Kако је Степинац дошао на чело цркве у Хрвата

stepinac

Пише: Александар Мандић Манда

,,Постоји црквено вођство које сугерише и диригује са мишљењем световног и манастирског клера. Постоји централа у Ватикану и њена информативна служба, њена авангарда, а то су језуите.“

Ове речи је записао Ђуро Виловић, бивши римокатолички свештеник и припадник Равногорског покрета. Како је био југословенски оријентисан, он је напустио цркву после 18 месеци службовања. Стога, његова књига ,,Крвава црква“ садржи драгоцене податке о томе како је римокатоличка црква рушила Краљевину Југославију и како је поплочаван пут ка хрватском геноциду над Србима у монструм творевини НДХ, те је због тога неки описују као књигу која је претходила Магнум Кримену Виктора Новака.

Српска јавност је упозната са улогом Алојзија Степинца у Другом светском рату. Међутим, не спомиње се толико Степинчева улога и деловање пре рата. Ја сам о томе писао прошле године, али један детаљ нисам обрадио. Одакле Степинац уопште на челу цркве у Хрвата? Идемо по реду.

Римокатоличка црква никада није прихватила стварање Југославије. Она ће предузимати све да уништи како Краљевину тако и Брозову Југославију. Може се рећи да је она та која је дала одлучујући допринос у тој работи и која је заправо изрекла смртну пресуду за обе Југославије. На челу те борбе коју је римокатоличка црква повела били су најфанатичнији, најлукавији, најинтилигентнији и најодважнији чланови те цркве. То су они које колоквијално зову Лојолиним синовима, папиним маринцима или црном интернационалом (због црне одежде коју носе). Реч је о језуитима.

Ђуро Виловић истиче да су језуити управо дали највећи допринос разбијању Краљевине Југославије. Они су од самог почетка те државе ревносно радили на оснивању и увезивању бројних друштвених организација које су деловале под окриљем римокатоличке цркве, радили су на томе да се сви хрватски политички чиниоци увежу, а на крају су радили на томе да се распали хрватски национални и римокатолички верски жар до усијане мржње према Србима. Нарочито су мајстори за ово последње јер део језуитског педагошког учења представља управо психолошке технике које воде изазивању мисли и распаљивању осећања. Сви чиниоци које сам навео су у том моменту деловали као неповезани елементи па чак и међусобно супротстављени, али језуитска систематичност и лукавост је то управо хтела. То је била камуфлажа, а све то је спровођено по принципу безброј малих потока који се уливају у једну велику реку, једну велику бујицу. Језуити успевају све да увежу, успевају да додатно распале србофобију до самог усијања, али највећи успех им је био Степинац!

Наиме, већ двадесетих година 20. века поставило се питање ко ће заменити остарелог загребачког надбискупа Анте Бауера. Било је ту низа предлога са црквене па са државне стране (избор новог надбискупа морао је да прихвати монарх тј. краљ Александар), али нико се није могао наћи ко ће одговарати обема странама. Онда на сцену ступише језуити и досетише се једног човека. Са једне стране он се школовао у језуитском Collegium Germanicum што значи да су га језуити потпуно обрадили. Лепих манира и милозвучних речи, а истовремено фанатичан, покоран до поништавања властите личности, воље, савести и свести о одговорности (што је иначе особеност језуита, али то је посебна тема).

Са друге стране, нађоше да је био Солунац (иако је на Солунски фронт доспео тек у децембру 1918. године, дакле три месеца након пробоја фронта и у моменту када је нова држава настала). Дакле, идеалан човек по мери обе стране. Био је то Алојзије Степинац. Несрећном краљу Александру је било довољно што је он био Солунац са кашњењем, те је исти дао дозволу да се Алојзије Степинац именује за надбискупа коадјутора тј. оног који ће бити помоћник и који има да наследи загребачког надбискупа Бауера по његовој смрти. Шта је Степинцу било на уму видело се у његовом дневнику који је датиран на 3. и 4. јул 1934. године, а док је путовао за Београд да пред краљем положи заклетву. Парафразирам, навео је да је Србија таква земља у којој је довољно 20 година систематичног рада па да она постане у целости католичка. Његовим доласком на место надбискупа коадјутора процес распаљивања хрватске националне енергије и србомржње добија пун замах што је водило слабљењу Краљевине Југославије и потоњем геноциду над Србима. У тој работи велику улогу су одиграла двојица мало знаних језуита који су били блиски Степинцу. Реч је о Јосипу Милеру ДИ и Стјепану Кризин Сакачу ДИ. Деловање њих двојице није толико обрађено, а заслужују да им се посвети пажња јер можда су одиграли исту ако не и већу улогу од Степинца у описаној работи, али о томе другом приликом….

П.С. Ево још неких Степинчевих мисли. О православљу Степинац каже следеће:,,„Шизма је највеће проклетство Еуропе, скоро веће него протестантизам. Ту нема морала, нема начела, нема истине, нема правде, нема поштења.“ Даље наводи:,,Жалосна је, али изгледа по свему истинита народна пословица ‘нит’ у мору мјере, ‘нит’ у Влаху вјере.“ На крају, у јануару 1940. године о ономе шта он мисли о православљу и Србима навео је следеће:,,Најидеалније би било да се Срби врате вјери својих отаца, тј. да пригну главу пред намјесником Кристовим – Св. Оцем. Онда би и ми коначно могли одахнути у овом дијелу Европе, јер бизантинизам је одиграо страшну улогу у повијести овог дијела свијета у вези са Турцима.“ Међутим, занимљиво је и то да је Степинац дао своју оцену ислама у запису од 10. јануара 1935. године:,,Разумијем да неуки пук пристане и држи уз ислам. Али да културан човјек који збиља тежи за спознајом истине пристане уз ову смијешну мјешавину жидовства, католицизма, односно кршћанства и поганства, то не могу разумијети.“ Нека ово босански муслимани имају на уму јер они од 1878. године су голи интрумент у рукама западних сила (па и Ватикана!) који треба да истреби Србе. Хрвати католици су ум, а босански муслимани су пешадија. Ако нас истребе, они су следећи на реду. Јесте парадокс, али сходно наведеном, они нека моле Бога да Република Српска опстане јер у супротном им се црно пише…..

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас