Опасно је кад човека поседне демон или легеон демона. Од тога је опасније и горе када легеон демона поседне свештеника Цркве Христове. Јер, само легеоном демона поседнути свештеник може да изговори да Српску Цркву спречава да „стане на страну народа“ у борби против корупције „то што је у браку или боље речено у противприродном блуду управо са том, до сржи корупмпираном државом, која делић тог профита насталог корупцијом преусмерава према Цркви“.
По Перишићу, нису корумпирани одређени појединци него је корумпирана читава држава Србија. Перишић ништа не зна о држави и државној организацији, јер државу конституишу три елемента – територија, становнишво и власт. По Перишићевом булажњењу, испада да је корумпирана и то, како каже, „до сржи“ читава територија Србије што значи земља, простор испод и простор изнад земље. Затим, „до сржи“ је корумпирано целокупно становништво Србије – сваки грађанин Србије без изузетка. А у становништво, колико да зна, спадају држављани, апатриди и странци који се налазе у Србији. Међу њима је, по њему, и он као онај који је као Црногорац који је рођен у Титограду накнадно добио држављанство Србије. И, на крају, „до сржи“ је корумпирана и власт, односно без изузетка сви који врше јавна овлашћења у Србији. А то није тачно и не може бити тачно! Таква држава, ако је по Перишићевом лупетању, треба да нестане или да се уништи споља или изнутра. Могуће је да он то заправо и жели!
Не треба заборавити да је Перишић један од учесника октобарске револуције 2000. године. Ваља се сетити да је овај садашњи борац против благослова Цркве 5. октобра 2000. године негде у центру Београда благосиљао наоружане, а одбегле припаднике „Црвених беретки“ или Јединице за специјалне операције којом је тада командовао пуковник Милорад Улемек Легија. Видело се, две и по године, касније где је отишао тај Перишићев благослов пуча. И то треба довести у везу са Перишићевим ставовима које је изнео у „Радару“.
На страну Перишићева радарска пропаганда о браку и противприродном блуду, али довољно је да се зна да Српска Црква, као и друге традиционалне цркве и верске заједнице, када је у питању држава Србија прима, и то врло транспарентно, новчана средства из буџета Републике Србије. Слично је и у омиљеној му Хрватској, Црној Гори, Босни и Херцеговини и другим државама, али те државе нису у фокусу Перишићеве мржње. О корупцији у новој му домовини Хрватској, наравно, не отвара уста!
Перишић покварењачки подмеће наводећи читаоце „Радара“ на погрешан закључак да буџет Републике Србије не настаје по закону него искључиво од корупције. При том, није му сметало да из тог истог буџета Републике Србије годинама прима плату, као и да данас, уз добре парохијске приходе у Дубровнику, прима и не малу пензију на коју није ни мало гадљив. Зашто се Перишић не одрекне пензије коју му уредно и са све повећањима као и осталим пензионерима, уплаћује, како је бесрамно квалификује, „до сржи корумпирана држава“ Србија?
ПЕРИШИЋЕВ КРИВИ СУД – БЕЗ СУДА И ПРЕСУДЕ ПЕРИШИЋ БИ ДА „ДЕЛИ ПРАВДУ“
Перишић је оптужио Српску Православну Цркву у целини, а то значи Патријарха српског, Свети Архијерејски Сабор, Свети Архијерејски Синод и појединачно сваког епископа, свештеника, монаха, монахињу и верника и све њих заједно да „заташкавају педофилију у самим врховима Цркве, међу онима који одлучују баш о свему што је у њој битно и што се тиче свих“. Црква је, по Перишићу, крива и што „педофилима у мантији, од којих су неки и са митром, није фалила ни длака на глави“.
Перишићев суд и пресуда су гори од пресуда Хашког суда. Наиме, Хашки суд, како истичу његови званичници, индивидуализије кривицу и указује да се пресуде односе искључиво на појединце, а не на читаве народе. Свештеник Владан Перишић колективизује недоказану кривицу и изриче пресуду за прикривање педофилије читавој Српској Православној Цркви. Перишићеве оптужбе без доказа и усмена пресуда читавој Српској Православној Цркви потврђују да имамо тужну прилику да гледамо нову Карлу дел Понте са брадом.
Хашке пресуде се, као што је познато, доносе по неким посебно установљеним правилима док Перишић изриче колективну пресуду по оној „закон му је што му срце жуди“.
Уколико Перишић има сазнања и необориве доказе да је нека конкретна личност из Српске Православне Цркве починила кривично дело педофилије или да је нека личност из Српске Православне Цркве починила кривично дело прикривање извршиоца кривичног дела онда је био не само ред него и обавеза да то пријави надлежним полицијским и тужилачким органима, а не да, по кратком поступку, изриче пресуду читавој Српској Православној Цркви преко „Радара“.
Јавно позивамо свештеника Владана Перишића да, уколико има доказе за то што бесрамно тврди преко медија, одмах поднесе кривичну пријаву против тог или тих лица без обзира на њихов свештени чин и звање. У супротном, свештеник Владан Перишић је клеветник најгоре врсте!
Српска Православна Црква у којој је Владан Перишић још увек протојереј и парох дубровачки је за њега противприродна блудница, недостојна, похлепна и тако редом! Српска Православна Црква је, по Перишићу, „у служби полусвета“, а тај „полусвет“ је српски народ.
Наравно, није Перишићу стало до заштите жртава насиља. Његова подметачина је у сврси јавног блаћења Српске Православне Цркве и урушавања њеног унутрашњег поретка. И то треба имати у виду.
Свештеник-пензионер Перишић има намеру да се позиционира као врховни морални тужилац, али истовремено и као врховни морални судија Српске Православне Цркве. Не памти се, од када постоји штампа у Србији, да је неко, чак ни за време тоталитарног комунистичког периода, на мањем простору изнео толико паушалних оптужби на рачун Српске Цркве.
Једноставно, поставља се питање: ако је све тако како говори и пише свештеник Владан Перишић шта он, као самовиђени и самодоживљени морални чистунац, тражи у тој и таквој Цркви? Зар није било морално да се, пре оваквих гнусних и ничим доказаних јавних оптужби и пресуде, није спаковао, предао парохију дубровачку, одрекао плате и парохијских прихода, иселио из црквеног стана у коме живи, и поднео молбу да буде лишен свештеничког чина? Шта он тражи и како може бити у тој и таквој Цркви која је, како неосновано тврди, „у противприродном блуду са режимом у Србији“?
ПРОМОВИШЕ КОМУНИЗАМ И ГЛОБАЛИЗАМ, А НАЦИОНАЛИЗАМ СРПСКОГ НАРОДА МУ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ
Перишић искључиво напада Цркву и српски национализам. Ни на крају памети му није да нападне марксизам, комунизам, глобализам, секуларизам и друге друштвене појаве. Српски, а по њему великосрпски национализам је једини проблем Владана Перишића. Остали нису!
Када је српска нација у питању, Владан Перишић тражи да Српска Православна Црква буде „Црква свих“. Који су то сви? Може ли Црква да буде Црква и оних грађана који су, по својој слободној вољи, атеисти, агностици, римокатолици, муслимани, протестанти и припадници других вера?
Истини за вољу, Перишић је са својом дубровачком братијом и тадашњим му епископом покушао да у Дубровнику на примеру покаже како би изгледала „Црква свих“. Пре неколико година, у Храму Благовештења у Дубровнику, у коме служи свештеник Владан Перишић, на Бадњи дан је, на саблазан верног српског народа из дубровачке парохије, причешћен дон Хрвоје Катушић, генерални викар Дубровачке бискупије!!! И нико није реаговао!
С друге стране, када су политички процеси у питању, Перишићев захтев за „Цркву свих“ не важи. У том случају, када Перишићу идеолошки и политички одговара, онда Српска Православна Црква не треба да буде Црква свих – и оних који протествују, и оних који то не чине и оних који то не одобравају. Онда Црква треба да буде Црква блокадера, а не народна Црква.
Перишић за ратове 90-их година 20. века искључиво криви националисте, али не и његове марксисте и комунисте који су у тим ратовима водили главну реч. Национализам је за Перишића „велика превара великих превараната“. Марксизам, комунизам и титоизам за Перишића то нису!
У.С.
(Наставиће се)
Извор: Сунчаник
