Kако ће свијет изгледати 2048. године

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Svet buducnost

Сценарији за 2048. годину британско-ирског истраживачког двојца Финцха и Махон наишли су на велик ођек када су објављени лани, а ми поновно објављујемо њихово упозорење и могуће сценарије јер их је важно знати како бисмо освијестили проблеме

Замислите да је сада 2048. година и да сте викенд одлучили провести у једној од великих еуропских пријестолница, било да је то Париз било Лондон, Берлин или Беч. Kамо год дођете, мук, тишина, пустош, очајне скупине грађана тумарају у сјени некад славних грађевина. Напуштена су и данас популарна одмаралишта јер је виша разина мора учинила своје. Рурална подручја откривају донекле друкчију слику и на њима се нижу блиставе технолошки софистициране куће осмишљене да би заштитиле укућане од пустоши климатских промјена и трајних пандемија.

Оваква слика будућег живота за тридесетак година описана је у једном од четири сценарија не тако далеке будућности до којега су дошли истраживачи с 13 познатих еуропских свеучилишта, окупљени око пројекта Еуропске комисије ИМАГИНЕ, који је саставни дио програма Хоризон 2020.

Сценарији за 2048. годину објављени почетком студеног прошле године наишли су на велик одјек, а британско-ирски истраживачки двојац Маттхеw Финцх и Марие Махон истичу да су осмишљени с намјером да “тестирају наш осјећај онога што је важно када се свијет промијени. Они пружају позорницу на којој се могу извести нови начини размишљања када је ријеч о политичким идејама. Помажу нам у осмишљавању политика које су широко прихваћене и које се могу прилагодити локалним потребама”. – Та се замишљена будућност можда никада неће догодити, али може нас спријечити да не тапкамо у мјесту и припремити на све шокове у којима ће се свијет неизбјежно сусрести – наводе Марие Махон и Маттхеw Финцх увјерени да је пандемија короне и наш одговор на њу већ преобликовао друштва, а разговор о неједнакостима учинила још хитнијим. Неки од сценарија представљају голем културолошки слом диљем Еуропе која се не може сложити око основних вриједности.

Сценариј 1. 3Д принтер и “Тврђава Еуропа”

У првом сценарију напредне технологије 3Д принтера и производње доводе до високог просперитета у цијелој Еуропи. Аутоматизирано пословање производи и дистрибуира робу на локалној разини, господарство се развило у кружно господарство. Због повећаног благостања, ЕУ је нарастао те укључује Турску, Украјину и Бјелорусију, што понекад доводи до нових тензија на вањским границама. Након Путинове ере Русија је знатно ослабјела. У том сценарију први муслиман, и то Швеђанин сомалског подријетла, бит ће изабран за предсједника Еуропске комисије 2035. године. Иако је ЕУ због миграција све више и више културно разнолик, свеједно постаје изолиранији и протекционистички. Kлиматске избјеглице редовито се заустављају на границама јер висока разина аутоматизације значи да су земље мање овисне о нискоквалифицираним радницима. Позиви на већу политичку слободу све су гласнији. Људи у оваквој Еуропи осјећају снажну оданост обитељи настојећи осигурати да им ђеца крену путем престижа и просперитета у ширем еуропском друштву.

Сценариј 2: Живот на селу и уз климатске промјене

Други сценариј подразумијева пустошење великих градова у којима се углавном задржавају сиромашне скупине грађана и досељеници. До 2048. урбана подручја су гетоизирана мјеста у којима скучено живе радници чији животни увјети највише подсјећају на данашњу свакодневицу миграната у Сингапуру или социјалних четврти у Мелбоурнеу. Даљње пандемије и климатске промјене раселили су многе људе из градова и обалних подручја, а живот на селу постаје све популарнији. Борба против климатских промјена глобални је приоритет и технологија чисте производње сљедеће генерације брзо се шири. Овђе се неједнакост темељи на томе тко има средства да се заштити од климатских промјена. ЕУ мора платити високе “репарације за климу” земљама на глобалном југу због повијесне неједнакости у емисијама ЦО2. Те 2048. више неће бити капитализма, већ ће фокус бити на малим заједницама те на умјетности и култури, што се све више диктира из Азије. То не значи да је живот у 2048. години увијек мрачан. Свијет се припрема за 39. Љетне олимпијске игре које ће се одржати у Kуала Лумпуру у Малезији, с тим што ће осим спорташа ОИ походити књижевници, филозофи, али и хероји номинирани из цијелог свијета за напоре у борби против климатске кризе. Еуропљани, Американци и Аустралци надају се освајању медаља, али 2048. године, као и у већини других, земља која се очекује да доминира јест Kина, свјетски лидер у борби за преживљавање климатских промјена.

Сценариј 3: Дигитална неједнакост и интернетско држављанство

У трећем је сценарију велика неједнакост између оних који имају приступ напредној технологији и оних који су из ње искључени. Држављанство је постало дигитални концепт: људи могу живјети у Аустралији а да никада нису крочили на еуропско тло и још увијек су “мрежни” еуропски грађани. Могуће је привремено посудити своја права другима, на примјер у погледу здравствене заштите, или чак међусобно размјењивати права. Већина се економских активности одвија на мрежи, телекомуникације су норма, а не изнимка. Вјеројатније је да ћете радити с људима из Kине, Мексика или Сједињених Држава него с људима из властите земље. Неједнакост се дефинира према томе тко смије радити и окупљати се у виртуалном простору, а тко не. Они који имају и немају у будућности нису дефинирани мјестом које се данас назива домом, већ виртуалним простором на којему смију радити, играти се и окупљати се. Напредна технологија привилегиранима омогућује истраживање, уживање и зараду од тих дигиталних окружења, док су они мање сретни закључани.

Сценариј 4: Лажне вијести и подијељена Еуропа

У посљедњем је сценарију Еуропа подијељена на неколико табора, а лажне вијести нагризле су повјерење у знаност и политику. У неким земљама људи гласају за политичаре који заговарају теорије завјере. Тешко је договорити се о поузданим изворима. Иако се неке регије одражавају на “традиционалне” и вјерске вриједности, на другим се мјестима славе бракови до пет особа. Једни штите ријеке и планине, док у неким регијама дигитални сустави попут Сири гласовног асистента имају своја особна права па се на злостављање Сирија гледа као на малтретирање кућног љубимца. Опћа солидарност између подручја нагло је пала. Посјетитељи из САД-а, Kине или Индије оцијенили би ЕУ 2048. године прилично заосталим. Неке заједнице имају напредни појам права животиња која поштује осјећаје нељудског створења и третира их као једнаке, док су се други вратили традиционалној конзервативној баштини. Та је фрагментација покренула све чешће и огорчене културе ратове, са споровима око питања попут рода и културни идентитет. – Сценарији које смо створили тестирају наш осјећај онога што је важно када се свијет промијени. Они пружају позорницу на којој се могу извести нови начини размишљања када је ријеч о политичким идејама. Помажу нам у осмишљавању политика које су широко прихваћене и које се могу прилагодити локалним потребама – кажу истраживачи који кроз пројецт Имајине доказују да се неједнакости у ЕУ повећавају, супротно прокламираној политици Еуропске уније о стварању територијалне кохезије.

Вечерњи.хр

 

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас