Kо је политизовао попис становништва у Црној Гори?

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
viber_image_2021-11-27_10-57-58-479

Пише Иван Гајић, предсједник удружења “Чувамо наше”

 

Први попис становништва одржао се још пре 240 година у САД. Данас у већини земаља он се организује на 10 година, док се у Kанади понавља на 5 година. Популациона комисија УН-а је препоручила да се попис спроводи на крају или почетком деценије.

При одабиру питања за сам попис не постоје стриктна правила, тако да саме државе могу да бирају шта ће се грађани питати, а шта не. У СФРЈ на сваком попису постојало је питање „народности или
етничке припадности“.

Правилно и педантно одрађен попис је важан алат који користе државе и научна јавност како би се сагледало и објаснило право стање на терену по многим питањима. Он је потребан ради предвиђања трендова и прецизније понуде решења за присутне проблеме у друштву. Kао што би свака одрасла особа једном годишње требало да оде на превентивне здравствене прегледе, тако је и попис једном у 10 година прилика да се види права „крвна слика“ у свим земљама региона. Ово је нарочито важно у Црној Гори у којој је до прошле године био на снази тоталитарни режим који је гушио националне и верске слободе становништва. Предстојећи попис би био први слободни у последњих 70 година.

Поред важних параметара као што су старост становништва, економско стање и број људи који живи у Црној Гори, ово је идеалан тренутак да се виде резултати, у великој мери неуспешног, националног инжењеринга који је спроводио поражени режим у тој земљи.

Питање везано за националну припадност било је важно у последњих 20 година и на његовој важности је инсистирао ДПС. У односу на одговор зависило је ко ће добити посао, државну помоћ или заштиту пред законом.

Борба тренутне већине у парламенту била је управо борба чији је резултат требало да буде да свако може слободно да се назива Црногорцем, Србином, Бошњаком, Југословеном. На пример у АП Војводини живи 26 различитих националности, док су Срби апсолутна већина. Зашто се неко плаши да би повећање процента Срба у Црној Гори на било који начин пореметило ту државу када имамо пример у Србији да велики број различитих националности могу да живе у потпуном складу. Много је већи потенцијални извор нестабилности да се не испуни жеља највеће етничке заједнице која након 30 година жели да се назове правим именом. Још је већи проблем ако се узме у обзир да је управо та заједница дала кључни допринос у победи над криминално – тоталитарним режимом и омогућила шансу да се стави тачка на сав криминал у тој земљи.

На последњем попису 2011. године који је пратило доста нерегуларности као и кампања застрашивања Срба у Црној Гори, 28,77% становништва су се изјаснили као Срби, а да говоре српским језиком 43,88% становништва. Неминовност је да ће се на следећем попису, уколико он буде одржан са досадашњом праксом, ови проценти повећати и једино питање које остаје отворено јесте зашто се оклева са враћањем правде свима онима који су режиму ДПС-а сметали самим својим постојањем?

Борба.ме

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Share on facebook
Share on vk
Share on twitter
Share on email
Share on whatsapp
Најновије

Запрати нас