Јован Маркуш: Све ово што се данас дешава против Митрополије већ је виђено 1969.

ПРВЕ ПОРАТНЕ ,, ДЕМОНСТРАЦИЈЕ“ УЧЕНИКА У ЈУГОСЛАВИЈИ 1969.Г. СУ БИЛЕ ПРОТИВ МИТРОПОЛИТА ЦЕТИЊАНИНА Г. ДАНИЛА ДАЈКОВИЋА, А СВЕ ЈЕ ОРГАНИЗОВАО ОПШТИНСКИ КОМИТЕТ САВЕЗА КОМУНИСТА ЦРНЕ ГОРЕ !!!

Фо­то­гра­фи­је: Крсто Ђуричић

Од­лу­ку о по­ди­за­њу Ње­го­ше­вог ма­у­зо­ле­ја по про­јек­ту и из­ра­ди Ива­на Ме­штро­ви­ћа на Лов­ће­ну до­ни­је­ла је само фор­мал­но Скуп­шти­на оп­шти­не Це­ти­ње 9. де­цем­бра 1968. го­ди­не, на основу саопштења Од­бо­ра за из­град­њу ма­у­зо­ле­ја и непостојеће одлуке Вла­де НР Цр­не Го­ре из 1952. године. Ме­ђу­тим, да би се из­гра­дио ма­у­зо­леј, тре­ба­ло је прво сру­ши­ти цр­кву Светог Петра Цетињског и Његошев гроб на Лов­ће­ну. Да пред јав­но­шћу ово не би ис­па­ло као ван­дал­ски чин, онај ко је био за­ду­жен по закону и међународно прихваћеним обавезама да шти­ти спо­ме­ни­ке кул­ту­ре – За­вод за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре СР Цр­не Го­ре, ко­ји је ка­пе­лу и про­гла­сио спо­ме­ни­ком кул­ту­ре 7. ју­на 1961. год., до­но­си рје­ше­ње 28. фе­бру­а­ра 1969. год. ко­јим се наводно „одо­бра­ва Оп­шти­ни Це­ти­ње да мо­же из­вр­ши­ти пре­мје­шта­ње спо­ме­ни­ка кул­ту­ре – Ка­пе­ле са Лов­ћен­ског вр­ха“. Оп­шти­на Це­ти­ње је, ка­ко се на­во­ди „по­шту­ју­ћи са­оп­ште­ње Од­бо­ра за из­град­њу ма­у­зо­ле­ја Пе­тру II Пе­тро­ви­ћу Ње­го­шу на Лов­ће­ну од 22. VI­II 1969. и рје­ше­ње За­во­да за за­шти­ту спо­ме­ни­ка кул­ту­ре СР ЦГ“, на сјед­ни­ци одр­жа­ној да­на 3. IX 1971. до­ни­је­ла „Од­лу­ку о дис­ло­ка­ци­ји Ка­пе­ли­це са лов­ћен­ског Је­зер­ског вр­ха“.

Ко­ли­ко се о ово­ме Це­ти­ње пи­та­ло нај­бо­ље го­во­ри од­го­вор од­бор­ни­ка це­тињ­ске скуп­шти­не на „По­сла­ни­цу це­тињ­ским од­бор­ни­ци­ма“ ко­ју им је упу­тио проф. Ла­зар Три­фу­но­вић. У од­го­во­ру се из­ме­ђу оста­лог ка­же: „Обо­ри­ли сте се на нас ра­чу­на­ју­ћи, ваљ­да, да ће­те се са на­ма лак­ше об­ра­чу­на­ти. Пи­ше­те на­ма, а до­бро зна­те да на­ша од­лу­ка зна­чи са­мо пре­у­зи­ма­ње оба­ве­за да се оства­ри ра­ни­ја од­лу­ка Вла­де НР ЦГ о из­град­њи Ма­у­зо­ле­ја на Лов­ће­ну, ко­ју ни­ко до са­да ни­је ану­ли­рао.“

Са­оп­ште­ње Све­тог ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра Срп­ске пра­во­слав­не цр­кве у ко­ме се про­ти­ви ру­ше­њу цр­кве и гро­ба на Лов­ће­ну иза­зва­ло је на­вод­но ве­ли­ко огор­че­ње на Це­ти­њу. На сјед­ни­ци Скуп­шти­не оп­шти­не 17. мар­та 1969. од­бор­ни­ци су се око­ми­ли на ми­тро­по­ли­та Да­ни­ла Дајковића који се противио рушењу цр­кве Светог Петра Цетињског и Његошевог гроба на Лов­ће­ну, па је на­гла­ше­но да: „ми­тро­по­лит це­тињ­ски има сво­јих по­сло­ва а не да се ми­је­ша у на­ша са­мо­у­прав­на пра­ва“, а и за­тра­же­но је: „да ми­тро­по­лит це­тињ­ски под­не­се остав­ку, а уко­ли­ко се не спро­ве­де од­лу­ка о по­ди­за­њу Ње­го­ше­вог ма­у­зо­ле­ја, од­бор­ни­ци ће под­ни­је­ти остав­ке“. Да би фар­са би­ла пот­пу­на, ор­га­ни­зо­ва­не су „свје­сне“ сна­ге да ис­ка­жу свој ре­волт про­тив Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске. Та­да­шња штам­па је из­ме­ђу оста­лог за­би­ље­жи­ла сље­де­ће: „Овим про­те­сти­ма су се при­дру­жи­ли уче­ни­ци Це­тињ­ске гим­на­зи­је, ко­ји су да­нас пре под­не де­мон­стри­ра­ли Ње­го­ше­вом ули­цом. Но­се­ћи тран­спа­рен­те, мир­но су про­шли ули­цом и за­у­ста­ви­ли се пред ре­зи­ден­ци­јом ми­тро­по­ли­та це­тињ­ског, гдје су уз­ви­ки­ва­ли: ’Хо­ће­мо спо­ме­ник на Лов­ће­ну’. Од пред­сјед­ни­ка Оп­штин­ског син­ди­кал­ног ве­ћа смо са­зна­ли да је ви­ше рад­них ор­га­ни­за­ци­ја пи­сме­но за­тра­жи­ло са­зи­ва­ње ван­ред­ног пле­ну­ма Оп­штин­ског син­ди­кал­ног ве­ћа, на ко­ме би се рас­пра­вља­ло о ста­ву Ар­хи­је­реј­ског са­бо­ра. Не­ке рад­не ор­га­ни­за­ци­је ће ор­га­ни­зо­ва­ти та­ко­зва­не рад­не де­мон­стра­ци­је – про­ду­жи­ће рад­но вре­ме за је­дан час… По­во­дом де­мон­стра­ци­ја зва­нич­ни­ци оп­шти­не сма­тра­ју да: ’де­мон­стра­ци­је ни­је­су би­ле ну­жне, јер је став Скуп­шти­не оп­шти­не ја­сан и нео­по­зив’. Ипак, оне зна­че по­др­шку мла­дих ак­ци­ји за по­ди­за­ње ма­у­зо­ле­ја, а по­ка­за­ле су и њи­хо­ву ве­ли­ку бри­гу и по­ли­тич­ку зре­лост да уче­ству­ју у рје­ша­ва­њу круп­них пи­та­ња“.

Оно што штам­па ни­је за­би­ље­жи­ла оста­ло је са­чу­ва­но на фо­то­гра­фи­ја­ма Крста Ђуричића из тог вре­ме­на о првим посљератним ,, демонстрацијама ученика“ против митрополита Данила Дајковића у режији власти. На њи­ма ни­је те­шко уочи­ти по­ли­цај­це у ци­ви­лу ме­ђу „ ученицима де­мон­стран­ти­ма“ ко­ји су би­ли ту не да са­чу­ва­ју ми­тро­по­ли­та, већ да под­стак­ну уче­ни­ке у осва­ја­њу „де­мо­крат­ских сло­бо­да“ и рје­ша­ва­њу „круп­них“ пи­та­ња.Неки од њих и данас као пензионери, послије 40. година повремено на исти начин ,, брину о безбједности“ вјерника.

Да би ства­ри би­ле ја­сни­је, до­вољ­но је про­чи­та­ти од­го­вор Из­вр­шног ви­је­ћа СР Цр­не Го­ре упу­ћен Устав­ном су­ду по­во­дом ту­жбе Ми­тро­по­ли­је цр­но­гор­ско-при­мор­ске у ко­јем се на­во­ди из­ме­ђу оста­лог сље­де­ће: „Од­лу­ка Вла­де НР Цр­не Го­ре као фор­мал­ни акт ни­је об­ја­вље­на у ’Слу­жбе­ном ли­сту НР Цр­не Го­ре’, по­што је би­ла усло­вље­на из­ра­дом од­го­ва­ра­ју­ћег про­јек­та и ње­го­вим при­хва­та­њем од стра­не Цр­не Го­ре, за ко­је ни­је по­сто­ја­ла из­вје­сност у мо­мен­ту ње­ног до­но­ше­ња… Мо­ли­мо да ово при­хва­ти­те као оправ­да­ни раз­лог не­мо­гућ­но­сти до­ста­вља­ња фор­мал­не од­лу­ке… У при­ло­гу ак­та до­ста­вља се за­кљу­чак Из­вр­шног ви­је­ћа Скуп­шти­не СР Цр­не Го­ре Бр. 03–334 од 20. фе­бру­а­ра 1969. го­ди­не.“ Иако се цје­ло­куп­на ак­тив­ност на из­град­њи ма­у­зо­ле­ја у пе­ри­о­ду од 1952. па до 1968. год. за­сни­ва­ла на по­ми­ња­ној од­лу­ци, ова од­лу­ка ни­је ни­кад об­ја­вље­на ни­ти до­ста­вље­на Су­ду на увид за оцје­ну ње­не устав­но­сти, из једноставног разлога јер није никада донијета !!! Ни­је те­шко за­кљу­чи­ти ко је до­но­сио протвзаконите од­лу­ке и ко је на­ру­чи­вао ма­у­зо­леј. Це­ти­ње је би­ло по­но­во иза­бра­но само за „по­зор­ни­цу“ милитантних комунистичких сна­га ко­је су га „усре­ћи­ле“ по­си­је­рат­ном де­ва­ста­ци­јом. Ове „но­ве“ сна­ге по­ну­ди­ле су му ма­у­зо­леј, да му отво­ри „пер­спек­ти­ву“. Ври­је­ме је по­ка­за­ло да он ни­је ри­је­шио ни­шта. На­про­тив, по­но­во је ство­рио злу крв и по­но­во на­ста­вио ди­је­ље­ње већ из­ди­је­ље­не бра­ће.

Извор: ФБ профил