Сигнал који се шаље јесте да Сједињене Државе виде регију као приоритет, каже у разговору за Радио Слободна Европа Чарлс Капчан, члан америчког Вијећа за спољне односе и професор Универзитета Џорџтаун.
О номинацији Кристофера Хила, некадашњег замјеника Риџарда Холбрука на мјесто америчког амбасадора у Србији, Капчан каже да се ради о особи која има огромно искуство, кредибилитет и приступ кључним играчима у Вашингтону.
„Мислим да гледате у једног од најискуснијих појединаца са високим угледом, што мислим да је прилично добра вијест за Србију”, каже Капчан.
Регија Балкана представља незавршен посао за атлантску регију, додаје. Такође наводи да је најбољи корак напријед тимски рад између Сједињених Држава и Европске уније како би покушали да омогуће напредак између Београда и Приштине.
Даље наводи како постоји „фрустрација са обје стране Атлантика због политичких збивања у Републици Српској”.
„Но, јасан покушај да се крене у здравију и конструктивнију политику у Босни и Херцеговини један је од главних приоритета регије уз нормализацију односа између Косова и Србије”, каже професор америчког Џорџтауна.
Балкан на врху листе регионалних приоритета
РСЕ: Америчка администрација је у задње вријеме номиновала нове амбасадоре у три балканске земље.
Џефри Ховиниер на Косову, Кристофер Хил у Србији и Мајкл Марфи у Босни. Габриел Ескобар је такође нови на позицији замјеника помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента. Поједини кажу да ове одлуке показују да Сједињене Државе имају озбиљне циљеве у регији. Како ви то коментаришете? Шта би могао бити циљ САД-а у регији?
Капчан: Нисам изненађен да је Стејт Департмент именовао веома талентоване, искусне дипломате на ове три позиције из два разлога.
Први је да сам предсједник много мари за Балкан. Он је већ деценијама ангажован у регији. Једна од његових последњих посјета као потпредсједника била је Београду и Приштини. На Косову се налази улица која носи име његовог сина. Тако да, ради се о особи са дугогодишњим везама са регијом.
Такође, мислим да смо видјели напор да се инвестира у стране службе, каријерне дипломате да се опораве од Трампове ере када је морал у Стејт Департменту био веома низак. Мислим да овдје видимо комбинацију укључивања, поновног укључивања Стејт Департмента, његових каријерних професионалаца и бриге предсједника за Балкан.
И мислим да ће то допринијети новом и искреном напору да се покуша закотрљати лопта напријед ка регији, нарочито да се покушају нормализирати односи између Косова и Србије и да се види да ли може доћи до неког напретка на политичкој страни у Босни и Херцеговини.
РСЕ: Мислите ли да је Западни Балкан једна од регија која је приоритетна за Бајденову администрацију како би могла завршити процесе из прошлости?
Капчан: Па када бисте рекли да ли је један од његових глобалних приоритета, одговор је не. Рекао бих да он има два главна приоритета.
Први, и ово доминира његовим предсједништвом, јесте поправљање Сједињених Држава код куће, добијање великих инвестиционих пакета кроз Конгрес како би покушао да добије помоћ за Американце који раде, и побринути се да се Трампова ера или нешто попут тога, више никада не догоди.
Други је суочавање са глобалним импликацијама пораста Кине. Пораст Кине је, на неки начин, велика геополитичка прича нашег доба. Али ако неко пита који су специфични регионални приоритети, мислим да се на врху листе налази Балкан, дјеломично зато јер регија представља незавршен посао за атлантску заједницу.
Мислим да је крвави распад Југославије створио низ политичких ефеката који још увијек нису у потпуности ријешени. Ја сам особа која мисли да ми знамо гдје ће ова прича завршити. Прича ће завршити са потпуном интеграцијом регије у атлантске институције. Још увијек не знамо када ћемо тамо стићи. Мислим да ће то Бајденова администрација ставити као приоритет.
Кина и Русија као мотиватори
РСЕ: У свом свједочењу пред Одбором за спољне послове Сената раније овог мјесеца, Ховиниер је рекао да, уколико буде потврђен, да ће подстакнути Косово на конструктиван, флексибилан и хитан ангажман у дијалогу са Србијом уз посредовање Европске уније. Можемо ли видјети споразум између двије земље током његовог мандата? У којој мјери видите флексибилност двије стране у постизању финалног споразума?
Капчан: Мислим да морамо признати заслугу тамо гдје она постоји. А то је да је, знате, Трампова администрација направила неки напредак на овом пољу, видјели смо напредак на економском пољу између Косова и Србије. Мислим да оно шта ћете видјети сада је напор да се направи наредни корак, а то је помјерање на политичком пољу и покушај нормализације односа између Београда и Приштине. Мислим да нико нема илузија око овог питања. Биће тешко. Политика је тешка на обје стране.
Али, мислим да добијате усклађеност између Европске уније и Сједињених Држава које може осигурати спољни притисак и подстицаје који су потребни да се постигне напредак. Мислим да је Трампова администрација направила грешку јер су радили сами. Постојала је посебна ЕУ трака и посебна америчка трака.
Очекујем да видим Сједињене Државе и ЕУ у тиму, како би покушали да омогуће напредак између Београда и Приштине. И по мом мишљењу, таква врста тимског рада је најбољи корак напријед.
РСЕ: Европски парламент критиковао је 21. октобра Европску унију што нису испунили своја обећања према Западном Балкану. Поједини заступници су обећања и закључке самита на Брду код Крања назвали „празним ријечима”, нарочито спомињући одбијање да дају временски оквир за процес проширења. У међувремену, ЕУ и САД су се договориле да даље појачају заједнички ангажман на Западном Балкану како би помогли европском путу регије. Шта можемо очекивати од такве опредјељености?
Капчан: Мислим да критике Парламента нису ни изненађујуће ни неоправдане. Мислим да се може рећи са сигурношћу да је комбинација политичке кризе унутар Западне Европе, у Сједињеним Државама, плус пандемија, довела до периода у којем смо сви били фокусирани према унутра и у којем су наши приоритети били на домаћем терену, поправљајући економију, борећи се са COVID-19, враћањем људи на посао и због те потребе, мислим да је то значило мање пажње на спољнополитички план.
И у европском случају нарочито видјели смо оно што би назвао замором од проширења, фокус на Брегзит и руковођењем изласка Велике Британије из ЕУ.
Сада мислим да, знате, пандемија још није готова, још увијек нас чека велики посао. Али имам осјећај да у Бриселу и Вашингтону постоји договор да је у балканској регији остало важног незавршеног посла. Ово би био прави тренутак да се то ријеши. Такође је вриједно истаћи да дио разлога који мотивише двије стране Атлантика јесу Русија и Кина.
Русија још покушава да искористи постојеће политичке спорове у регији у своју корист. Кина продире у југоисточну Европу. С друге стране, Сједињене Државе и ЕУ једнако желе да, рецимо то тако, вакцинишу Западни Балкан против руског и кинеског уплитања. А то, у многим погледима значи рјешавање политичких спорова и довођење свих земаља регије на пут ка Европској унији и чланству у НАТО.
„Потреба искорака у регији”
РСЕ: Наставимо даље са Босном. Америчка амбасада у Босни и Херцеговини рекла је за РСЕ/РЛ да су Сједињене Државе спремне да искористе све доступне санкције против оних који подривају Дејтонски мировни споразум, након одлуке Скупштине Републике Српске да неуставно донесе закон којим се успоставља агенција за лијекове на нивоу ентитета. Најављено је да ће у наредном периоду слично бити урађено и са Оружаним снагама БиХ, Управом за индиректно опорезивање, Државном агенцијом за истраге и заштиту. Како коментаришете Додикове потезе? Које санкције могу бити кориштене? И да ли једна од њих може бити да се Додик замијени?
Капчан: Не желим спекулисати које специфичне кораке би САД могле подузети саме или у сарадњи са ЕУ, али мислим да постоји фрустрација са обје стране Атлантика због политичких збивања у Републици Српској у степену у којем Додик игра опасну игру и стоји на путу ефектне владе у Босни и Херцеговини.
Поново, не желим спекулисати, али мислим да постоји повећани осјећај потребе значајног искорака у регији. Остаје да се види да ли то значи пооштравање санкција, ревизија Дејтона, стварање структура које умањује нагласак на странке које дјелују по етничким линијама. Но, јасан покушај да се крене у здравију и конструктивнију политику у Босни и Херцеговини један је од главних приоритета регије уз нормализацију односа између Косова и Србије.
РСЕ: Како видите позицију Русије у политичкој подјели Босне?
Капчан: Мислим да је Русија земља која увијек гледа да искористи подјеле. И добро им иде искориштавање подјела. И то је, као што сам рекао, један од разлога због којих мислим да би ЕУ и САД волеле покушати да испрате серију политичких нагодби којима се рјешавају неријешени спорови.
Да ли кроз рад са обавјештајним агенцијама, да ли играњем на осјећај пан славизма или у случају Србије пан православног јединства, Руси су веома добри у искориштавању политичких подјела унутар Западног Балкана. И поново, мислим да је то важан разлог за покушај превазилажења преосталих политичких подјела из прошлости.
РСЕ: Сједињене Државе су снажно подржале почетак признања Сјеверне Македоније и Албаније у ЕУ. Но, да ли Вашингтон може урадити нешто да убрза процес?
Капчан: Сједињене Државе су веома заинтересован посматрач у приступним преговорима и путевима до чланства у Европској унији.
Али, не мислим да се ради о играчу који може да оствари велики спољни утицај. Нити мислим да би требали. Једно подручје у којем мислим да би Сједињене Државе требале да ускладе своју дипломатију са ЕУ је по питању Србије и Косова, гдје, у суштини, оно што посматрамо јесте начин пружања низа подстицаја, као и потенцијалних мотивација како би се приближиле стране.
Један од мамаца за рјешавање отворених питања јесте перспектива уласка у ЕУ. Мислим да Сједињене Државе нарочито требају са ЕУ да раде заједно на Косову и Србији, једноставно због моћне привлачности коначног приступања Европској унији.
„Косово и Србија у фокусу Хилловог мандата”
РСЕ: Шта ће бити други приоритети за Кристофера Хила у Србији? Само питање Косова или мислите да ће још нешто бити на његовој агенди?
Капчан: Мислим да ће то бити широка агенда. Односи са Косовом ће бити значајни, али и питања Русије и руског ангажмана у Србији, српске економије и потребе кретања Србије у правом смјеру, не само политички већ и економски.
Мислим да ће односи између Београда и Косова, у одређеној мјери, доминирати његовим мандатом утолико што је то питање које се надвија над регијом, као цјелина и даље ствара напетост између етничких Албанаца и Срба, не само на Косову, већ и преко граничних линија у Сјеверној Македонији. Стога је ово на неки начин кључно питање које треба ријешити како би помогло у подстицању бољих односа у цијелој регији.
РСЕ: Хил је имао значајну улогу у периоду 90-их док су односи између Београда и Вашингтона били на најнижем нивоу. Какав утицај ће његово искуство из тог крвавог периода имати на његове будуће односе са тренутном политичком елитом у Србији коју предводи предсједник Александар Вучић?
Капчан: За почетак, Кристофера Хил ће знати играче и имаће снажне личне везе са многим утицајним фигурама у регији. И то је увијек добар почетак. Неће морати да их гради од почетка. Друго, он је појединац са огромним искуством и доста кредибилитета овдје у Вашингтону. И то значи да ће имати директан приступ, не само секретару Блинкену, али и Бијелој кући и другим кључним играчима. Он је неко ко носи доста тежине у дипломатским круговима. Има и много искуства унутар Стејт Департмента.
Он је већ неко вријеме споља и стекао је репутацију врло оштроумног коментатора и аналитичара. Тако да стварно мислим да гледате у једног од најискуснијих појединаца с са високим угледом, што мислим да је прилично добра вијест за Србију.
РСЕ: Садашњи амерички амбасадор у Црној Гори ускоро ће завршити свој мандат. С обзиром на садашњи пораст интереса за балканска питања, вјерујете ли да нови амбасадор у тој земљи може бити неко с више дубљег знања о балканским питањима? Или другим ријечима: хоће ли Стејт Департмент користити српски рецепт (споменула сам господина Хила) и у случају Црне Горе?
Капчан: Тешко је рећи кога би Стејт Департмент могао послати у Црну Гору. Али мислим, као што показује и наша расправа, регија је високо на листи приоритета.
Регија добија угледне искусне дипломате и као изасланике, али и замјеника помоћника секретара за регију као некога с врло јаким угледом. И зато мислим да је сигнал који се шаље тај да Сједињене Државе виде регију као приоритет. Владе у регији требале би бити спремне и могу очекивати поновни интензивни амерички ангажман.
Аутор: Крене Куболи