У Србији круже свакакве теорије о “Wоке” култури, више су теорије завере него теорије. Пуно текстова у Србији се може прочитати о томе како је то нешто лоше, термин се повезује са терминима WЕФ, Бил Гејц, Светска здравстве организација итд… Само што Wоке култура нема ништа са тим терминима, већ представља културу/идеологију/начин живота људи који су заговорници Wоке културе.
Сам термин се повезује са хаштагом #Стаywоке, тачније талас који је кренуо са тим хаштегом. Оно што можемо закључити да је сам појам нов, јер да би постајао хештаг мора прво да постоји твитер, а твитер је веома млад у односу на друштво И друштвене проблеме јер је основан 2006. Тек 2015 сам термин wоке постаје тражен на гуглу, јер је пре тога постао популаран интернет мим. Сама реч wоке се преводи као пробудио, означава да смо будни И да можемо да видимо проблеме око нас, пре свега у области правде, мањина, расизма, ксенофобије, хомофобије, заштите животне средине, очување природних ресурса, екологије, рециклаже, фитнеса, веганства, феминизма, вакцинације, социјализма, сајбербулинга, прекомерне употребе силе од стране полиције, као И што се бави неправдом из прошлости, кенселовањем, брзом модом, научно доказаним теоријама, политичка коректност, права особа са инвалидитетом. Ове теме су везана за Америку, у другој држави може имати друге проблеме који су актуелни.
Шта је основа за постојање Wоке културе?
Као и сви процеси у друштво и природи све мора да има свој основ(цауса), само је право питање да ли можемо да разумемо шта је основ. Сваки уговор мора да има свој основ или је ништав, у природи све има узрочнопоследичну везу. Наше је да покушамо да разумемо који је основ за постојање Wоке културе као и који су основни елементи који су довели до стварања и одржавања wоке културе. Кренућемо од закључка, wоке култура је продукт научног и технолошког напретка. Овде морамо обратити пажњу на узрочно-последичну везу, шта је прво настало и како је то довело до промене другог. Кренимо редом које компоненте су основ за Wоке културу:
1. Подела рада
У историји послови су се делили на мушке и на женске (традиционална подела), то је тада имало смисла јер је таква подела узимала у обзир биолошке предности мушкарца или жене. Мушкарци који су физички јачи су радили послове где је била потребна снага, док су жене бринуле о деци. Свако је радио оно у чему је бољи и оно што му је лакше да уради него што другој страни. Оваква подела је веома рационална и савршено оптимизована јер се постојећи ресурси максимално ефикасно користе. Сада кад су послови код којих се захтева физичка снага занемарљиви, у односу на све остале послове, таква подела је изгубила основ због којег је и настала зато се
код модерне расподеле рада не узима у обзир пол особе јер и жена и мушкарац могу подједнако да куцкају по компјутеру или раде друге модерне послове. Модерни послови, по правилу, имају велику повезаност са вишим или високим образовањем а код тих послова физичка снага није релевантна за решавања проблема већ интелект и знање. Пошто се за модерне послове захтева знање зато и подела на мушке и женске нема смисла јер мушкарци и жене имају једнаке когнитивне способности као и што уче на исти начин. Зато се у модерном друшту поштује једнакост између мушкараца и жена, јер је модерно друштво базирано на научним достигнућима и високој технолошкој развијености. Како проверавамо ову тврдњу? Тако што упоређујемо високо развијене државе са нивоом једнакости који су постигли у друштву, и са друге стране имамо мање развијене државе које имају мању једнакост између мушкараца и жена као и високу заступљеност традицоналне поделе рада. Исто ово важи и за поделу између урабаних и руралних места, јер је у руралним местима у далеко већем степену заступљен рад који је базиран на физичкој снази и рационална је употреба традицоналне расподеле, док је у урабанијим местима далеко више заступљен сектор услуга где је рационалнија модерна расподела.
2. Утицај архитектуре на друштво
Архитектура је променила друштво али не само зато што сада потпуно другачије видимо градски пејзаж већ зато што је променила друштвене норме и начин понашања и размишљања људи.
Како се то десило?
Модеран вид архитектуре је базиран на концентрацији великог броја људи на малој територији. То је омогућило савремено грађевинарство, да зграде буду делеко више и да се на малој површини земље нађе велики број станова/људи. Овим је порасла густина становништва, број становника на одређеној површини на којој се налазе. Имамо урбана места која имају високу густину и рурална места која имају малу густину становништва. Густина становништва утиче на квалитет живота људи али и на њихово размишљање као и понашање. Квалитет живота расте када нас окружује пуно људи јер све услуге које заједно користимо су јефтиније, пошто их делимо на више људи, а то је инфраструктура која може бити грађевинска, електро, машинска, саобраћајна,
медицинска итд.
Поред заједничке инфраструктуре постоје и друге услуге, које су по правилу приватне, које нам олакшавају живот попут фризера, козметичких салона, продавница итд.. А што има више људи на неком месту има и више потенцијала на неко отвори свој бизнис на том месту јер је веће тржиште али и већи избор радника. Размишљање људи који живе у местима високе насаљености је другачије него у местима ниске насељености а постоје практични разлози за то. У местима високе насељености, да кажемо град величине Новог Сада, има
толико људи да није могуће да сваког упознамо или знамо чиме се бави и како се понаша, већ можемо да познајемо само малу групу људи у Новом Саду, док су нам остали странци. Свој животни простор делимо са непознатим особама, док је код места са малом густином другачије и животни простор делимо са људима које познајемо.
Пошто не познајемо људе које нас окружују ми постајемо индиферентни према људима који нас окружују и нисмо заитересовани за њихове животе, те смо навикли да пролазимо поред људи као да пролазимо као поред дрвета, без икаквог осећаја или емоције. Ово доводи до тога да нас не интересује шта други људи раде, пошто смо приморани да филтрирамо податке које добијамо из спољашности и да обраћамо пажњу само на ствари који нас интересују, док нам остале ствари само затрпавају наш когнитивни капацитет. Практично се искључимо из простора у коме се налазимо и само покушавамо да прођемо што брже од тачке А до Тачке Б. Често се дешава да неким путем пролазимо често а тек после неког времена видимо да постоји нешто занимљиво на том путу. Прешли смо у фазу где само филтрирамо податке који нам долазе из спољашње средине а огроман део тих података нам није битан тако да га занемарујемо. Ово нас је променило у особе које све раде механички и вредност спољашње средине одређујемо на други начин него што су то радили наши преци. Када живимо у згради и имамо пуно комшија онда ни не може да одвојимо пуно времена за сваког комшију, јер ако имамо стотинак или више комшија није практично да са сваким попричамо јер би нам одузело превише времена.
Када живимо у месту са изразито ниском густином насељености онда познајемо скоро саког комшију и његову животну причу јер имамо мало комшија и одвајање мало времена да попричамо са сваким нам не би однело превише времена, те можемо да приуштимо да попричамо са сваким комшијом којег сретном. Понашање у месту високе и ниске густине се разликују, а најважнији разлог, је да нас у мањем месту посматрају људи који нас познају те наше понашање и ставове гледамо да изнесемо на такав начин да се њима свиди, док на месту високе густине нас окружују људи које не познајемо или површно познајемо те нас пуно и не занима њихово мишљење о нама и наше понашање и ставове не усклађујемо са њиховим вредносним нормама да би им се свидели. Зато кажемо да су мала места конзервативна, а велика места либерална.
3. Количинска регулација понашања
Је када се понашање особе мењу у односу на број људи који се налази у његовој околини. Овде можемо да кажемо да прелазимо из домена психологије појединца на социолошко мишљење групе. Како се мења број учесника у проблему тако се мењају и правила по којима може да се реши такав проблем. Често људи својим ставовима покушавају да се уклопе у друштво тако што посматрају своју околину.
Све ово доводи до закључка да модерно друштво, тј. модеран човек као индивидуа нема довољно времена да задире у било чију приватност и туђе изборе, јер нема довољно времена да се посвети свакој особи коју види, док са друге стране особа коју неко посматра/коментарише не зависи од мишљења других људи јер практично није могуће да узме стотине хиљада мишљења и усклади своје понашање са њима. Не постоји више толики притисак околине да сви будемо једнаки и да нико не шртчи из калупа, већ свако може да бира шта ће бити, и то је главна реченица што родитељи кажу деци када треба да бирају своју каријеру или факултет који ће уписати. Зашто то кажу? Јер има јако пуно каријера којим се можемо бавити као и што има пуно факултета, зато и кажу бирај сам да би после сам био крив ако промашиш. Оно што је заједничко за горе наведене моделе је могућност бирања и да свако може да бира пошто постоји пуно опција, за разлику од традиционалног понашања код којег није било пуно избора зато су сви ишли „стандардним/нормалним“. Ако се вратимо у период пре 200 година видећемо мало место где живи релативно мали број људи, где се мање више сви познају и где нема пуно избора. Сваки дан је све исто ,без промена, зато и непостоји пуно избора, па се људи одлучују за оно што имају понуђено.
4. Толерантност
У 21. веку толерантност је реч која је у успону. Толерантност је супротна ствар у односу на укалупљеност која је постајала у традиционалном друштву. Модерна наука је решила проблем ограничених ресурса зато је логично да се и друштво променило са том технолошком променом. Када имамо ограничене ресурсе потребна је рационална употреба истих, када имамо неограничене ресурсе онда их трошимо по сопственој вољи. Када се налазимо на пустом острву на ком нема извора воде и једино имамо воду коју смо понели са собом добро би размислили да ли би се прскали са њом из забаве, али када се налазимо поред чесме то нам није проблем. Када су ресурси огрначинени онда морамо бити рационални и штедљиви, када су нам ресурси неограничени онда можемо бити размажени(бахати) али и креативни. Толерантност означава да толеришемо људе који се разликују од нас и да их прихватамо као такве. Пошто је у огромној мери дошло до гомилања ресурса то је довело до тога да сви људи могу да буду креативни и да се у све већој мери разликују од других људи. Са том променом је стигла и промена размишљања људи.
Број људи који се налази око нас је већи него икад, у великим местима или местима високе густине насељаности
прођемо поред огромног броја људи, у комуникацији смо са великим бројем људи, да бисмо успели да
одржимо контакт са великим бројем људи морамо бити толерантни поготово у све отворенијем друштву које
брише границе уштогљености и укалупљености. Интернет је једно од чуда која чине људе толерантнијим јер су
све могуће ствари већ видели на интернету, те им је интернет на тај начин проширио видике.
Комуникација са другим људима се драстично променила, у малим родним заједницама, човек је био у
контакту са јако малим бројем људи, како су се насеља повећавала тако је човек био у контакту са више
људи, како су настајали градови комуникација између људи и проток информација и идеја је почео
експоненцијално да расте, да би се тренд експоненцијалног раста комуникације међу људима наставио и са
доласком телекомуникација и масовне комуникације. Развој технологије што архитектуре, саобраћаја,
телекомуникације и на крају развој социјалних мрежа је учинио човека далеко отворенијег и толерантнијег.
Промене у науци и техници су довеле и до ове друштвене промене.
4. Доступност
је предност савремен архитектуре је сада на релативно малој удаљености имамо све што нам треба за живот, те нам је живот постао лагоднији. Индустријска производња је довела до тога да је све постало јефтиније и масовније. Многи кажу да су новије генерације размажене, али оне нису размажене већ су навикли да до свега што им треба стижу лакше, те су њихова очекивања далеко већа него што имају старије генерације. Млађе генерације су навикле да се далеко мање муче да би стигли до оног што им је потребно. Продавнице,
пекаре, салони и остали услужни објекти су им релативно близу, а вода и струја као и грејање су им на један клик. Аутомобилом се превезу са тачке А на тачку Б, док на свом телефону прати мапе да би дошао до тачке Б. Исто тако на свом телефону може да наће решења и објашњења за многе проблеме који су некада били нерешиви за обичног човека. Интернет представља други компоненту доступности јер је је тамо све на клик.
5. Па се поставља питање зашто они не би били размажени?
Када имају све горе наведено. Напредак у технологији је учинио све лако и доступно, зато су им и таква очекивања. Све је постало далеко лакше и једноставније, зато су се људи прлагодили свој начин размишљања на лако и једноставно, а не на тешко и компликовано. Мада када је нешто лако и једноставно онда је и лако заменљиво и неважно за самог човека. Промене у науци и техници су довеле и до ове друштвене промене.
6. Утицај поједностављене комуникације на друшто у виду модерног саобраћаја и телекомуникација
Саобраћај је омогућио људима да упознају нове културе и нове људе, сада је могуће да одемо на други континент, ако идемо авионом то би трајало пар сати. Са толико нових информација наравно да имамо далеко шире видике и лакше прихватамо нове ствари. Телекомуникације су омогућиле да за мање од једне секунде контактирамо особу ма где год се налазила на кугли земаљској, као и што нам омогућавају да се упустимо у масовну комуникацију. У односу на наше претходно знање, нове информације представљају само једну кап у мору и зато константним сакупљањем нових информација постајемо све толерантнији према другим људима. У зависности од количине информација са којима располажемо свака промена тих информација има одређен утицај на нас, утицај можемо да меримо на два начина апсолутно и релативно.
Апсолутно мерено сама промена има објективну вредност, на пример тег од 100кг да би се померио потребна је иста снага, али релативно гледано дете од 40кг неће моћи да дигне тај тег док ће професинали дизач тегова са лакоћом подићи тај тег. Апсолутно мерено тај тег има 100кг, док релативно мерено дете неће моћи да дигне тај тег док професиоанлни дизач тегова може да дигне исти тег. Исто тако, особа која има мало сазнања, свака ново сазнање утиче пуно на њу, док особа која има јако пуно сазнања ново
сазнање не утиче на њу и њено мишљење или понашање.
7. Компаније и једнакост
Компаније имају купце и само то их занима. Не занима их да ли је тај купац висок или низак, црнац или белац, хетеросексуалац или хомосексуалац, мушкарац или жена, којој нацији или религији припада и друге ствари које деле људе по некој основи. За компаније су сви они исти, или су купци који по истој цени купују исти производ или су запослени у компанији и примају исту плату за исти рад. Зато компаније савршено поштују једнакост и никада је не доводе у питање. Компанија нема интерес да неког дискриминише јер њу једино занима новац, већ има штету ако неког дискриминише јер губио део прихода. Зато појам еqулитy има статус свеца код
компанија, док појам диверситy објашњава други процес а то је транзиција рада компаније са националог на глобални ниво. По правилу, традиционално компаније су радиле у једној држави и прилагођавала маркетинг том тржишту што је довело до тога да се уклапају у неке националне образце и да се прати понашање већине у тој држави. Како је појам диверситy популаризован у Америци, на њихов примеру можемо да видимо промену у маркетингу компанија где се обрасци понашања у Америци замењују глобалним обрасцима понашања. Овде се појављује заблуда код неких људи у Америци који мисле да компаније раде нешто против традицоналног понашање, а то није тачно јер компаније прате трендове и покушавају да се позиционирају на свим глобалним тржиштима, зато и праве рекламе које представљају просек целог света а не Америке.
8. Слободно тржиште
Слободно тржиште је постајало од када постоји човек, и наставиће да постоји. Базирана је на слободном избору људи и слободној процени, поред очигледних предности носи са собом и одређене проблеме. Проблеми се огледају кроз погрешну процену вредности неког објекта, она може бити због мањка знања купца о том производу, али и због продавца који игра на грешку купца. Много фактора утичу на избор куповине одређеног предмета, главни фактор је емоција, она одређује да ли ми желимо да нешто буде наше, тј. да ли нам нешто треба или не. Ово доводи до тога да сваки аргумент може да утиче на нашу одлука да ли да нешто купимо или не. Све је базирано на вољи и промењиво је из тренутка у тренутак. Кенселовања је основна слабост слободног тржишта, пошто не постоји правило ко и због чега купује производе, довољно је само бацити терет на леђа одређеној особи или бренду и они ће потонути под тим
теретом. Пошто је то слободно тржиште базирано на слободној вољи купца, држава јако тешко може да регулише такво понашање(скоро је немогуће). Кенселовање је једини легалан начин на који можемо „казнити“ неког, остали начини тешко да ће бити легални. Зато се користи у државама где је развијен правосудни систем јер би друге радње биле противправне. Да будемо реални, овај вид кенселовање је ништа у односу на историјски вид кенселовање, када су спаљивали људе на ломачи јер су давали изјаве које не погодују властодршцима. Овај вид кенселовања је легалан и далеко мање утиче на живот појединца.
9. Развијен правосудни систем
Када упоредимо земље у којима је развијен правосудни систем и земље у којима је Wоке култура у успону, видећемо велико поклапање. Мање више све сви проблеми које заступа Wоке култура имају своју основу као правни проблеми. У државама у којима је развијен правосудни систем, проблеми који долазе до судије могу бити далеко мањи него што су људи навикли у банана државама. У србији је популарно рећи „у Америци се тужакају за сваку ситницу“. Развијен правосудни систем значи да је у стању да решава све проблеме који се поставе пред њега да ли су то ситнице или велики проблеми, не игра велику улогу. У таквим системима је већ
пресуђено(постоје судске пресуде-преседани) по сви базичним проблемима, сада остаје да се решавају ситнице или нови проблеми. Модерни проблеми су базирани на новим технологија(сајбербулинг), негативним аспектима индустријске производње(загађивање река, ваздуха, бацање отпада, рециклажа, екологија), радничка права(плате, права особа са инвалидитетом, феминизам), заштита права животиња(веганство), заштита права мањина(хомофобија, расизам, ксенофобија) итд… Сви ови проблеми су заправо судски проблеми, само што су те државе сензибилније на проблеме у односу на државе које нису у толикој мери развијене. Сасвим логично да у државама у којим је још давних година развијена индустрија, имамо ситуацију да се решавају проблеми који су проистекли из те индустрије. Докле год нисмо направили фабрику нећемо видети да та фабрика загађује и регулисати њено загађење.
10. Анксиозност
Анксиозност је сложено емоционално стање које укључује осећај забринутости, страха и напетости. То је природна реакција тела на стресне ситуације и потенцијално опасне догађаје. Међутим, када анксиозност постане претерана, упорна и интерферише са свакодневним животом, може се сматрати анксиозним поремећајем. Анксиозност је страх од потенцијалног проблема, како смо раније живели у селу где нема нових ствари И где се све одвија на исти начин, нисмо имали претарно потребе да се бринемо нити да планирамо. Сада када нас окружује модерна технологија, када је индустријска производња огромна, када живимо у урбанизованом свету где се све врло брзо мења, поставља се питање како је могуће да се неко не брине од потенцијалних промена? Свака промена са собом носи ризик, тј. исплативост. Да ли да упишемо факултет или не? Да ли да завршимо овај курс или не? Наш живот се сада састоји од пуно компоненти које су повезано И ако само једна компонента не буде како смо планирали цео план нам пада у воду. На факултету имамо 40-ак испита а само један испит може да нам се испречи испред добијања дипломе. И најмања промена може да нам промени цео ток живота.
11. Индустријска развијеност
Индустријска развијеност је главна компонента промена. Када је настао први аутомобил нису постајала саобраћајна правила за моторна возила. Временом је било све више моторних возила на путевима, те је била потреба да се регулише употреба моторних возила. Сада имамо далеко више саобраћајних правила, као и начина контроле. Са друге стране индустријска развијеност означава да грађани имају могућност да купују више производа, јер је њихова производња јефтинија. Када грађани имају већу куповну моћ они мењају обрасце свог понашања, постају либералнији и отворенији, као што све постаје лакше замењиво.
Регулација било ког поља је сада далеко ригоразнија него што је била раније, поставља се само питање где је наша држава на лествици рестриктивност, тј. колико касни за остатком развијеног света. Што се дуже развија систем он има више правила. Људи да би опсатали у технолошки развијем друштво морају да науче да поштују правила, јер правила постоје за сваку радњу.
Како ће се развијати модерно друштво?
Када погледамо како се до сада развијало друштво у 20. и 21. веку видимо да постоји једна путања којом се креће то друштво, а то је да друштво прати промене у науци и техници и њима прилагођава своје социјалне ставове. Модерне технологије су у потпуности промениле многе сегменте људског живота, промениле су начин на који се људи упознају и комуницирају. Промениле су динамику мушко-женских односа који означавају огромну промену у животу обичног човека. Промениле су однос човека према својој околини, све је сада постало лако доступно, на самој пар кликова можемо да позовемо неког на телефон некада смо морали лично да одемо до њега или да пошаљемо писмо, на клик можемо да поручимо нешто са интернета, на клик можемо да нађемо неки одговор на интернету. Можемо јако лако да закажемо термин и одемо тамо да решимо проблем који имамо, нпр. одемо код доктора, архитекте, у козметички салон итд..
Све је лако, све је доступно, само постоји један услов а то је да се плати. У продавницама су пуни рафови, ми само треба да изаберемо шта желимо, све нам делује лако и заменљиво. Ако нам се поцепа мајица само одемо и купимо нову, ако поцепамо мајицу само купимо нову. Али да ли можемо да поцепамо човека и онда само купимо новог? Не, људи нису тако лако замнљиви како нам се чини са осталим стварима, зато се закон односи другачије ако нешто урадимо према људима и према стварима.
Модерна технологија је променила начин и стил живота људи, сада се у социјалним интеракцијама очекује да свако има мобилни телефон и нон стоп доступан интернет да би био у контакту са осталим људима. Да има аутомобил да би могао доћи на одређено место, очекује се да будемо редовно потшишани јер је сада фризер лако доступан, очекује се да бринемо о хигијени јер су сада лако доступна средства за хигијену, очекује се да сада имамо климу, телевизор, фрижидер у стану. Очекује се да имамо доста одеће да би могли
прикладно да се обучемо за свако место итд.. Све горе се своди на исти принцип, да нам нешто треба па то одемо да купимо и решили смо проблем, али заборављају да кажу да постоји само једна препрека код куповине, а то је новац. Новцем се решавају сви проблеми, зато је новац добио статус Бога у модерном друштво, јер са њим се решавају сви проблеми.
Раслојавање према куповној моћи је све очигледније, према начину потрошње се и класификују групе које се друже заједно. Када одете на путовање, то значи да сте имали новца да платите то путовање, тако да ће људи који вас окружују и које можете упознати на том путовању имати новца колико је потребно да се плати то путовање. Ако је јефтино путовање, по правилу, ћете упознати људе који немају пуно новца и не могу да приуште скупље и луксузније путовање. Деца се раслојавају према имовинском статусу њихових родитеља и то се не дешава директно већ индиректно. У зависности од тога који спорт ће дете тренирати, у којем клубу ће тренирати дете тренирати као и да ли ће имати приватног тренера зависи и његова околина, тј. друга деца која тренирају заједно са њим. Код најјефтинијег тренера ће тренирати деца која немају довољно пара да плате бољег тренера, тако да ће дете бити окружено другом децом чији родитељи не могу да приуште скупљег(самим тим и бољег тренера), док ће код најбољих тренера тренирати деца чији родитељи могу да плате тог тренера, те ће дете бити окружено са другом децом чији родитељи имаје виши материјални статус. Исто тако важи и за приватне часове или школе страних језика и рада на рачунару. Када дете иде на путовање опет долази до раслојавања по материјалном статусу јер у хотелу за 5 звездица биће окружен другом децом чији родитељи могу да приуште тај хотел, док у хотел са 3 звездице иду она деца чији родитељи могу да приуште такав хотел. Ако су родитељи баш неспособни онда дете ни не иде на море.
Деца гледају коју одећу носе друга деца, који телефон имају као и колико пара за ужину или друге активности имају. Раслојавање код деце доводи до тога да другаре које су упознали и које ће знати целог живота диктира имовински статус родитеља. Новац је почео да дефинишу судбину одређене везе или партнерства. Било то односи дете и родитеља, мушкарца и жене, пријатељски или другарски односи, пословни односи на све њих утиче новац. Сви људи постају једнаки, без обзира на било коју другу чињеницу везано за њих, сви постају купци. Традиционална подела рада је практично изгубила смисао, јер се модерна економија базира на услугама и знању.
Модеран посао захтева предзнања, а оно се стиче током образовања чиме је образовање добија комерцијални статус, диплома служи само да се покаже другом, учење зарад стицања знања није више исплативо. Све више се уписују факултети, јер тако мора, не јер неко то жели и воли. Факултет има монопол на издавање дипломе и то им служи за манипулацију студента. Како је све постало лако и заменљиво као и јефтино због индустријске производње, тако ће се и став људи приближавати тој вредности који је донео технолошки прогрес. Пријатељства, познанства и везе су постале све доступније али зато и краће. Људи су практично странци једни другима који и када су у контакту то је кратко и у већи случајева банална конверзација. Пошто се људи не познају онда је негативно понашање, које може неком да штети, велики проблем и нетолерише се, јер људи од странаца немају никакву корист а ако имају штету одмах прекидају
контакт.
Пошто смо углавном окружени људима до којих нам није стало(ни њима) и одрасли смо у времену када је све лако доступно и замењливо није ни чудо што се контакти тако лако прекидају. Било који вид понашање који се неком не свиђа или мисли да ће повезаност са том особом да му штети, на неки начин, бива санкционисан. Све вредности које неко износи, за које сматрамо да су токсичне по нас, су
лоше по нас и понашамо се у складу са тим, јер не желимо да прихватимо вредности које моги бити штетне по нас. Економија и фирме функционишу не принципу једнакости и недискриминације, а ми који смо или власници или запослени у тим фирмама прихватамо такве вредности, јер не прихватање таквих вредности може да нас кошта посла. Када прихватимо вредности онда се понашамо у складу са тим вредностима и ван посла. Свака дискриминација може бити штетна по наш посао, зато је модерно друштво почела да прихвата правила
против дискиминације и да се тако понаша у слободно време. Наше понашање се своди на просту чињеницу да ли од таквог понашања имам користи или немам, а у случају дискриминације, на неком од забрањених осова, тешко да можемо имати неку корист већ само штету.
Када смо окружени великим бројем људи или када смо на интернету и посматра нас цео свет, лако ће се наћи нешто што ће неког увредити. Зато свако избегава било који вид негативног понашања. Дешавало се у неким случајевима дискриминације, коју је учиниоц извршио у слободно време, да је долазило до санкција на послу. Људи који се плаше за свој посао не желе да уради било шта што би могло да доведе до губитка тог посла. Што су веће групе у којима се налазимо или нас посматрају, наше понашање постаје све више политички коректно. У неким круговима је популарно рећи да ће овај талас политичке коректности да прође као и остали, али нису у праву. Сила која овај пут гура политичку коректност није никакав политички лоби, већ је то дигитално доба у којем се налазимо и где је свет постао глобално село. Где нас буквално посматра сваки корисник интернета, ма одакле год он био.
Раније када су постајала јасна правила, била она писана или не, без обзира да ли је казна драстична или не, људи су волели то што су постајала јасна правила. Сада се све своди на емоције које нека особа има у одређеном тренутку и како ће она протумачити одређено понашање. Сада човек не зна да ли је нешто урадио добро или није, пошто никако не може да зна шта ће мислити друга особа, коју или не познаје или слабо познаје, која је одрасла под другачијим вредностима, као што не зна како се нека особа осећа у том тренутку и какву ће одлуку донети. То код људи ствара анксиозност пошто никада не знају како нешто може да испадне и анксиозност постаје најчешће психичко обољење у 21.веку. Константни страх да ли смо нешто лоше урадили, да ли ћемо због тога изгубити све што смо до тада градили, а градили смо пуно јер модерно друштво захтева велико предзнање, конекције, препоруке и труд да све то сакупимо.
Дискриминација у модерном друштву може бити веома скупа за оног ко је врши, зато у модерном свету или можемо рећи индустријски развијеним земљама људи се противе дискриминације, док постоје и богате земље које су се обогатиле од нафте али код њих не важе таква правила јер начин на који су стекли богатство није повазан са модерним технолошким развојем и индустријализацијом већ је постигнут пуком срећом. Зато није ни било потребно да се промени мишљење становништва, јер је становништво остало да функционише на начин на који је до тада функционисало, и нису имали потребу да прилагоде своје понашање модерном начину живота. Трајекторија развоја модерног друштва указује да ће се у будућности још више санкционисати хомофобија, расизам, антисемитизам, шовинизам, ксенофобија итд.. Подржавање оваквих вредности се приписује левичарима и социјалистима. Али дискриминација купаца наших услуга је искључиво антикапиталистичко понашање, зато можемо рећи да ово подржавају обе стране политичког спектрума.
Једнакост полова долази до изражаја и понашање мушкараца и жене се креће према истој тачки. Хедонистички стил живота долази до изражаја, као и независност индивидуе тако да ће то утицати на традицонални породични живот. Живот ће постати динамичнији, многе ствари ће се брзо мењати али никада нећемо имати сигурност код доношења неких одлука. Можемо то назвати константно стање хаоса, као и на било којем слободном тржишту. Негативно понашање ће отићи у заборав пошто више неће бити толерисано. Људи ће све више зависити од државе. Држава све више контролише понашање грађана и ограничава њихово понашање. Сваки дан имамо нов закон који нас нечим ограничава, а пошто није могуће познавати сваки закон, јер их има превише, људи ће ограничавати своје понашање из незнања. За сваки свој потез ће прво питати државу јер смеју то да ураде, мада је већ сада тако, јер за све нам треба лиценца. Са друге стране
урбани начин живота наводи људе да се много више ослањају на државу приликом пензионисања и здравствене неге, јер када су сви појединци независни, онда се више неочекује помоћ породице, комшије или странца, већ се очекује помоћ државе. Уједно држава је та која гарантује да вам може помоћи у сваком тренутку и људи се осећају сигурније када мисле да их држава штити. Традиционално понашање се заснива на томе да се људи локално и породично потпомажу, у урбаном начину понашања људи се ослањају на глобалну заштиту где цела заједница чува појединца, преко заједничке институције која се зове држава.
Некада су људи били буквално слободни, на свом имању су могли да раде шта хоће и нису постојала никаква правила или ограничења. Али такво место је некада постојало и звало се дивљи запад где је свако могао да ради шта хоће, само што се то сматра лошим местом за живот. Модерна технологија је довела до промена у начину производње али је са собом донела и штету у виду загађења животне средине и глобалног загревања. Модерно друштво ће се борити да се ти проблеми реше, као и сви остали проблеми које носи технологија са собом.Сила која је донела ове промене је модерна технологија и не само да неће више бити враћана уназад, како неки прижејкују, већ ће друштво наставити да прати модерне трендове и да се прилагођава томе. Прилагођавање модерним трендовима можемо назвати теоријом социјалне адаптивности. Ове промене су продукт науке и технолошког развоја које последично доводе до промене у техници и технологији производње, а промене у техници и производњи доводе до нових ресурса којим располаже човек. Човек се
прилагађова нови ресурсима и свој начин размишљања прилагођава новом стању(ресурсу). Сила која доводи до ових промена је огромна пошто је њен основ начин функционисања друштва или појединца. Компоненте ове силе су људи који користе доступне ресурсе и прилагођавају се њима и компаније које функционишу према горе наведеним правилима. Прва компонента се односи на потрашачки сегмент
друштва а друга компонента се односи на произвођачки сегмент друштва. Заједно су непобедиви и они одређују која је права страна историје.
ЕСГ (Енвиронментал, Социал, Говернанце) као модел развоја друштва
ЕСГ су скраћеница која означава „Енвиронментал, Социал, анд Говернанце“ (Еколошки, Друштвени и Управљачки) фактори. Ови фактори представљају кључне аспекте који се узимају у обзир приликом процене одрживости и друштвене одговорности пословања и инвестирања.
1. Еколошки фактори (Енвиронментал): Ови фактори се односе на утицај пословања на природну околину. То може укључивати питања као што су управљање отпадом, емисије штетних гасова, коришћење природних ресурса, заштита биодиверзитета и мерама предузетим ради смањења негативних еколошких утицаја.
2. Друштвени фактори (Социал): Ови фактори се тичу утицаја пословања на друштвену добробит и људска права. То укључује питања као што су радни услови, људска права у ланцу снабдевања, диверзитет и инклузија, однос према запосленима, заједници и друштвеним питањима уопште.
3. Управљачки фактори (Говернанце): Ови фактори се односе на начин на који је пословање организовано и управљано. То обухвата питања као што су транспарентност, етика, однос према акционарима, независност одбора директора, надзор над ризицима и интегритет пословне праксе.
ЕСГ фактори постају све значајнији за инвеститоре, компаније и друге релевантне актере. Инвеститори све више препознају да одржавање високих стандарда у вези са ЕСГ факторима не само да доприноси друштвеној одговорности, већ може имати и позитиван утицај на дугорочне финансијске резултате компанија. Такође, ЕСГ фактори играју кључну улогу у оцени ризика и прилика у вези са инвестицијама и пословањем.
Како смо дефинисали ЕСГ, тако треба да видимо да су разлози за његов настанак сасвим реални И оправдани. Неко би рекао то је продукт Wоке културе, али греши. То је продукт научних сазнања И технолошког развоја. Wоке култура И ЕСГ су последица технолошког развоја, а узрок за њихово постојање је напредак у науци И техници. Када погледамо ова два појма, видећемо да се преко горе наведених 11 тачака могу објаснити на сасвим раелан и објективан начин.
Еколошки фактори
Могу се јако лако објаснити. Ресурси на планети су ограничени(сви ресурси не само нафта), зато је потребно да се паметно троше, да се рециклирају, да се штеде. Током извлачења И прераде тих ресурса ствара се отпад, загађује се ваздух, вода, земљиште. Држава има трајекторију да константно додаје нова ограничења, законе, које ће ограничите начин на који се то ради. Чим се држава упетља, одмах радња коју треба да урадимо бива скупља, јер да би се испоштовао закон фирма мора да запосли правника Или особу која ће
контролисати да ли се све ради по закону, морају да се плаћају сталне контроле животне средине. Усред тога производња или обрада тих ресурса постаје спорија И самим тим скупља. Нова оптерећања која држава надодаје на одређене индустрије или руднике, коштају пуно те компаније. Ако смо свесни да ће одређене гране индустрије или одређени начини производње бити строжије контролисани, у будућности(јер је таква политичка воља И тога смо свесни), паметно је да размислимо да ли се такав начин производње исплати или треба променити на начин производње који држава сматра најоптималнијим. Држава има моћ да санкционише, И да одређује који начин производње са свим својим штетним последицама се толерише. Када држава одреди да је одређени начин производње прошлост, с тим једино можемо да се помиримо И да прилагодимо наше планове. Улагати у начин производње за који знамо да је ограниченог рока, није исплативо, зато ЕСГ урачунава И перспективу таквог начина производње. Чим знамо да нека компанија, због начина на који функционише, нема будућност онда она постаја неисплатива за инвестирање.
Друштвени фактори
Односе се на права радника, однос према заједници, постављају се одређена ограничења која кажу да је добробит запослених И околине важнија од профита. Поред непоштовања људских права компанија се суочава са тужбама запослених И људи који живе у околини фабрике.Компаније и брендовису изложенислободном тржишту,негативним кампањама попут израбљивања деце за мале паре у Африци или Азији. Компанија која се лоше односи према купцима, која је расистичка или хомофобна, сусреће се са организованим бојкотом. Генерално, не постоје правила због чега се креће у организовану кампању бојкота одређеног бренда.Потпуно слободно поље И разлози због којих долази до тога. Компаније морају да пазе како се понашају И да им то буде стратегија, ако им је стратегија другачија компанија ће проапсти под тужбама И бојкотом.
Управљачки фактори
Односе се на начин управљања компанијом, како се компанија односи према својим инвеститорима, колико је транспарентна, каква им је пословна етика, колико су директори независни И интегритет пословне политике. Веома лако можемо закључити да ни један инвеститор нема интереса да инвестира у копманију која је проблематична, која сакрива или фабрикује одређене податке, компанија која се бави нелегалним пословима И преварама. Овакве компаније завршавају лоше, са тужбама И кривичним поступцима. Овако неодговорном политиком се нарушава интегритет бренда И инвеститор нема стратешки интерес да купи проблематичну компанију која је изложена тужбама И урушавању бренда, јер може да изгуби све што је инвестирао у тукомпанију. Све три компоненте ЕСГ-а показују да је то мерило дугорочне, стратешке, политике. Да компаније које послују у складу са овим принципима могу да очекују да ће се развијати у будућности, док компаније које се не понашају у складу са овим вредностима немају тако светлу будућност.
Библија
Када смо код дугорочног И стратешког размишљања није ЕСГ први који је се бави стратешким понашањем, тј. победом на дуге стазе. Пре тога је написана најчитанија књига на сету која се зове Библија. Библију треба поделити на два дела. Један део је базиран на знањима из друштвених наука док је други део базиран на знањима из природних наука. Како је библија написана пре више од 2000 година, тако треба И да је схватимо. Писац Библије је располагао знањима која су била далеко мања него што данас човек зна.
Анализирањем Библије можемо да дођемо до следећег закључка: Сазнања из Библије које се базирају на природним наукама нису тачна, што се И уклапа у научна сазнања која су људи имали пре 2000 година, јер су у то време постојала само сазнања која је човек могао да опази својим чулима. Пример, светлост је електромагнетни талас али у Библији се констатује да светлост постоји, јер људи могу да је опажају својим чулима. Библија неописује светлост као електромагнетни талас, већ описују светлост као да је настала од реченице Бога “нека буде светлости”. Чим се неки физички процес приписује Богу, знамо да не постоји научно објашњење за такав процес, тј. писцу није познато рационално, научно, објашњење.
Са друге стране имамо друштвене науке, које су јако добро објашњење у Библији. Зашто је то тако? Јер друштвене науке се односе на односе између људи, а сваки човек који има животно искуство може да разуме односе између људи. Док са друге стране односи између људи се не мењају како пролазе године,па чак И 2000 година. Људи су остали иста бића која размишљају на исти начин, као И што се начин на који функционишу односи између људи није променио од тада. Људи се често воде емоцијама када причају или се договарају са другим људима, када купују нешто. Преваре су постајала И тада И сада, само се радило о другачијим ситуацијама. Зато се И правнаправила, која су постојала у Риму, могу И сада применити, осим што постоје нова правила која су придодата са развојем природних наука. Сада је додатно регулисано понашање на интернету, вожња аутомобила, функционисање фабрике, јер тада није постајало ништа од тога И сходно томе није било регулисано. Али зато могу да се примене општа правила попут усус или фруцтус. Свако може да користи ауто или фабрику као што свако може да има плод од његовог аутомобила или фабрике.
Зашто постоји стара народна пословица да се учи од старијих људи?
Образложење је просто, они су кроз више година живота видели више животних ситуација И стекли искуство. Пошто се, по правилу, односи између људи не мењају, људи који имају више година имају И више искуства, а то им даје предност. Али зато ако сада питате пензионера да ли зна да користи компјутер, рећи ће не, док дете од 7 година зна да га користи. Све се своди на то да ли је старија особа имала више искуства у тој одређеној области, мада И опште знање игра улогу у разумевања света око нас И препознавање преваре И дезинформацијаБиблија се бави дугорочним улагањима И очувању живота на планети. Главни принципи Библије се заснивају на правилима које штите људски живот на директан И индиректан начин. Директно је заповест не уби, док индиректно постоји пуно начина, један од њих је продужење људске врсте које ставља породицу И децу у први план. Пошто аналитички приступ није био развијен у том добу, користе се описни придеви да објасне дати проблем или решење.
Зашто онда кажу да Библија има све одговоре?
Управо из разлога јер Бибиља може да реши све животне проблеме. Животни проблеми настају тако што имамо проблеме са другим људима, а Библија даје одговоре кроз приче и алегорију, на нама је да аналогно тим причама то правило применимо и у нашем случају. Правила која даје Библија су општа, зато можемо увек да их преправимо на нашу животни ситуацију. Библија је искуствена књига, не аналитичка књига као што смо навикли у класичној(модерној) науци. Написана је на основу животног искуства писаца као и њиховог размишљања. У ралности, када се људи нађу у проблему, по правилу, тај проблем се огледа као проблем са другим људима. Да ли у пословном илиприватном животу, није битно, конфликт(различита мишљења) са другим људима је нормална ствар, део који је најзанимљивији је да се он није мењао са временом или развојем технике. Потпуно исти начин решавања конфликта је тада и сада, и одговара на питање, како да се поставимо у одређеним животним ситуацијама.
Зато је многи људи сматрају најкориснијом књигом, јер им највише користи у животу. Али ако пређемо у домен природних наука, видећемо да нам Библија ни најмање не може помоћи. Бибиља нам неће помоћи када нас боли зуб али зато зубар хоће, Библија нам неће бити користи када будемо хтели да цртамо зграду али архитекта хоће итд..
Конфликт Библије и Науке
Веома је популаран дебата између тога да ли треба да се прати Библија или поштују научни принципи. Пошто смо установили да Библија даје одговоре за животне проблеме, онда се држимо тога, и ако хоћемо да решавамо животне проблеме вероваћемо Библији. Али ако желимо да се бави природним наукама, онда ћемо одбацити сва сазнања из Библије и поштовати науку и начин на који она долази до открића или начин на који се нешто доказује. Једноставно овде се ради о две димензије проблема, Библија је одлична у решавању једнедимензије проблема и очајна у решавању друге димензије проблема. Али Библијска веровања неће никада моћи да се мере са научним сазнањима. Популарно је да се Библијски цитати уче напамет, али то је катастрофална грешка. За разумевање Библије је потребно изузетно критичко размишљање, јер је Библија алегорија, што значи да је све дато у пренетом смислу, а на нама је да разумемо шта јепоента тог цитата и да га после тога применимо у нашем животу. У реалној ситуацији где је другачији контекст и где буквално нијемогуће применити причу коју смо прочитали. Ако разумемо да постоји пренето значење, у науци познато као аналогија, онда је могуће да основни принцип из приче пронађемо у реалној животној ситуацији и аналогно применимо, у нади да ћемо добити жељени исход. Управо из разлога што је Библија алегорија, није корисно буквално схватати бибилијске цитате, већ је потребно да Библијске цитате учимо са разумевањем, док смо мали, да би касније могли да их примењујемо кроз живот.
Закључак
Потребно је посматрати процесе који су се дешавали кроз људску историју, да би увидели како је дошло до неке промене у друштву.Свако друштво на одређеном степену развоја има одређено понашање. Понашање друштва је директно везано за околину у којој се налази. Главни покретач друштва и друштвених промена је наука и техинка. Колико оне могу да буду утицајне видећемо на следећем примеру: Прво ћемо написати правило:
Научно сазнање→Примена научног сазнања у пракси→ Стварање нових производа и услуга→ Коришћење производа и услуга→ Промена понашања купаца која је узрокована новим производ→ Промена вредностикод потрошача→Нове вредности стварају нову културу и нове друштвене нормеНаучно сазнање→Примена научног сазнања у пракси→ Стварање нових производа и услуга→Нови
производи и услуге генеришу већу моћ→Већа моћ омогућава промену односа већ постојећих силаПромена односа постојећих сила, некадаможе да буде узрок за рат.
Пример
Почетак индустријске револуције се сматра 1764 година када је Џејмс Ват усавршио парну машину. Ово је довело да индустријализацијеУједињеног Краљевства, и раста животног стандарда грађана. Индустријска производња је постала доминантна утекстилној индустрији, зато је и сам текстил постао јефтинији, последично томе људи су почели лепше да се облаче. Како је расла индустријска производња, тако су људи могли да купују више производа као и да иду на лепша места, што је довело до тога да се и они боље и културније понашају.Снага Француске се огледала кроз научна сазнања до којих су дошли Жан ле Рон д’Аламбер, Андре-Мари Ампер, Породица Бекерел, Жозеф Фурије, Жан Батист Ламарк, Пјер Симон Лаплас, Жозеф Луј Лагранж. Поред ових научника било је још јаку пуно других научника, али важније је да су они продукт врхунског образовања И да постоје институције које су веома напредне И са којих потиче јако пуно научника.После напретка у науци долази до промена у друштву, Француска идем путем Републике. Република јеу том тренутку веома моћна идеја, коју Французи покушавају да шире ван Француске. После даљег развоја државе, уједно науке И технике, Француска постаје технолошки развијена земља. Када је земља технолошки развијена онда је у стању да направи најмодерније оружије Избог индустријске производње може да прави у огромним количинама. Када имамо боље оружије од наших суседа И у далеко већим количинама, онда их више нећемо молити да промене своју политику. Тако И Наполеон није молио своје суседе већ је кренуо у војнипоход, његова достигнућа нису базирана на војној тактици, већ у савременом наоружању које му је дало надмоћ над противницима.Немачка је имала сличну трајекторију као Француска, прво се развила а после кренула у рат. Упоређивањем технолошког напретка, индустријске развијености И БДП-а можемо да дођемо до закључка када је погодно једној страни да уђе у рат. Наравно они не морају да уђу у рат, то је до других разлога, али преко ових параметара можемо проценити када је нека земља у позицији да нападне другу. Исто тако пратећи трајекторију нашег понашања можемо да претпоставимо где ћемо се наћи у будућности.
