ЦРВЕНИ ранац је његов заштитни знак, љубитељи писане речи на југу Србије препознају га по њему и у шали га зову "покретна књижара".
Дејан Николић из Врања више од 12 година свакодневно продаје књиге по систему „од врата до врата“ и не жали се како му посао иде. Радо је виђен гост у многим предузећима, а у ранцу поред најновијих издања, белетристике као и чувених класика, налази се и свеска дужника, јер се, код њега, каже нам, књиге купују на одложено и „до плате“.
– Не бринем да ми људи неће платити, често је књига луксуз, али људи који воле да читају никада не остају дужни – прича Дејан.
Врање доскора готово да и није имало пристојну књижару, па је Николић био једино решење да се дође до најновијих наслова, а онда је све постало навика, јер он, поносно каже, познаје своје купце, посвећује им се и доноси им књигу „на врата“ и то баш оне које воле.
Прича како је све случајно почело у животу, када је отишао у Црну Гору, сасвим другим послом, а на плажи кренуо да продаје књиге. После неколико дана показало се да је продао књига више него што су издавачи очекивали, те је по повратку у Србију са некима од њих потписао и прве уговоре о продаји.
– Радни век сам започео у обућарској индустрији, радио сам и по 15 сати дневно, а онда ме је здравствено стање упозорило да станем, постао сам алергичан на лепак и просто сам морао да пронађем друго занимање – говори нам Дејан.
Не крије да ово није нимало лак посао, али да има „своје предности и мане“, као и сваки други:
– На терену наилазите на свакојаке људе, има различитих ситуација, неки су радосни што вас виде, други не. Од овога може да се заради једна просечна плата, некад буде више, а некад мање.
Пандемија му је с једне стране отежала посао, али са друге помогла, нарочито у периоду када је људима било ограничено кретање.
Ко више чита
НИКОЛИЋ прича у шали да има своје интерно истраживање:
– Показало се да Врањанци читају више од Лесковчана, судећи по броју наслова које им продам.
Вечерње новости
