Анализа: Зашто просветари нису у праву

PBF

Конрадин Вигњевић: Просветари нису у праву

У последње три и по деценије можемо слободно да кажемо да штрајк просветних радника представља први знак јесени. Како креће школска година тако креће и штрајк просветних радника. Жале се на меле плате, незадовољавајући положај у друштву, и, што је новина од ове године, на недостатак просветних радника.

Што се тиче плата израчунали су просечну плату у просвети за коју кажу да је испод републичког просека, а истовремено кажу да су запослени у сектору образовања најобразованији радници. Обе тврдње су нетачне. Народна пословица каже статистика наша дика што хоће то и наслика.

Кад се рачуна просечна плата запосленог у просвети треба узети у обзир да се она рачуна тако што се саберу плате свих запослених од најнижег до највишег нивоа образовања, као и ангажоване од 5 до 100% норме. Сектор просвете је специфичан по томе што су вероватно једин сектор који има пуну и делимичну радну норму. Због тога испада да је у просвети мања просечна зарада него на нивоу Републике.

Када се узме у обзир плата наставног особља са пуном радном нормом подаци су другачији. Суденти математике из Новог Сада су илустгрујући понижавајућа примања наставника почетника са високом стручном спредмом навели да наставник почетник (са пуном нормом) има плату од 105 хиљада динара. Та плата је изнад просечне која износи око 95 и по хиљада динара, а поготово изнад медијалне зараде која износи око 77 хиљада динара, по подацима за октобар 2024. године.

Треба узети у обзир да просветни радници имају пуну норму од 20 часова недељно што износи нешто више од 15 сати, док остали запослени имају радну недељу од 40 сати. Код приватника се ради и више. Такође, просветари имају и четири распуста током године. Просветари се правдају тиме да сем наставе имају и друге обавезе током недеље и годишњи одмор око 30 дана. То јесте тачно, али за обавезе током радне недеље не утроше додатних 20 сати рада, а обавезе током распуста и да су присутне сваког дана сем поменутих 30 дана годишњег одмора нису толике да износе 8 сати током радног дана. Било би добро да барем недељу дана одраде 40 сати у школи. Чак и да имају радну недељу од 40 сати опет су у бољем положају од већине запослених јер могу да бирају када ће да одраде тих 40 сати. Треба овде додати да су у протеклих неколико деценија оптерећени са многим додатним обавезама али то је био производ реформи.

Такође, дискутабилна је тврдња да је просвета сектор са најобрљазованијим запосленим кадром. Просвети је са профилом запослених веома сличан сектор културе, у сектору науке преовладавају запослени са докторатима, а студије здравствених радника трају 6 година. Запослени у култури и здравству имају радну недељу од 40 сати, око 30 дана годишњег одмора, а запослени у здравству често и дежурства викендом и празником.

Запослени у просвети се у задње време све чешће жале на лош положај у друштву и све мањи број заинтересованих за студирање просветних профила на факултетима. Многи родитељи су незадовољни радом наставника и узимају додатне приватне часове за своју децу, а о лошем раду просветних радника сведоче слаби разултати наших ученика на међународним такмичењима. Посебан проблем за родитеље представљају екскурзије захваљујући којима наставници бесплатно путују и још добију додатне дневнице.

Што се тиче мањка кадра у просвети треба истаћи да Србију деценијама погађа вишак кадра који је завршио просветне профиле на факултету. Једно време проблем је решаван тако што су се завршени студенти запошљавали по унутрашњости Србије. Нарочито је присутан вишак код завршених студената друштвених наука. У Србији ради 6 државних универзитета који образују просветне раднике и десетак учитељских или педагошких факултета.

Драстичан је проблем Сомбора који кубури са сувише великим бројем дипломираних студената који немају где да се запосле ако желе да раде у струци. Код природних наука проблем су створили сами факултети коју су увели интегрисане основне+мастер студије за наставничке профиле у трајању од 5 година. Младим људима је исплативије да заврше неки други профил основних студија па после њих мастер из наставничког смера. О вишковима код просветних радника најбоље табеле на сајту Министарства просвете са подацима о броју наставника који су технолошки вишак, који немају пуну норму, ако и броју слободних радних места.

Такође, Србија се већ деценијама суочава са белом кугом, а све је мање и студената Срба из региона, тако да се из свега наведеног факултети суочавају са све мањим бројем студената и мањим средствима, а то погађа само запослене на факултетима и више никога.

Професор Роглић, декан Хемијског факултета у Београду је изнео неколико модалитета за решавање „мањка“ просветних радника у Србији, један од њих је да са смањи број предмета из друштвених наука односно да се они интегришу. А баш у том пољу имамо највећи виашк просветних радника. Има смерова на неким факултетима друштвених наука где завршени студенти могу да раде само у просвети, за разлику од природних и техничких наука чији студенти имају далеко веће могућности запослења у државном и приватном сектору.

Штрајкови просветних радника и њихове притужбе указују на потребу за објективнијом проценом њиховог положаја. Иако су плате наставника са пуном нормом изнад републичког просека, радни услови и организација посла захтевају боље планирање и реформе. Потребно је оптимизовати број образовних профила, посебно у друштвеним наукама, и прилагодити студијске програме реалним потребама тржишта рада. Потребна је и реформа образовања која прати технолошке промене у свету а гаји стицање базићних вештина.

Побољшање положаја просветних радника није себи циљ већ има функцију у подизању квалитета наставе која треба да одговори на изазове 21 века а не на амбиције синдиката у образовању који своју масовност користе као група за притисак да издјствују боље плате.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Најновије

Запрати нас