Бивши државни секретар, саветник за националну безбедност у две председничке администрације Хенри Кисинџер, са навршених својих 100 година, волшебно се нашао у изненадној посети НР Кини. Карактер и капацитет ове посете још увек није познат јавности. Дрзници би констатовали да је посета Кисинџера лобистичка операција Пекинга док би они опрезнији установили да смо присуствовали чину полу јавне дипломатије. Цео свет зна за посету и саговорнике али не и садржај разговор. У врло стегнутом медијском амбијенту не треба очекивати детаље разговора и поруке које нису у сагласју са циљевима домаћина.
Кисинџер је познат као човек који је одвезао комунистичку Кину од Совјетског Савеза. Као заступник реалполитичке школе која даје предност класичним детерминатама моћи и интереса, познат је по конструкцији да Америка увек мора имати појединачно боље односе са Русијом и НР Кином него што ове две силе имају између себе.
Међународни контекст Кисинџерове посете донекле подсећа на његове прве тајне посете 1971.године. Данашњи Пекинг је под тихом изолацијом у односу са најразвијенијм државама света. Као својевремено СССР данас је Русија означена, у свим документима либералних демократија, као реална и вероватна оружана претња по своје европске суседе. Поново се надвија баук опасности од „уједињавања“ Русије и НР Кине. Како одмиче време не можемо уочити да је дошло до тактичког повезивања ове две државе, у првом реду у погледу кинеске испоруке оружја Русији или значајније дипломатске акције у подршци Кремљу.
Гласови из Вашингтона попут портпарола Савета за националну безбедност изразили су жаљење да се „приватно лице“ састаје са кинеским званичницима са којима се још увек нису састали амерички званичници, попут Лојда Остина(министра одбране САД). Ова посета је у великој мери контроверзна ако имамо у виду да је кинески министар одбране Ли Шангфу на америчким санкцијама од 2018. због куповине руског наоружања.
Посета Кисинџера је изразито значајна уколико сагледамо ниво поштовања који су му указали домаћини кроз уприличени састанак са председником Си Ђинпингом. Кисинџерове намере нама нису познате, али намере домаћина су очигледне. Званични Пекинг се потрудио да овој посети приреди државни карактер са јасним задатком да пошаље поруку да још увек у САД постоје адресе које су отворене за Пекинг. Иако Кисинџер није државни званичник његов ауторитет је неоспоран и то ће Пекинг екпслоатисати.
Хенри Кисинџер има велики капитал у Америчко-Кинеским односима. Реалполитичка визија Кисинџера отворила је НР Кину ка свету, утицала на кинеско економско „чудо“ и неповратно интегрисала кинеску економију у Западно слободно тржиште. Нема никакве тајне, економско-политички договор који је склопљен са Пекингом омогућио је раст од 500% бруто домаћег производа Кине у наредним деценијама. Вреди се подсетити да је државни саветник и министар спољних послова Ванг Ји 19.септембра 2022.године, посетио Кисинџера у Њујорку. Тадашњи сусрет поклопио се изјавом председника Бајдена која је популарно названа „5 не“ – не новом Хладном рату, не подршци тајванској независности, обнова америчких савезништва не представља претњу Пекингу, не промени кинеског система и не конфликту са НР Кином.
У односу на Кисинџерову „велику игру“ са краја прошлог века данашње околности су драстично промењене. НР Кина напушта тековине Ден Сијаопинга и пред собом има неколико важних питања на без одговора. Питање упадања у „Тукидидову замку“ представља изазов за стратеге са обе стране Тихог океана. У том процесу НР Кина би требала да пружи јасне одговоре на нека од кључних питања попут односа са Русијом и Северном Корејом, своје глобалне економске праксе која се тумачи као врло нелојална и нагризујућа, индустријска шпијунажа је једна од тема која је врло врућа тачка пресека у односима две државе.
Пекинг је свестан потребе отварања канала за избегавање Хладног рата 2.0 који са собом носи високи потенцијал за ограничавање кинеске економије и спречавање технолошког развоја. Тај канал можда представља и Кисинџер. Кисинџер је помогао у превазилажењу кинеске дипломатске изолације седамдесетих година. Данас су све гласније експертске анализе које заговарају технолошку и економску изолацију Пекинга као делотворног механизма који би спречио оружану ескалацију у Индо-пацифику. Очување поузданих ланаца снабдевања који неће бити зависни од Пекинга је стратешки императив Европске Уније и Америке.
Делује индикативно да се посета Кисинџера поклопила са имплементацијом америчких санкција руској Тинков банци од стране кинеског платног оператера Унионпеја који представља последњи механизам плаћања картицама за руске банке у иностранству.
Односе НР Кине са Америком и ЕУ неће фундаментално променити приватне посете. Европски стратешки компас, Национална стратегија безбедности председника Бајдена, Стратешки концепт НАТО-а из Мадрида, закључци НАТО-а из Виљнусуа Кину виде као изазов, такмаца и стратешког ривала. Конструктивна улога Пекинга у обуздавању руске агресије се чини као добар пут ка геополитичком статусу кво.
Ако претпоставимо да је „стари“ Херни у Пекинг отишао у својству саветодавца са добрим намера, сигурно је указао свом домаћину да је план Пекинга за мир у Украјини био врло непродуктиван предлог.
Извор: czsa.org
