Јован Бабић – Вечити студенти највернији гласачи

Једна од најпознатијих реченица, везано за студенте је, вечити студенти. Уједно у највећи страх студената, који може да се поистовети са оном реченицом: тако близу а тако далеко.

Број студената којима је остао један или пар испита, није мали. ТИ људи пошто немају дипломе не могу да раде у струци, а тих пар испита им ништа неће помоћи у животу. Са њима или без њих исто ће бити. То неће утицати на знање студента, нити ће му бити од користи, колико му ти испити наносе штету.

Људи могу и да батале факултет због пар испита. Број вечитих студената није толико мали и процена је да их има преко 15.000. Они представљају групу гласача који гласају само за један проблем и спадају у екстремно/радикално крило.

Да анализирамо проблем

У Србији су доминантне акадамеске студије које носе 240 ЕСПБ и трају 4 године. На западу су популарне студије које носе 3 године и 180 ЕСПБ. Сваки број бодова носи своју титулу:

Као што можемо видети, свака титула мора поштено да се заслужи, јер свака титула захтева другачији број бодова, самим тим и другачију дужину студирања.

На Западу су популарне трогодишње студије и они признају такве студије где год да су завршене. Овим се неће утицати ни на вредновање дипломе на Западу.

Србија је остала у старом времену где се подразумевало да студирање траје 4 године. Многи студенти су уписивали четворогодишње студије, мислећи да тако треба, а и нису имали избора јер су скоро сви факултети имали само четворогодишње смерове када су они уписивали факултете.

Многи су се покајали због факултета, а не треба тако да буде. Многи студенти муку муче са неколицином испита и професора. Постоји пуно разлога због чега студенти не завршавају неколицину испита. Неки су изгубили интересовање или видели да то није за њих. Неки су због лоше материјалне ситуације морали да се запосле и сада немају времена да заврше те испите. Неки су се разболели или имали породичне проблеме па сада морају да брину о својим ближњим. Неки су добили дете и морали да се запосле и сада не могу да заврше.

Пуно је проблема које могу да погоде човека на путу који траје 4 године, нису сви само лењи како се претпоставља.

Није ово први пут да држава мора да се суочава са оваквом ситуацијом где одређен број људи штрчи ван планираног шаблона, а иста ситуација није регулисана од стране државе.

Пример може да буде закон о озакоњењу објеката који признаје објекте који су изграђени без дозволе(до одређеног времнског периода) јер је држава морала да пронађе решење за те објекте, пошто они физички постоје. Имала је две опције да озакони те објекте или да их сруши. Очигледно да држава неће рушити објекте својих грађана које су они тешко изградили. Иста логика треба да се примени и на вечите студенте.

Решење за вечите студенте

Омогућити студентима који су уписали четворогодишње студије, да ако не могу да их заврше, имају право да  на истом смеру добију диплому трогодишњег смера, еквивалентног назива али нижег ранга. Овим би студенти којима је остао који испит до краја могли да заврше студије али са титулом нижег ранга.

Овај приступ је поштен, јер никоме не опраштају неположени испити, већ се поштено положени испити рачунају за титулу нижег ранга. Студенти који положе све испите добијају титулу вишег ранга.

Овим се исправља грешка студента који је као млад и наиван уписао факултет који траје четири године, јер је био убеђиван од стране других лица да то тако треба.

Бенефити које државе има су:

1. Решава проблем студентима који се налазе у тој ситуацији. Њима је то питање живота и смрти и то им је најважнија политичка тема због које би одлучили да изађу на изборе и гласају. Веома су заитересовани за решавање овог проблема.
2. Мотивише младе људе да уписују факултете јер им даје сигурносну мрежу да се не плаше да због једног испита неће завршити факултет, већ имају алтернативни излаз.
3. Повећава број радника који повећава БДП и поваћава приходе од пореза и доприноса.
4. Ти студенти су будући доктори, инжењери, правници итд.. Који ће лечити, неогвати, чувати, штити грађане Србије. У Србији се смањује број студената и треба паметно приступити том проблему, јер на Западу је број академски образованих грађана до 3x већи у односу на број становника него у Србији.
5. Статистички повећава број студената који је завршио студирања, као и што повећава проценат високообразованог становништва.

Шта је потребно да држава уради?

Потребно је да донесе уредбу која би регулисала ово поље и односила би се на све факултете. Уредба о добровољној одлуци студента да промени обим студирања, која би имала 10 до 20 чланова.