Kоледари у Улици Јована Ристића, Ниш, 1930/41.

Koledari, Nis

KОЛЕДА као стари божићни обичај словенских народа

„Kоледарске песме, као једна од најстаријих врста обредне лирике и божићне песме забележене су на српском демографском простору. Kоледарске песме припадају једној од најбројнијих врста обредне поезије, с једне стране, јер су мотивски разноврсне, а с друге стране, јер се обред коледовања сачувао и одржао до половине XX века.

Такви стихови распознају се као коледарски/божићни на основу њихових варијаната које су записали етнографи описујући зимске календарске обреде или на основу садржинске и тематско-мотивске сличности са коледарским/божићним песмама словенских народа које су сачувале сећање на обредни контекст извођења.

Најраспрострањенији је назив коледа, који се употребљава за овај обред увећини разматраних извора, а помињу се и: големи коледани, односно колеђани, као што је случај у области Лесковачке Мораве, док је у Лужници и Нишави забележен назив колеџани.

У већини етнографских записа помиње се да су у коледарској обредној групи учествовали, углавном, мушкарци, ожењени или неожењени, а њихов број варира у различитим описима. Осим коледарских поворки које сачињавају мушкарци, у етнографској литератури помињу се и женске поворке: колеђанке, колеџанке, колеђарке, калинарке, водичарке.

У неким записима као учесници коледарског обреда јављају се и деца, мали коледани. Такође, као дечје поворке новијег датума које су аналогне коледарима, помињу се предвечни, коринђаши, вертепаши, звездари. Kоледарска обредна поворка обилазила је село током одређених зимских празника. Kод Срба овај обред изводио се између Св. Игњата и Божића, а ређе од Св. Николе или од Св. Андрије. У Македонији се обредне поворке јављају у времену од Нове године/Св. Василија до Богојављења. Ипак, у највећем броју коледарски обред изводио се на Бадњи дан.

Према веровању, преци се често јављају као црни људи (Арапи или Цигани) па, сходно томе, нагарављена бића у обредним поворкама представљају олицетворене претке (Чајкановић ИИ 1994: 199; Зечевић 2008: 94). На то да маскирани и нагарављени учесници коледарских поворки имају својство реинкарнираних предака указују и обредне радње које су изводили око кућног огњишта.

Према тврдњама сестара Јанковић, коледарски обред почео је да се губи још у XВΙΙΙ веку, јер су се свештеници борили против коледарских игара, сузбијајући их као остатке паганства (в. Јанковић 1957), што представља сведочанство о трајању и нестајању народних обичаја и обреда.“

Извор: Kоледарске и божићне песме у контексту зимских календарских обреда
.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас