Портал Актуелно 1.11.2021. преноси текст о патријарху Порфирију – „Ђаво носи мантију!“ :
Ђаво носи – мантију!
Патријарх Порфирије је свјетлосном брзином себе, од ''либерала'' и ''рокера'' свео на све оно што његови поштоваоци нису жељели видјети.
Нити је Порфирије малољетан, а нити – Богу хвала – малоуман да не зна што чини. Његова сарајевска порука је сасвим јасна. Ако се мирно предате, напићемо се (воде). Ако не, ето попа-кољача.
Мало је требало Првославу Перићу да се “демаскира”.
Патријарх Порфирије је свјетлосном брзином себе, од “либерала” и “рокера” свео на све оно у шта његови поштоваоци нису жељели видјети.
Иако и сада повремено настоји “заискрити” хуманизмом, те шаље поруке помирења и свеопште љубави, ђаво му не да мира и из њега “неконтролисано” проговори онај прави.
Од устоличења за патријарха, стабилно и све транспарентније спроводи политику “српског света”, што је само други термин за “велику Србију”.
Онај што је слушао авангардни рок одмах се прешалтао на гусле и величање злочинаца.
Док говори о екуменизму, проповиједа освајања страних територија.
Ко не зна, нека погледа како је устоличио једног од владика у Црној Гори.
Партијарх Порфирије спроводи и налог креатора “српског света” пазећи да баш и не замути односе с Хрватском. Напротив.
Јер, у креирању “српског света” Хрватска је битна.
Без ње нема анексије више од половине Босне и Херцеговине, а и дисциплиновање Црне Горе, без обзира што је та држава чланица НАТО, ићи ће још теже.
У остварењу концепта “сви Срби у једној држави” од прије три деценије кориштене су и мошти (посмртни остаци) цара Лазара.
Данас сам Порфирије хода територијем зацртаног “српског света”.
Истина, не може баш на Косово како му се ћефне. Али, пут тамо прокрчиће војна машинерија. Иста она коју су вође и попови Српске православне цркве свесрдно благосиљали 90-их година прошлог вијека.
На том ће се путовању свјесно напити воде с Баш чаршије, те срдачно испоздрављати с попом – кољачем.
Нити је Порфирије малољетан, а нити – Богу хвала – малоуман да не зна шта чини. Његова сарајевска порука је сасвим јасна. Ако се мирно предате, напићемо се (воде).
Ако не, ето попа-кољача.
Но, нису ово 90-те године прошлога вијека.
Много се тога промијенило. А посебно, нема више оне “ЈНА”.
Односи снага су данас доста другачији и патријарх би требао више обнављати лекције екуменизма и искрено радећи на промовисању мира, посебно у властитој пастви.
Али, ђаво му не да мира!
Актуелно.ме
