Пише: Раде Црногорац
„На самом уласку у Божићни пост, бијемо се међусобно песницама, моткама, каменујемо аутобусе, разбијамо главе једни другима, уништавамо имовину. Не желим да анализирам шта је повод, а шта прави узрок сукоба; ни ко је крив, а ко је невин“ (Патријарх Порфирије).
Зар је толико тешко уочити колико је порука Његове Светости сасвим примјерена, будући да оштрије поруке – које би могле упућивати на ванинституционалне облике борбе – Црква мора чувати за одбрану Косова и Метохије ? Потискивање ужасних намјера друге највеће корпорације за рударство на свијету има да изврши овај народ, а Црква, ма колико озбиљно изгледала поменута ситуација, има много важнијих одговорности. У овој причи, народу нијесу потребни заступници, нити посредници између народа и државе. Народ је сам проговорио.
Само инфантилна или злонамјерна свијест може захтијевати од Патријарха српског да изађе на улице и изложи моткама и каменицама главу под бијелом камилавком, да би учествујући у једној исправној борби овога народа изгубио насушно неопходну позицију коју Црква због одбране Косова и Метохије мора имати у односима са Републиком Србијом. Изгон компаније Рио Тинто из наше државе мора извојевати сам народ. Ко мисли другачије, а има неког обзира према нашој најстаријој институцији која нас спаја са средњим вијеком, нека се запита како би изгледао бестијални удар медијске булументе на Цркву и саму Патријархову личност, чиме би се неповратно угрозила наша општа борба против терористичке владе у Приштини. Можете ли замислити подјеле у народу које би изазвала таква непромишљеност? Јесмо ли свјесни да унутар владајућих структура постоји значајна скупина елемената који свагда негативно гледају на снагу СПЦ и њен утицај на јавно мнење ? И такође, знамо ли да они – будући да не могу наметнути своју политичку вољу нашој Цркви – очекују њен кардинално „погрешан потез“ да би се свим снагама обрушили на Цркву и редуковали њену снагу, пошто свакако не могу замислити грађанство у којем једна Црква има већи утицај од Фондације за отворено друштво ? Зар смо већ заборавили каквој је монструозној медијској кампањи био изложен Митрополит Амфилохије ?
Замислите да се хајка десетоструко слабијег интезитета из исте тровачке кухиње покрене против Патријарха српског. Ужасава ли вас таква помисао? Људи који су тада предводили нападе на Митрополита данас су министар спољних послова, министар унутрашњих послова, министар рударства и енергетике и амбасадор Србије у САД. Мислите ли да сви они не би исту кампању покренули и против Патријарха?
Не мислите? Знам да не мислите, јер ви „знате да је патријарх Вучићев човјек“, при чему је то ваше знање плод типично комунистичке свијести која све тотализује, не допуштајући могућност да има ичега изван партије. Наши пориви да све политизујемо, да све уподобимо идеолошком налогу, ма какав био и ма одакле долазио, плод је тоталитарне свијести. Није битно да ли је њен површински слој национални или лијево-либерални. Она храни наше страхове и надзире наш карактер склон потчињавању. Она доспијева из тамног кутка наше свијести у којој и даље пребива комунизам. Она је ту, као демон којег се задуго нећемо ослободити.
Понављам:
Када би само дио те бездушне медијске клике усрнуо на Патријарха, западним центрима моћи би било много лакше да затворе косовско-метохијско питање по вољи својој. Стога Црква у сваком тренутку мора одржавати своју снагу, јер би сваки знак њене слабости био искориштен за остваривање „коначног рјешења“ за питања Косова и Метохије, као и Републике Српске. Смијемо ли ризиковати постојање једног тренутка у којем би Србија заћутала и зажмурила, слијепо се надајући да баш тај тренутак није довољан да се Запад обрачуна са Републиком Српском ?
Многи покушавају капитализовати сваку ријеч наше Цркве, капитализовати сваку Патријархову изјаву, упрегнути наше владике у софистициране механизме за денационализацију и друштвени инжењеринг.
Патријарх није оруђе за политичку борбу.
Патријарх није бич за изгон рударске аждаје.
Патријарх је ту да буде првојерарх Цркве којој је глава Христос.
Његова Светост то, хвала Богу, несумњиво јесте.
