Када погледамо како се до сада развијало друштво у 20. и 21. веку видимо да постоји једна путања којем се креће то друштво, а то је да друштво прати промене у науци и техници и њима прилагођава своје социјалне ставове.
Модерне технологије су у потпуности промениле многе сегменте људског живота, промениле су начин на који се људи упознају и комуницирају. Промениле су динамику мушко-женских односа који означавају огромну промену у животу обичног човека. Промениле су однос човека према својој околини, све је сада постало лако доступно, на самој пар кликова можемо да позовемо неког на телефон некада смо морали лично да одемо до њега или да пошаљемо писмо, на клик можемо да поручимо нешто са интернета, на клик можемо да нађемо неки одговор на интернету. Можемо јако лако да закажемо термин и одемо тамо да решимо проблем који имамо, нпр. одемо код доктора, архитекте, у козметички салон итд.
Све је лако, све је доступно, само постоји један услов а то је да се плати. У продавницама су пуни рафови, ми само треба да изаберемо шта желимо, све нам делује лако и заменљиво. Ако нам се поцепа мајица само одемо и купимо нову, ако поцепамо мајицу само купимо нову. Али да ли можемо да поцепамо човека и онда само купимо новог? Не, људи нису тако лако замнљиви како нам се чини
саосталим стварима, зато се закон односи другачије ако нешто урадимо према људима и према стварима.
Модерна технологија је променила начин и стил живота људи, сада се у социјалним интеракцијама очекује да свако има мобилни телефон и нон стоп доступан интернет да би био у контакту са осталим људима. Да има аутомобил да би могао доћи на одређено место, очекује се да будемо редовно потшишани јер је сада фризер лако доступан, очекује се да бринемо о хигијени јер су сада лако доступна средства за хигијену, очекује се да сада имамо климу, телевизор, фрижидер у стану. Очекује се да имамо доста одеће да би могли
прикладно да се обучемо за свако место итд.. Све горе се своди на исти принцип, да нам нешто треба па то одемо да купимо и решили смо проблем, али заборављају да кажу да постоји само једна препрека код куповине, а то је новац. Новцем се решавају сви проблеми, зато је новац добио статус Бога у модерном друштво, јер са њим се решавају сви проблеми.
Раслојавање према куповној моћи је све очигледније, према начину потрошње се и класификују групе које се друже заједно. Када одете на путовање, то значи да сте имали новца да платите то путовање, тако да ће људи који вас окружују и које можете упознати на том путовању имати новца колико је потребно да се плати то путовање. Ако је јефтино путовање, по правилу, ћете упознати људе који немају пуно новца и не могу да приуште скупље и луксузније путовање. Деца се раслојавају према имовинском статусу њихових родитеља и то се не дешава директно већ индиректно. У зависности од тога који спорт ће дете тренирати, у којем клубу ће тренирати дете тренирати као и да ли ће имати приватног тренера зависи и његова околина, тј. друга деца која тренирају заједно са њим. Код најјефтинијег тренера ће тренирати деца која немају довољно пара да плате бољег тренера, тако да ће дете бити окружено другом децом чији родитељи не могу да приуште скупљег(самим тим и бољег тренера), док ће код најбољих тренера тренирати деца чији родитељи могу да плате тог тренера, те ће дете бити окружено са другом децом чији родитељи имаје виши материјални статус. Исто тако важи и за приватне часове или школе страних језика и рада на рачунару. Када дете иде на путовање опет долази до раслојавања по материјалном статусу јер у хотелу за 5 звездица биће окружен другом децом чији родитељи могу да приуште тај хотел, док у хотел са 3 звездице иду она деца чији родитељи могу да приуште такав хотел. Ако су родитељи баш неспособни онда дете ни не иде на море.
Деца гледају коју одећу носе друга деца, који телефон имају као и колико пара за ужину или друге активности имају. Раслојавање код деце доводи до тога да другаре које су упознали и које ће знати целог живота диктира имовински статус родитеља. Новац је почео да дефинишу судбину одређене везе или партнерства. Било то односи дете и родитеља, мушкарца и жене, пријатељски или другарски односи, пословни односи на све њих утиче новац. Сви људи постају једнаки, без обзира на било коју другу чињеницу везано за њих, сви постају купци.
Традиционална подела рада је практично изгубила смисао, јер се модерна економија базира на услугама и знању. Модеран посао захтева предзнања, а оно се стиче током образовања чиме је образовање добија комерцијални статус, диплома служи само да се покаже другом, учење зарад стицања знања није више исплативо. Све више се уписују факултети, јер тако мора, не јер неко то жели и воли. Факултет има монопол на издавање дипломе и то им служи за манипулацију студента.
Како је све постало лако и заменљиво као и јефтино због индустријске производње, тако ће се и став људи приближавати тој вредности који је донео технолошки прогрес. Пријатељства, познанства и везе су постале све доступније али зато и краће. Људи су практично странци једни другима који и када су у контакту то је кратко и у већи случајева банална конверзација. Пошто се људи не познају онда је негативно понашање, које може неком да штети, велики проблем и нетолерише се, јер људи од странаца немају никакву корист а ако имају штету одмах прекидају контакт. Пошто смо углавном окружени људима до којих нам није стало(ни њима) и одрасли смо у времену када је све лако доступно и замењливо није ни чудо што се контакти тако лако прекидају. Било који вид понашање који се неком не свиђа или мисли да ће повезаност са том особом да му штети, на неки начин, бива санкционисан. Све вредности које неко износи, за које сматрамо да су токсичне по нас, су лоше по нас и понашамо се у складу са тим, јер не желимо да прихватимо вредности које моги бити штетне по нас.
Економија и фирме функционишу не принципу једнакости и недискриминације, а ми који смо или власници или запослени у тим фирмама прихватамо такве вредности, јер не прихватање таквих вредности може да нас кошта посла. Када прихватимо вредности онда се понашамо у складу са тим вредностима и ван посла. Свака дискриминација може бити штетна по наш посао, зато је модерно друштво почела да прихвата правила против дискиминације и да се тако понаша у слободно време. Наше понашање се своди на просту чињеницу да ли од таквог понашања имам користи или немам, а у случају дискриминације, на неком од забрањених осова, тешко да можемо имати неку корист већ само штету. Када смо окружени великим бројем људи или када смо на интернету и посматра нас цео свет, лако ће се наћи
нешто што ће неког увредити. Зато свако избегава било који вид негативног понашања. Дешавало се у неким случајевима дискриминације, коју је учиниоц извршио у слободно време, да је долазило до санкција на послу. Људи који се плаше за свој посао не желе да уради било шта што би могло да доведе до губитка тог посла. Што су веће групе у којима се налазимо или нас посматрају, наше понашање постаје све више политички коректно. У неким круговима је популарно рећи да ће овај талас политичке коректности да прође као и остали, али нису у праву. Сила која овај пут гура политичку коректност није никакав политички лоби, већ је то дигитално
доба у којем се налазимо и где је свет постао глобално село. Где нас буквално посматра сваки корисник
интернета, ма одакле год он био.
Раније када су постајала јасна правила, била она писана или не, без обзира да ли је казна драстична или не, људи су волели то што су постајала јасна правила. Сада се све своди на емоције које нека особа има у одређеном тренутку и како ће она протумачити одређено понашање. Сада човек не зна да ли је нешто урадио добро или није, пошто никако не може да зна шта ће мислити друга особа, коју или не познаје или слабо познаје, која је одрасла под другачијим вредностима, као што не зна како се нека особа осећа у том тренутку и какву ће одлуку донети. То код људи ствара анксиозност пошто никада не знају како нешто може да испадне и
анксиозност постаје најчешће психичко обољење у 21.веку. Константни страх да ли смо нешто лоше урадили, да ли ћемо због тога изгубити све што смо до тада градили, а градили смо пуно јер модерно друштво захтева велико предзнање, конекције, препоруке и труд да све то сакупимо.
Дискриминација у модерном друштву може бити веома скупа за оног ко је врши, зато у модерном свету или можемо рећи индустријски развијеним земљама људи се противе дискриминације, док постоје и богате земље које су се обогатиле од нафте али код њих не важе таква правила јер начин на који су стекли богатство није повазан са модерним технолошким развојем и индустријализацијом већ је постигнут пуком срећом. Зато није ни било потребно да се промени мишљење становништва, јер је становништво остало да функционише на начин на који је до тада функционисало, и нису имали потребу да прилагоде своје понашање модерном начину живота. Трајекторија развоја модерног друштва указује да ће се у будућности још више санкционисати хомофобија, расизам, антисемитизам, шовинизам, ксенофобија итд.. Подржавање оваквих вредности се приписује левичарима и социјалистима. Али дискриминација купаца наших услуга је искључиво антикапиталистичко понашање, зато можемо рећи да ово подржавају обе стране политичког спектрума. Једнакост полова долази до изражаја и понашање мушкараца и жене се креће према истој тачки. Хедонистички стил живота долази до изражаја, као и независност индивидуе тако да ће то утицати на традицонални породични живот.
Живот ће постати динамичнији, многе ствари ће се брзо мењати али никада нећемо имати сигурност код доношења неких одлука. Можемо то назвати константно стање хаоса, као и на било којем слободном тржишту. Негативно понашање ће отићи у заборав пошто више неће бити толерисано. Људи ће све више зависити од државе. Држава све више контролише понашање грађана и ограничава њихово понашање. Сваки дан имамо нов закон који нас нечим ограничава, а пошто није могуће познавати сваки закон, јер их има превише, људи ће ограничавати своје понашање из незнања. За сваки свој потез ће прво питати државу јер смеју то да ураде, мада је већ сада тако, јер за све нам треба лиценца. Са друге стране урбани начин живота наводи људе да се много више ослањају на државу приликом пензионисања и здравствене неге, јер када су сви појединци независни, онда се више неочекује помоћ породице, комшије или странца, већ се очекује помоћ државе. Уједно држава је та која гарантује да вам може помоћи у сваком тренутку и људи се осећају сигурније када мисле да их држава штити. Традиционално понашање се заснива на томе да се људи локално и породично потпомажу, у урбаном начину понашања људи се ослањају на глобалну заштиту где цела заједница чува појединца, преко заједничке институције која се зове држава.
Некада су људи били буквално слободни, на свом имању су могли да раде шта хоће и нису постојала никаква правила или ограничења. Али такво место је некада постојало и звало се дивљи запад где је свако могао да ради шта хоће, само што се то сматра лошим местом
за живот. Модерна технологија је довела до промена у начину производње али је са собом донела и штету у виду загађења животне средине и глобалног загревања. Модерно друштво ће се борити да се ти проблеми реше, као и сви остали проблеми које носи технологија са собом.
Сила која је донела ове промене је модерна технологија и не само да неће више бити враћана уназад, како неки прижејкују, већ ће друштво наставити да прати модерне трендове и да се прилагођава томе. Прилагођавање модерним трендовима можемо назвати теоријом социјалне адаптивности. Ове промене су продукт науке и технолошког развоја које последично доводе до промене у техници и технологији производње, а промене у техници и производњи доводе до нових ресурса којим располаже човек. Човек се прилагађова нови ресурсима и свој начин размишљања прилагођава новом стању(ресурсу). Сила која доводи до ових промена је огромна пошто је њен основ начин функционисања друштва или појединца. Компоненте ове силе су људи који користе доступне ресурсе и прилагођавају се њима и компаније које функционишу према горе наведеним правилима. Прва компонента се односи на потрашачки сегмент друштва а друга компонента се односи на произвођачки сегмент друштва. Заједно су непобедиви и они одређују која је права страна историје.
