Јутарњи лист, Загреб
Кад је Алице Балл дошла до открића које је пацијенте с губом вратило из сигурне смрти, није била само млада – била је и прва жена и прва Афроамериканка која је магистрирала на Хавајском свеучилишту, а уједно је била и прва жена и афроамеричка професорица кемије на свеучилишту..
Године 1915. млада кемичарка Алице Балл револуционирала је лијечење губе, болне и стигматизиране болести. Десетљећима прије развоја антибиотика, осмислила је методу за лијечење губаваца која им је омогућила да живе без изопћења или изолације.
Рођена да разбије баријере
Дана 24. српња 1892. Лаура и Јамес Балл дочекали су своју прву кћер у својој обитељи.
Живјели су у средишњем округу Сеаттлеа гдје је Јамес радио као одвјетник, а Лаура као фотографкиња. Дјед Алице Балл такођер је био пионир као један од првих фотографа који је користио методу дагеротипије која исписује слике на металне плоче.
Тијеком свог дјетињства, Алице је живјела у Хонолулуу неколико година прије него што се вратила у Сеаттле гдје је 1910. дипломирала.
Након што је имала одличне оцјене, уписала на Свеучилиште у Wасхингтону и студирала фармацију и кемију. Дипломирала је фармацеутску кемију и вратила се на Хаваје како би магистрирала кемију на Цоллеге оф Хаwаии, сада Свеучилиште Хаwаии.
Специјализирала се за изолацију активних компоненти у коријену каве, биљци поријеклом с оточја Пацифика, а док је радила на свом магистарском студију, објавила је два чланка у најпрестижнијем свјетском часопису за кемију.
Након што је дипломирала 1915., постала је прва жена и прва црна студентица која је магистрирала кемију на Цоллеге оф Хаwаии.
Факултет јој је тада понудио позицију професорице кемије и она је постала прва жена која је предавала кемију на колеџу – са само 23 године.
Осим предавања, наставила је радити на биокемији биљака у лабораторију. Њезин рад брзо је препознао др. Харрy Т. Холлманн, директор клинике за губу. Контактирали су је су и затражили помоћ у проналажењу бољег лијечења за ову болест.
Традиционални третмани губе ослањали су се на уље из дрвета цхаулмоогра које би се примјењивало као локална маст, али то није било толико учинковито. Холлман је желио да Алице изолира уље и умјесто тога створи ињекцијски третман.
У року од годину дана, Алице је учинила управо то. То је би најважнији корак у лијечењу губе прије појаве антибиотика.
Борба против смртне пресуде
Прије њезине иновације, губа – такођер позната као Хансенова болест – сматрана је неизљечивом болешћу без учинковитог лијечења.
Болест је такођер носила тешку стигму. Губавци су били изолирани или затворени од својих обитељи у посебним колонијама гдје нису могли заразити друге. На хавајском отоку Молокаи постојала је једна таква колонија у којој је тијеком свог постојања живјело 8000 становника. Доиста, влада је чак прогласила све губавце тамо легално мртвима.
Јамес Харнисцх, водитељ клинике за Хансенову болест у медицинском центру Харборвиеw, недавно је рекао да прије почетка 20. стољећа, “у том тренутку уопће није било лијечења, тако да се радило само о пружању његе проматрајући како болест напредује и уништава лице и руке, обољелих. Била је то врло тужна ситуација.”
Године 1873. знанственици су први пут идентифицирали бактерије које узрокују губу. Ипак, болна болест још је имала неколико учинковитих третмана. Кинески и индијски народни лијек укључивао је уље из стабла цхаулмоогра. Али без начина за сигурно убризгавање уља, пацијенти који су испробали овај третман били су оптерећени болним нуспојавама.
Све док Алице Балл није развила своју нову методу.
Револуционарна метода понудила је нови живот губавцима
У лабораторију је Алице Балл прва успјешно изолирала активни састојак у уљу цхаулмоогра.
“Људи су се мучили с овим уљем које, ако га пустите да одстоји, само се стврдне у маст”, објаснио је Паул Wермагер, водитељ знанствене књижнице на Свеучилишту Хаwаии. „Али користећи алкохол претварате га у оно што се зове етил естер. Тада постаје топив у води, и то је био пробој који је направила.”
Алице је створила први у повијести учинковит и ублажавајући лијек за лијечење губе, прикладно назван “Балл метода”.
У Молокаијевој колонији губаваца, “Балл метода” дала је пацијентима који су се прије сматрали безнадним нови живот. Лијечење је уклонило њихове симптоме и показало се толико учинковитим да су болесници с губом диљем свијета отпуштени из изолације и послани кући.
“Људи који су коначно добили ињекције показали су изванредна побољшања”, наставио је Wермагер. “Пронашао сам фотографије и једноставно су запањујуће. Особа је након лијека, заправо, друга особа.”
Прерана смрт и насљеђе
На припремном предавању тијеком Првог свјетског рата, Алице је својим студентима показивала како правилно користити плинску маску, но несрећа тијеком презентације изложила ју је плиновитом клору.
Тешко се разбољела и вратила у Сеаттле гдје је умрла у року од неколико мјесеци у доби од 24 године.
Чак се и у смрти Алице Балл суочила с препрекама у својој знанственој каријери када је др. Артхур Деан, предсједник Цоллеге оф Хаwаии, преузео заслуге за њезино истраживање уља цхаулмоогра – и чак је преименовао њезино откриће у “Деан Метода”.
На срећу, Др. Холлманн, који се први обратио Алице за помоћ у лијечењу губе, објавио је рад који ју је назвао истинским изумитељем методе.
Не само да је превладала расне и родне баријере свог времена како би постала једна од ријетких Афроамериканки које су стекле магистериј из кемије, [već je] такођер развила први корисни лијек за Хансенову болест.
Њезин невјеројатан живот прекинут је прекратко у доби од 24 године. Тко зна што би још постигла да је живјела.
Алице сада има посмртну медаљу одликовања са Свеучилишта Хаwаии, а плоча на кампусу подсјећа студенте и посјетитеље на њезина постигнућа. Хаваји признају 29. вељаче као Дан Алице Балл.
