Како правилна анализа топлотних мостова у монтажним кућама може повећати енергетску ефикасност, смањити трошкове и омогућити извоз на тржишта ЕУ – објашњава инжењер Бојан Бјелајац из фирме Енерготектон.

У савременој градњи, више није довољно само да објекат буде чврст, естетски привлачан и брз за извођење. Све више инвеститора – како домаћих, тако и страних – захтева да објекти буду и енергетски ефикасни, трајни и без проблема у експлоатацији. Једна од кључних тема у том контексту постају топлотни мостови – места у конструкцији где топлота излази, хладноћа улази, а влажност прави проблеме.

За портал Градња.рс о овој теми говори Бојан Бјелајац, грађевински инжењер из фирме Енерготектон, која се бави термичком анализом објеката и одрживом градњом.

Да ли домаћи произвођачи могу да испоруче нискоенергетску кућу?

„Да, могу — али под једним условом: да одлуче да то заиста желе“, наводи Бјелајац. Како каже, у Србији данас постоје и знање, и материјали, и опрема, као и приступ релевантним стандардима који омогућавају изградњу нискоенергетских објеката. Ипак, оно што често недостаје јесте доследна примена свега тога у пракси.

У Србији постоје и знање, и материјали, и опрема, и приступ стандардима који омогућавају пројектовање и изградњу нискоенергетских објеката. Недостаје доследна примена свега тога у пракси.

Знање постоји, али није уједначено примењено. Док део произвођача користи напредне софтверске алате и сарађује са стручњацима за енергетску ефикасност, други се још увек ослањају на претходна искуства.

„Материјали су махом доступни, али се често бирају према цени, а не према перформансама. Истински нискоенергетски објекат захтева пажљиво одабране слојеве изолације, висококвалитетну столарију и прецизно дефинисане детаље — међусобно усклађене, а не само декларативно ‘добре’“, наводи он.

Када дође купац из ЕУ – зашто настаје проблем?

У пракси, домаћи произвођачи често не испуњавају специфичне захтеве тржишта у које извозе. „Пројекат често није у потпуности усклађен са локалним прописима земље купца“, наводи Бјелајац. Иако објекат може бити технички коректан, не узима у обзир детаље везане за вентилацију, изолацију или статику који су обавезни у земљама попут Немачке, Аустрије или Шведске.

Купац из ЕУ не тражи савршенство, али очекује предвидивост, професионалност и спремност да се сваки детаљ докаже — прецизношћу, а не обећањем.

„Битно је да постоје јасно дефинисане процедуре контроле квалитета, нарочито у вези са уградњом изолације, заптивања и спојева, јер чак и добро пројектовани детаљи могу изгубити функцију ако се не изведу квалитетно“, истиче он.

Додаје да велики број фирми још увек није у потпуности упознат са процедурама и значајем употребе софтверских алата за прорачун топлотних мостова и енергетску анализу, што ограничава њихову способност да испуне захтеве савременог тржишта.

“Управо се ту открива баријера за шири извозни потенцијал: фирме које не интегришу ову праксу у свој стандардни процес остају ограничене на локално тржиште, без могућности да понуде технички верификован производ који би био прихваћен у ЕУ. Без потврде перформанси, тешко је говорити о конкурентности на захтевним тржиштима.” – каже Бјелајац.

Три најчешће грешке код топлотних мостова

На основу искуства из пројектовања и анализе постојећих објеката, Бојан Бјелајац идентификује три критичне тачке у монтажној градњи:

• Непостојање или недовољна изолација у зони фундирања и испод објекта – темељ се често третира искључиво као статички елемент, док се његова улога у спречавању топлотних губитака занемарује.
• Зид испуњен изолацијом, али са бројним линијским топлотним мостовима – носиви елементи конструкције, попут дрвених стубова и греда, проводе топлоту више него што то чини минерална вуна између њих. Резултат је мрежа слабих тачака у самом зиду.
• Спојеви између различитих грађевинских елемената – зид–под, зид–кров, зид–међуспратна конструкција. На овим местима често долази до прекида термоизолације и комбиновања материјала различите топлотне проводљивости (дрво, челик, изолација, траке), што додатно компликује решавање мостова.

Зашто је анализа топлотних мостова важна?

Један од главних разлога зашто се инвеститорима исплати да ураде термичку анализу спојева јесте уштеда. Наиме, када се прецизно израчуна ψ-вредност неког споја (нпр. зид–под), неретко се покаже да је нижа него што се конзервативно претпоставља. То може омогућити мање строге У-вредности за зидове, прозоре или кров — што директно смањује трошкове материјала.

“Када паметно оптимизујемо детаље, цело енергетско понашање објекта постаје ефикасније.”, каже Бјелајац.

У пројектима који циљају на нискоенергетски или пасивни стандард, управо оптимизација ψ-вредности на више детаља може направити разлику између просечног и високо ефикасног објекта.

„У пројектима који циљају на нискоенергетски или пасивни стандард, управо оптимизација ψ-вредности на више детаља може направити разлику између просечног и високо ефикасног објекта — без потребе за додатним слојевима изолације или другим компензационим мерама“, истиче Бјелајац.

Софтверска подршка и метода коначних елемената

За прецизну анализу користи се метода коначних елемената (ФЕМ), која омогућава да се симулира ток топлоте кроз конструкцијске спојеве. „За детаљне анализе користе се алати засновани на методи коначних елемената, попут Флиxо, ТХЕРМ итд. Ови алати омогућавају нумеричку верификацију ψ-вредности и визуелизацију топлотних токова“, објашњава Бјелајац.

Метода је посебно корисна јер омогућава да се пре извођења докаже да неки детаљ задовољава потребне параметре — што даје сигурност и пројектанту и инвеститору.

Шта очекују страни партнери?

За разлику од домаћих инвеститора, пројектанти и купци из ЕУ у старту подразумевају анализе топлотних мостова и сертификацију детаља. „У њиховом приступу, то није додатна услуга, већ саставни део пројектовања“, каже Бјелајац.

Притом, у земљама попут Немачке и Швајцарске, ови прорачуни су обавезан део техничке документације приликом подношења захтева за грађевинску дозволу. У Скандинавији се додатно захтева и анализа хигротермалних ризика – појава кондензације, задржавања влаге и последичне деградације материјала.

Где је проблем на домаћем тржишту?

У Србији, енергетска ефикасност објекта се често своди на основни прорачун У-вредности и упрошћену корекцију за топлотне мостове, што у пракси значи да већина објеката добије жељени енергетски разред – али само на папиру.

Док год се енергетска ефикасност мери само ‘на папиру’, инвеститори ће бирати оно што је довољно да прођу прописе.

„Док год се енергетска ефикасност мери само ‘на папиру’, инвеститори ће бирати оно што је довољно да прођу прописе“, наводи Бјелајац.

Проблем је што се тако пропушта прилика да се изгради стварно ефикасан објекат — који има ниже трошкове грејања, дуготрајнију конструкцију и боље услове боравка за кориснике.

Како соларни панели мењају рачуницу?

На питање о будућности монтажних кућа, Бјелајац каже да су соларни панели доступнији него икад, али упозорава да енергетска независност долази тек након енергетске оптимизације објекта.

Као пример наводи кућу од 100 м²:

„Према важећим стандардима и климатским условима у Србији, специфична потрошња за грејање износи око 30 кWх/м² годишње, што укупно даје око 3.000 кWх годишње за грејање простора. Када се томе дода просечна годишња потрошња електричне енергије за домаћинство, која износи између 4.000 и 5.000 кWх, добијамо укупну потрошњу између 7.000 и 8.000 кWх годишње.“

Соларни панели доступнији су него икад, али енергетска независност долази тек након енергетске оптимизације објекта.

У пракси то значи да се вишак енергије из соларног система користи за пуњење електричних возила — аутомобила, мотоцикала и бицикала — чиме домаћинство не постаје само енергетски независно, већ активно гради и сопствену транспортну аутономију.

Савет за произвођаче који желе ка ЕУ тржишту

„Први и кључни корак је успостављање пројектантског оквира — пре свега на нивоу архитектонског дизајна“, каже Бјелајац. Након тога, неопходно је паралелно радити конструктивно и енергетско димензионисање објекта.

„На крају, да би остварили конкурентност потребно је да се пројектне одлуке темеље на верификацији, а не претпоставкама“, закључује он.