија нема нормалног пријатеља у УН, осим пар полупаних држава попут С.Кореје, Венецуеле, Ирана итд… Запад је показао да доминира геополитичким водама, чак је И Јужну Африку, чланицу БРИКС-а, навао да ухапси Путина ако оде на састанак БРИКС-а у Јужну Африку. Западњаци су испуцали санкције које имају према Русији, сада остаје да се побрину за оне који помажу Русији.
Револуција ДА или НЕ?
Путинова Русија је пуно уложила у контролисање унутрашњих политичких токова, зато им је сада лако да их контролишу, јер су раније урадили добар посао. Постављањем телетабиса Путин је обезбедио себе, јесте да због њих Русија има проблема на фронту али они нису способни да се супротставе Путину. Револуција у Русији у овом тренутку није вероватна, а да би дошло до ње мора још пуно корака да се пређе, пре него што би револуција у Русији постала могућа. Ти кораци још нису испуњени И треба ће доста времена да прође пре него што се они испуне, ако икада дође до њиховог испуњења. У наредном временском периоду ситуација у Русији ће остати иста као И до сада. Потребне су тектонске промене, у неким областима, да би довеле до промене власти. Једина тектонска промена која има неких шанси је пораз Русије на фронту, али када дође до тога видећемо како ће се даље одвијати ситуација.
