Сиромашан VS Богат студент

Цео живот слушамо приче као је неком лакше да уради нешто, како је неком лакше јер му тада помаже, како је неком лакше што је из неке породице, како је неком лакше што је ишао у другу школу итд. Али да ли је то тачно или није тачно видећемо у наставку текста.

Прича о поређењу је опширна, па ћемо у овом раду да се усредсредимо само на питање сиромашних и богатих студената. Да би смо у потпуности дефинисали богатство морамо да узмемо у обзир да богатство није само новац већ богатство може да буде било шта, само је битно да имамо више од просека. Када кажемо да је неко богат, онда ми подразумевамо да он има пуно новца, а дефиниција пуно је базирана у односу на просек, оно што се у Србији сматра богатим не значи да се и у Швајцарској сматра богатим. Овде смо узели само једну компоненту људског живота али постоји много различитих начина да неко буде богат, јер реч богат означава количину нечег, а то некад може да буде знање или популарност. Заправо, свако баготство се одређује према димензији проблема који нас занима, а сама реч богатство означава да имамо више од просека. Када кажемо да је неко богат, подразумевамо да он има више новца него просек, а да има новца јер свака особа има новца, само што нека особа има више или мање новца.

Димензије проблема које нас занимају у датој теми студирања су базиране:

1. Богатству самог студента, родитеља.
2. Предзнању са којим се долази на факултет.
3. Пренос знања од особа које имају веће количине знања од нас, као и трикови полагања испита.
4. Ентузијазам или заинтересованост за дату област студирања.
5. Рад и енергију коју је неко спреман да уложи.

Ово су компоненте студирања преко којих може да се одреди успех студента током студирања, док реч богатство представља да смо високо позиционирани на скали. Ако узмемо сваку димензију проблема појединачно и направимо скалу од 1 до 100, онда је богат онај ко се налази прив врху скале, док је сиромашан онај који је при дну скале. Наведене компоненте ћемо детаљно разјаснити.

Цео живот слушамо приче о томе како је некоме лакше да уради нешто, како је некоме лакше јер има помоћ, како је некоме лакше јер долази из одређене породице, како је некоме лакше јер је ишао у другу школу итд. Али да ли је то заиста тачно или није, видећемо у наставку текста.

Прича о поређењу је опширна, па ћемо се у овом раду усредсредити само на питање сиромашних и богатих студената. Да бисмо у потпуности дефинисали богатство, морамо узети у обзир да богатство није само новац, већ богатство може бити било шта – битно је само да имамо више од просека. Када кажемо да је неко богат, подразумевамо да он има пуно новца, али дефиниција „пуно“ је базирана у односу на просек. Оно што се у Србији сматра богатством, не мора се сматрати богатством и у Швајцарској.

Овде смо узели само једну компоненту људског живота, али постоји много различитих начина да неко буде богат. Реч „богат“ означава количину нечега, а то понекад може бити знање или популарност. Заправо, свако богатство се одређује према димензији проблема који нас занима, а сама реч „богатство“ значи да имамо више од просека. Када кажемо да је неко богат, подразумевамо да он има више новца него просек, јер новац има свака особа – само што нека особа има више, а нека мање.

Димензије проблема које нас занимају у контексту студирања базирају се на следећем:

1. Богатство самог студента или његових родитеља.
2. Предзнање са којим се долази на факултет.
3. Пренос знања од особа које имају веће количине знања од нас, као и трикови полагања испита.
4. Ентузијазам или заинтересованост за дато поље студирања.
5. Рад и енергија коју је неко спреман да уложи.

Ово су компоненте студирања преко којих се може одредити успех студента током студирања, док реч „богатство“ значи да смо високо позиционирани на скали успеха. Ако узмемо сваку димензију проблема појединачно и направимо скалу од 1 до 100, богат је онај ко се налази при врху скале, док је сиромашан онај ко је при дну скале. Наведене компоненте ћемо детаљно разјаснити у даљем тексту.

1. Богатству самог студента, родитеља

Богатство које се огледа у новцу или имовини од великог је значаја за успех студента.

1. Животни простор: Студент који има своју собу, без потребе да је дели с неким, има предност у односу на особу која живи с цимерима. Особа која има свој мир може сама да одређује темпо рада и изолована је од спољних сметњи, док студент који дели простор са цимерима или живи у породичној кући са више људи има много више ометања и тешко се фокусира на учење. Особа која је изолована од тих проблема може да научи више од особе коју стално неко прекида. Када живите с неким у истој просторији, комуникација између вас двоје одузима време од учења. Када цимер користи телефон или доводи друштво, то додатно омета концентрацију. Ситнице попут ових играју велику улогу када се свакодневно понављају. Ако особа сваког дана потроши само сат времена на интеракције с цимерима или укућанима, то за четири године износи 1*365*4 = 1460 сати. Колико бисте испита могли да положите за 1460 сати учења?
2. Плаћена помоћ: Студент који има новца може да плати спремачицу да му чисти стан, док студент без новца мора сам да се посвети чишћењу, трошећи неколико сати недељно. Ако неко потроши 4 сата недељно на чишћење, ту се за четири године накупи до 4*52*4 = 832 сата. Колико испита можете положити за 832 сата учења?
3. Транспорт: Студент који има новца може купити аутомобил и уштедети време на путовању, било до факултета или обављању приватних обавеза. Студент без аутомобила мора да хода до станице, чека аутобус, који се зауставља на свакој станици, и затим поново хода до коначне дестинације. Ред вожње може да изазове додатне фрустрације, јер студент може завршити обавезе, а затим дуго чекати превоз. Ако претпоставимо да студент без аутомобила дневно потроши од пола сата до сат времена више на транспорт у поређењу са студентом који има аутомобил, то за четири године може износити 0,5*365*4= 730 сати. Колико испита можете положити за 730 сати учења?
4. Остале обавезе: Студент без новца мора стално тражити јефтиније опције и радити многе ствари на тежи начин јер не може да приушти лакше решење. То се односи на све, од куповине хране до припреме оброка. Онај ко иде у продавницу и сам припрема оброке потроши много више времена, а често мора стајати у редовима како би прошао јефтиније. Наравно, људи без основних средстава за живот често маштају о бољем животу, јер нада им даје вољу да истрају. Пошто се живот не састоји само од учења, већ и од других приватних обавеза, можемо претпоставити да ово време дневно износи сат времена. То за четири године износи 1*365*4 = 1.460 сати учења. Колико испита можете положити за 1.460 сати учења?

Укупна разлика: Само на основу ове четири разлике видимо да постоји разлика од 1.460 + 832 + 730 + 1.460 = 4.482 сати учења. Ако претпоставимо да просечан студент током студирања има 44 испита, што је 11 испита годишње, онда добијамо да студент са мање обавеза има предност од 4.482 сата учења. Поделимо ли ову бројку са 44 испита, добијамо да је то 102 сата учења по испиту. Ових 102 сата по испиту је време које је сиромашни студент изгубио на обавезе које богати студент није имао. За 102 сата учења је могуће положити просечан испит на факултету, јер то представља око 10 дана по 10 сати учења. Ако претпоставимо да су и богати и сиромашни студент присуствовали предавањима и вежбама.

На основу ове рачунице, јасно је да су сиромашни студенти током студирања морали уложити далеко више времена од богатих, којима су биле обезбеђене све потребне услуге. Тако би неко могао рећи да је богатом студенту било дупло лакше да заврши факултет. Међутим, и богати и сиромашни студент на крају имају исто знање јер су уложили исто време у само учење. Разлика лежи у спољним стварима које не утичу на испитне резултате, али постоје у реалном животу. Неки то назвају преваром, али то није превара јер су оба студента провела исто време учећи. Превара би била да је један студент преписивао или плаћао испите, али то није тема овог текста.

На крају, можемо рећи да је одговорност за инфериорну позицију сиромашног студента на његовим родитељима, који нису били у стању да обезбеде свом детету да се бави само учењем. Познајем бројне случајеве где су имућнији родитељи обезбедили све својим потомцима, често говорећи: „Имаш само једну обавезу, а то је да завршиш школу/факултет“. Ти студенти су углавном завршавали факултет много лакше, док су они без такве подршке морали далеко више да се боре.

Изгледа да студирање није фер борба равноправних студената, већ борба међу неједнакима.

Бонус: Студент који нема новца не може да приушти грејање и зими се смрзава, док богати студент једним кликом пали грејање. Исто важи и за хлађење лети. Сиромашни студент нема клима-уређај, док богати студент може једноставно да укључи климу. Колико је лакше богатом студенту да се посвети учењу у таквим условима, а колико је теже сиромашном студенту?

Плаћени приватни часови су очигледна предност богатог студента, поготово на факултетима природних наука, где је решавање задатака кључно за разумевање градива. Богати студент може да приушти додатне часове и тиме добије индивидуалну пажњу и боље објашњење тешко разумљивих тема, док сиромашни студент нема ту могућност и мора се ослањати искључиво на предавања и самостално учење.

На овај начин можемо идентификовати још много разлика између богатог и сиромашног студента, што значи да би претходна рачуница могла бити и већа, узимајући у обзир све додатне факторе који утичу на количину времена и ресурса доступних сваком од њих.

Мале разлике, када су константне, стварају огромне разлике на крају.

2. Предзнање са којим се долази на факултет

Основни дескриптор успеха током студирања је количина знања с којом се долази на факултет. Студентима који су се унапред припремали за студије много је лакше да заврше факултет. Припрема за факултет може се одвијати на различите начине. Неки студенти су похађали средње стручне школе и наставили студирање у истој области. Други долазе из породица које се баве одређеном професијом – на пример, родитељи адвокати свакодневно разговарају о својим случајевима, што деци омогућава да упију многе правне појмове и логику правне науке још пре него што упишу факултет.

Такође, неки ученици већ током средње школе почињу да се припремају за најтеже испите на првој години факултета, попут испита из анатомије на медицинском факултету или математике на техничким факултетима. Неки уче интензивно у средњој школи како би стекли навику напорног рада, па им касније на факултету учење постаје лакше.

Ако претпоставимо да се неко од почетка средње школе припрема за факултет, можемо рећи да је он заправо „студирао“ 4 године у средњој школи и 4 године на факултету, што значи да је, де фацто, студирао 8 година. За студента који студира 8 година обично бисмо рекли да је лош студент, али овакве студенте често називамо одличнима јер не узимамо све факторе у обзир приликом процењивања успеха на студијама.

Када је неко породично укључен у одређену област, од своје пете године се сусреће с појмовима из те области и постепено гради своје знање. Такав студент припрема се за факултет од своје пете године живота до завршетка студија у 23. години, што значи да у тренутку дипломирања има чак 18 година искуства у тој области. Насупрот томе, студент који нема породичну традицију у одређеној области, а можда је и „залутао“ на тај смер, може имати само 4 године искуства у тој области када напуни 23 године.

Очигледно је да студирање поново није фер према свим студентима, јер постоје огромне разлике између њих.

3. Пренос знања од особа које имају веће количине знања од нас, као и трикови полагања испита

Знање се може пренети с професора на студента, али и с родитеља на дете. Неки ће рећи: „Њему је било лако јер је могао да плати приватне часове.“ Међутим, шта је с оним студентима којима родитељи помажу приликом учења, јер су и сами дипломирали у истој области? Врста помоћи је иста као када платимо професорима за приватне часове, само што у овом случају нема плаћања, јер се ради о односу родитељ-дете.

Родитељ који је прошао тим путем већ је „утабао стазу“ за своје потомке, и њима ће бити лакше да заврше факултет јер имају саветника који им може помоћи са било којим проблемом. Поред помоћи у учењу, ту је и савет како да се поставе према факултету и када да почну да се припремају. Дете које се почне припремати за факултет пре него што га упише имаће предност у виду предзнања. Дете које има саветника зна који су предмети на факултету битни у пракси и фокусира се на њих, док дете које „залута“ на факултет често учи све испите под‌једнако, без јасне селекције.

Пренос знања може значајно олакшати студирање, али немају сви ту привилегију да имају добре саветнике.

Разлика између студента који има саветника за факултет и студента који нема никакве савете је огромна, посебно јер ће родитељи, поред помоћи током студирања, често бити ти који ће свом детету помоћи да се запосли након завршетка факултета. Таква подршка укључује контакте, препоруке и савете за каријеру, што додатно олакшава прелазак из образовног система у свет рада. Насупрот томе, судбина студента који нема овакву подршку много је неизвеснија и тмурнија, јер се мора ослонити искључиво на сопствене ресурсе и срећу у конкуренцији са студентима који долазе из повољнијих околности.

4. Ентузијазам или заинтересованост за дату област студирања

Област студирања, као и посао којим ће се студент бавити након факултета, играју кључну улогу у мотивацији студента да успешно заврши студирање. Студент који је ентузијастичан у области коју студира биће задовољан својим избором и осећаће сатисфакцију током студирања. Насупрот томе, студент који је изабрао погрешан смер константно ће гунђати и бити незадовољан, што ће се одразити на његову посвећеност студијама. Онај ко ужива на факултету неће имати потешкоћа с учењем и решавањем задатака, док ће се студенту који не воли свој смер све чинити тешким и напорним. Такав студент често не види будућност у својој области, нити „светло на крају тунела“, па му се студирање чини као бесконачан и тежак процес. Без воље нема ни резултата.

Студенти обично уписују факултет са 19 година, али многи у том тренутку нису спремни да донесу праву одлуку о својој будућој професији. Многи уписују факултет под притиском друштва, јер осећају да морају да прате своју генерацију. Међутим, то може бити највећа грешка коју студент може направити. Само уписивање погрешног факултета већа је грешка него проблеми који могу настати током студирања. Највећи проблем је избор погрешног смера, јер то може одредити не само четири године студирања већ и читаву професионалну каријеру.

Млади људи, средњошколци, често осећају притисак да што пре упишу факултет, јер им се говори да то „тако треба“. У стварности, никога касније неће занимати када је неко уписао факултет или да ли је то било са његовом генерацијом. Уопште, нико неће питати ни да ли је студент завршио факултет. Оно што многе студенте води у погрешном правцу је страх од туђих коментара, који заправо немају никакву стварну тежину. Један непромишљен коментар не би требало да буде разлог за доношење погрешних одлука, које могу имати последице не само током студирања већ и кроз читаву професионалну каријеру. Факултет се уписује да би се студент оспособио за одређену професију, а ако је професија погрешан избор, то је велика грешка која може произаћи само из страха од туђих мишљења.

5. Рад и енергију коју је неко спреман да уложи

Да бисмо постигли неку промену, попут завршетка факултета, потребно је извршити одређени рад, или другачије речено, утрошити енергију. С обзиром на то да су ресурси у животу ограничени, сваки појединац бира своје приоритете на које ће трошити ту енергију. Како би неко био спреман да уложи енергију у решавање одређеног проблема, потребно је да има вољу, или, другим речима, интерес за то.

Разлози зашто студенти уписују факултет су различити. Неки верују да ће им живот бити бољи када заврше факултет; други сматрају да ће стећи знање и постати бољи људи; неки студирају јер „тако треба“, док су неки под притиском родитеља. Сваки студент има своју причу, а према разлогу због којег студира спреман је да уложи различиту количину енергије.

Тако, на пример, имамо студенте који су под великим притиском родитеља да заврше студије, као и они који желе диплому због престижа или друштвеног статуса често су спремни на све како би завршили факултет. С друге стране, студенти који верују да ће на факултету стећи значајно знање и постати бољи људи често се разочарају у образовни систем. Студенти који нису сигурни да су изабрали прави смер имају посебну муку – недостатак воље и мотивације када је потребно уложити труд у студије.

Из искуства знамо да студенти који воле смер који студирају немају већих потешкоћа да га заврше. Њихова мотивација и интересовање чине да се лакше носе с изазовима током студирања. С друге стране, они који студирају смер који не воле суочавају се с бројним потешкоћама – недостатком мотивације, мањком воље да уложе напор и осећајем незадовољства, што све додатно отежава процес студирања.

Па коме је лакше?

Као што можемо видети, богатство се може мерити на различите начине, а ових пет параметара пружају солидну основу за процену успеха током студирања. Иако неки студенти могу имати финансијску предност, то не гарантује нужно да ће бити бољи од студената који поседују све друге кључне елементе успеха. Разлике које настају због ових фактора нису занемарљиве, те процена ко има лакши пут кроз факултет има много нивоа и није једноставна.

Важно је напоменути да студент који је сиромашан у једном пољу не мора нужно бити сиромашан у свим аспектима, док студент који је богат у једном пољу не значи да је богат у свим пољима. Различити облици богатства и сиромаштва могу утицати на студирање на различите начине, што додатно компликује оцену успеха и тежине студирања за сваког појединца.