Поводом изјава појединих Милових присталица како је патријарх изгубио битку јер је понижен дошао хеликоптером у пратњи специјалаца и без народа.
Патријарх није одлазио на Цетиње да би побеђивао било кога, већ да би обавио своју дужност и устоличио митрополита Јоаникија као наследника цетињских владика и митрополита.
Да ли је срамота за патријарха што је морао ићи на Цетиње хеликоптером у пратњи специјалаца и заклоњен панцир ћебетом?
Наравно да није. За њега као монаха који има хришћанско смирење не постоји лично понижење. Понижење би било да је одустао од послушања Богу и цркви и пристао на уцене терориста и богобораца, те одустао од устоличења Јоаникија. Но пошто је извршио послушање, са истим смирењем с којим је дошао се и враћа у Србију.
С друге стране су, то се сад може слободно рећи, демонизовани богоборци, који су желели да спрече устоличење митрополита Јоаникија, доживели пораз. За њих, као горде људе, који нису испунили свој болесни план иако су применили класичне терористичке методе, чин устоличења митрополита који је обављен у Цетињском манастиру је политички и идеолошки пораз и понижење.
Они сад могу да се теше тиме како су наводно понизили српског патријарха и цркву али су заправо понизили себе. Свако ко покушава да понизи цркву, покушава да понизи Бога чија је то црква, а такви покушаји се обично завршавају понижењем понижаваоца.
Мило Ђукановић је поновио грешку од пре две године, када је фамозним законом о „Верским слободама“ покушао да понизи цркву, па је добио литије и изгубио изборе.
Невероватно је да један прагматичан и рационалан политичар, који је неприкосновено владао Црном Гором 30 година, повлачи овако ирационалне потезе мислећи да ће извући политичку корист из сукоба са црквом. Још је невероватније да је два пута начинио исту грешку.
Мило ће остати запамћен у историји Црне Горе као онај који је ратовао са црквом и изгубио.
Аутор: Жељко Ињац
Извор: фејсбук
