Истанбул, фебруар 1919 – После капитулације Османског царства и потписивања Примирја у Мудросу 30. октобра 1918. године, савезничке силе заузеле су Цариград, иако у самом споразуму није била изричито поменута окупација града, већ само Босфорских и Дарданелских тврђава.
Упркос упитној правној основи, француски командант Франше д’Епер са трупама је 8. фебруара 1919. године свечано марширао улицама Цариграда. Тај тренутак за многе Грке представљао је наду да ће град и Аја Софија бити враћени православљу, али политичке околности и каснији догађаји у региону то нису омогућили.
Након Првог светског рата уследио је Турски рат за независност и крвави грчко-турски сукоб 1919–1922. године, у којем је Атина покушала да оствари вековни сан о повратку Цариграда. Међутим, уместо остварења „Мегали идеје“, грчка војска доживела је слом, а Мустафа Кемал Ататурк учврстио темеље модерне Турске.
Тако је историјска шанса за хришћанску обнову Константинопоља остала пропуштена, а Аја Софија, која је тада била претворена у џамију, наставила да буде симбол променљиве судбине града на Босфор
