Одлуци владике жичког Јустина да из манастира Жиче истера широм православног света поштовану и угледну игуманију Јелену и скоро 50 жичких монахиња супротставили су се Свети архијерејски синод и покојни патријарх Иринеј. Одлучан став Светог архијерејског синода и патријарха Иринеја од срца су поздравили свештеници, монаси и верни народ Епархије жичке. Владика Јустин је тада морао да стави ван снаге своју неканонску и крајње антицрквену одлуку.
У међувремену, у Епархији жичкој је, одлукама које је потписао владика Јустин, укинуто је и без монаха остављено више манастира. После тога, уследио је, опет са потписом владике Јустина, нови покушај разбијања монаштва и манастира у Епархији жичкој. На удару су се нашли манастир Студеница и часни студенички монаси. Смирени, али неодступни и постојани отпор студеничких монаха и верног народа студеничког краја подржали су свештеници, али и архијереји Српске Цркве. Владика Јустин је и ту прошао као и у манастиру Жичи.
Свештенство Епархије жичке сматра да су главни актери свих искушења и невоља у Епархији жичкој двојица најближих сарадника владике Јустина – архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар Епархије жичке, и архимандрит Сава (Илић), секретар владике Јустина. Описују их и доживљавају као немилосрдне, сурове и похлепне људе који су опијени влашћу и моћи коју су узели у своје руке. Довели су и до тога да је владика Јустин постао први епископ Српске Цркве који је правноснажно судски осуђен за мобинг!
Многи су у Цркви поставили питање: зашто то владика Јустин ради? Сам по себи, наметнуо се лаконски одговор: због пара!!! Са потписима владике Јустина, а неделима архимандрита Дамјана и Саве, започео је покушај да се од најсветијих немањићких светиња направе велики профитни центри и да они престану да буду домови молитве.
Свештенство, храмови и црквене општине у Епархији жичкој су годинама изложени терору двојице сарадника владике Јустина. Један је задужен за финансије црквених општина и манастира, а други за кадровску политику. Јавна је тајна да се до добре парохије у Епархији жичкој долази искључиво преко архимандрита Саве. А зна се како се то ради! Свештенство сматра да двојица похлепних архимандрита управљају Епархијом жичком, а да владика Јустин, који је иначе стално на пецању и нема живи контакт са свештенством и паством, само потписује њихове одлуке.
Да ли је владика Јустин толико грабежљив и похлепан? Одговор ће се врло брзо знати.
Упућенији у (не)прилике у Епархији жичкој сматрају да архимандрити Дамјан и Сава са потписима владике Јустина перу паре преко две фирме које су основали – једну за грађевинске послове, а другу за производњу вина. Да ли се перу паре преко винарије? Да ли се перу паре преко продаје црквених станова? Да ли се перу паре преко хотела у непосредној близини манастира Студенице? Да ли је владика Јустин узео новац од продатих станова у две новосаграђене зграде у Краљеву и Чачку, јер у црквену касу није ушао ни динар ушао? Или су новац узели сарадници?
Одавно се зна да је владики Јустину стало само до пецања, а многи се у чуду питају да ли он са тим пословима има везе. Истина, његови потписи су свуда, али треба утврдити да ли му је то подметнуто или је он организатор те групе. Поуздано се зна да је Епархија жичка оштећена за 5 до 6 милиона евра.
Проблем је у томе што владика Јустин не схвата да је уплетен у много већу и опаснију игру. Он је искоришћен не само да потписује и да својим ауторитетом покрива финансијске и друге црквене злоупотребе огромних размера него да служи онима који по сваку цену хоће да направе раскол у Српској Цркви. Они га хвале и говоре му да је ава, свети човек, истина, да му Синод ништа не може, да ће га подржати, да су народ и студенти уз њега и сличне лажи. Због своје лаковерности уплео се мрежу лопова, страних агентура, ситних политиканата и црквених смутљиваца који за туђе и личне интересе раде против Српске Цркве. На задушнице су му у Краљеву организовали подршку на којој је било свега педесетак људи!!! Владика Јустин се од тога није оградио!
Многи верују да владика Јустин неће бити издајник и расколник Српске Цркве. С тога мора да се што пре одупре намери да га претворе у некога ко ће први почети да цепа Христов хитон. Ако се на то, не дај Боже, одлучи – прво ће видети да га свештенство и верни народ неће подржати у расколничком подухвату. Затим ће видети како му се смеју они који га сада гурају у провалију. Али, тада неће моћи назад, јер ће закорачити преко ивице понора…. И биће касно! Раскол ни крв мученичка не може оправдати!
извор:сунчаник.нет
