На данашњи дан, пре више од седам векова, упокојио се српски краљ Стефан Урош ИИ Милутин Немањић, једна од најснажнијих личности српског средњег века. Владао је од 1282. до 1321. године и оставио дубок траг у историји, култури и духовности народа.
Његова дуга владавина донела је Србији ширење граница, нарочито на југу, где је освојио Скопље и утврдио српску власт у Македонији. Економија је процветала захваљујући развоју рударства и трговине, док је државна управа поставила темеље који ће бити усавршени у време цара Душана.
Краљ Милутин остао је упамћен и као велики ктитор. Подигао је или обновио бројне светиње: манастир Грачаницу, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину, Богородицу Љевишку у Призрену и многе друге. Његове задужбине и данас сведоче о уметничком и духовном врхунцу српске средњовековне културе.
Првобитно је сахрањен у својој задужбини, манастиру Бањска на Косову, а његове мошти се данас чувају у цркви Св. Недеље у Софији, где га верници поштују као светитеља.
Стеван Урош ИИ Милутин остао је запамћен као владар који је Србију увео у златно доба, а његово име заувек је уписано у ред највећих српских краљева.
