Како је света столица канонизовала наше људе, католике из Боке Которске

viber_image_2021-10-03_21-48-27-070
МНОГИ знатижељници били би врло зачуђени када би пажљивим листањем хронологије Ватикана открили неке мање познате детаље из њихове историје.

 

Устаљено мишљење да је први папа Словен био Пољак Карол Војтила, Јован Павле II, нашло би се на озбиљном историјском испиту. Посебно чуђење изазивао би податак да је на челу римске курије био човек пореклом из Боке Которске – папа Сикст V.

Ко је био он и шта се зна о његовом пореклу? Постоји неколико теорија о његовом пореклу које се заснивају на историјским изворима: сведочењима барског надбискупа и примата српског Андрије Змајевића, у његовом чувеном делу „Љетопис црковни“ (Обод Цетиње, 1996, том 2. стр. 490-491), као и на документима из ватиканског архива. Ове теорије разликују се само у неколико детаља – да ли се отац будућег папе у завичају презивао Папић или Шашић и да ли је његова породица припадала ширем братству Свилановића. Пре устоличења, папа Сикст звао се Фелиће Перети. Презиме Перети узео је Сикстов отац, по тадашњим обичајима да се фамилијарно име даје према месту рођења. Пошто је свет угледао у селу Бјелској Крушевици у Боки Которској, превео је име завичајног места на италијански – крушкица се на овом језику каже перета – и тако озваничио породично име.

КАКО се папин отац нашао у Италији? Крајем 15. века у залеђе Боке стиже турска армада, па се Сикстов отац склања у фрањевачки самостан у Котору, одакле га један италијански редовник одводи, под окриљем папске државе, у избеглиштво. Настанио се у месту Гротамаре, оженио Италијанком Маријаном, а 13. децембра 1521. рођен је њихов четврти син, који је назван Срећко (италијански Феличе). Сиромашна породица са много деце није могла да прехрани сва гладна уста, па је Срећков ујак, фрањевац Салваторе, одвео четрнаестогодишњег Феличеа у фрањевачки самостан у Монталту, где је и заређен.

Пола века касније, након смрти папе Гргура XIII, 24. априла 1585. изабран је за папу. Умро је у Риму, 24. августа 1590. године.

Андрија Змајевић, који је живео нешто доцније (Пераст 1624. – Паштровићи 1694), у својој хроници сведочи да папа Сикст V потиче „од оца из Крушевица, села у Боци од Котора, недалеко од Пераста, нашега мјеста, гдје и данашњи дан Папића кућа зове се, отуда у њој људи њему прилични… “ и да су од православног братства Свилановића, који славе Светог Николу.

Понтификат Сикста V трајао је пет година. Имао је јасну визију обнове Рима. Чим је преузео Свету столицу формирао је Ватиканску библиотеку, дао налог архитекти Доменику Фонтани да почне пресвођење куполе базилике Светог Петра, изградњу нових палата, поплочао 121 улицу, изградио око 10.000 метара нових улица… Обновом или доградњом античких водовода у дужини од тридесетак километара снабдео је Рим водом и подигао 27 јавних фонтана.

Обновио је и око 120 цркава. По ономе што је остало иза њега, Сикст V може се сматрати утемељивачем модерне концепције европског града. У сваком случају, Сикст V, био наш или не, кратко је, али славно паповао.

ПРИЧА о папи Сиксту V не би била потпуна ако се не објасни како га својатају, по обичају, и наше комшије Хрвати. За њих је „Феличе Перети био син једноставних земљорадника из крајева с јужног руба хрватског етничког простора“.

– Вјероватно је из Крушчице у Боки Которској. Отац, Хрват, му се преселио у Италију гдје се оженио његовом мајком која је била Талијанка – указују Хрвати. Могли би се навести још неки примери са сличним тврдњама. Али једна чињеница је необорива – у Боки Которској и њеном залеђу не постоји ниједно село које се зове Крушчица. А у писаним историјским траговима нема документа који би оспорио сведочење Андрије Змајевића.

А ко је Андрија Змајевић? Његова породица је пореклом са Његуша. О некадашњем братству Змајевића у Његушима говори и топоним Змајевића Крши и Змајуша. Крајем 15. века, у време када су Црну Гору напуштали и Црнојевићи, силазе у Котор, где стичу нешто угледа и иметка.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас