Америчка влада је прошлог месеца повукла војску из Авганистана и прогласила крај ере ратова против терора, па се у јавности подвлачи црта и тражи „рачун” у људству и новцу.
Судећи на основу истраживања која се појављују пред обележавање 11. септембра, одговор на питање колико је све то коштало је – много више него што се на први поглед чини. И кад је реч само о жртвама које су поднели амерички војници, јасно је да су оне далеко веће него што би се могло закључити на основу броја погинулих на бојном пољу.
Према истраживању Универзитета Браун, у свим ратовима које је Вашингтон повео после терористичких напада 2001. живот је изгубило више од 7.000 припадника Пентагона. Листа настрадалих се ту не завршава јер је још званично 30.000 активних војника и ветерана из ових ратова извршило самоубиство, при чему се у студији наводи да је стваран број и већи.
То значи да је Америка повела рат против терора како јој се више никад не би догодило да, као 11. септембра, изгуби 3.000 људи, а онда је изгубила двоструко више људи у биткама и најмање десет пута више људи у трагедији која је непосредно повезана с траумом ратовања.
У ову статистику нису ушли такозвани пси рата, а само у Авганистану погинуло је више од 3.800 плаћеника. Америчким жртвама треба придодати и хиљаде жена и мушкараца који су се, скинувши униформу, суочили с посттрауматским синдромом. Због психичких тегоба, бивши војници тешко се враћају нормалном животу, док су многи други ветерани на фронту „зарадили” физичке болести.
Око три и по милиона америчких војника у ратовима у Ираку, Авганистану, Сирији и другде било је изложено отровима. Председник Џозеф Бајден верује да се његов син Бо, који је преминуо 2015. од рака на мозгу, разболео због тога што је као официр у Ираку удисао токсичне супстанце.
Стручњаци углавном сматрају да је само рат у Авганистану коштао два билиона долара, а да су сви амерички ратови после 11. септембра коштали око седам или чак осам билиона долара. У ту суму улази и новац који ће влада годинама или деценијама издвајати да би покрила здравствене трошкове и инвалиднину за око четири милиона ветерана ових ратова, пише АП.
Иако је Бајден прогласио крај ратова против терора, ера која је почела после 11. септембра не завршава се за ветеране с здравственим тегобама и економским проблемима. „Њујорк тајмс” је интервјуисао низ бивших припадника Пентагона који се жале и на однос друштва према њима. Како кажу, многи противници ратова оптужују обичне војнике да су криви за дешавања у Ираку, Авганистану, Сирији, Либији, Сомалији и другде, док заговорници милитаризма гаје романтизовану представу о томе шта се дешавало на фронту.
„Кад прогресивним Американцима кажете да сте били у рату, гледају вас као да сте члан банде и траже да им објасните зашто сте се придружили војсци. Конзервативци вас често хвале и стављају на бизаран пиједестал”, каже Адам Вајнстин, некадашњи маринац и данашњи истраживач на Квинсију, невладином институту који промовише крај „вечитих ратова”.
Политиколог Џошуа Голдстин је у књизи „Стварна цена ратова” упозорио да амерички цивили нису свесни колико су и сами укључени у ратове који се воде хиљадама километара далеко. Према рачуници овог аутора, просечно америчко домаћинство сваког месеца издваја 500 долара да би се финансирала армија послата на Блиски исток. Генерације Американаца отплаћиваће дуг који је држава позајмила да би водила ове ратове, при чему чак није ни остварила бројне циљеве које је тамо зацртала, па су се, на пример, талибани вратили на власт у Кабулу.
Иако је елита у обе водеће странке подржавала инвазије и окупације, и међу демократским и међу републиканским конгресменима и сенаторима одувек је било гласова који су тражили да земља престане да расипа новац по свету и да све те билионе уложи у образовање, науку, здравство и социјалну помоћ.
Да би се новац преусмеравао ка Пентагону, штедело се у многим другим областима, што су противници милитантне политике називали скривеним трошковима ратовања и скривеним жртвама које су подносили обични амерички грађани.
И Бајден сматра да је Вашингтон последњих 20 година запоставио бројне ствари, упозоривши да Америка троши на инфраструктуру мање од својих ривала и да, између осталог и због тога, „Кину и Русију ништа не би више обрадовало него кад би САД остале заглибљене у Авганистану још десет година”.
