Морам да кажем да сам након 30 година практиковања Зен медитације, прешао на православну молитву. Код мене то је повезано са проучавањем наше ”забрањене” историје и православља па сам имао прилику да ме подучи један монах из Хиландара.Више људи ме је питало у вези молитве и приметио сам да нема доброг упутства, па сам решио да напишем нешто на ту тему. Са друге стране имам велико искуство у медитацији што ми даје добар угао да препознам које су паралеле и разлике у односу на медитацију која је нажалост много познатија широј публици.

Многи људи су, као и ја, прве своје додире са духовношћу доживели преко далекоисточних култура. Нажалост, уместо да прво спознамо своју домаћу духовну традицију коју имамо у Православљу, ми смо под комунистима лутали далеким истоком преко Индије, Кине, Јапана па све до Тибета. Све је било дозвољено: будизам, јога, медитација, рокенрол, али само да се не чује за нашу цркву и духовну праксу српске традиције. Богу хвала па се круг временом затвори и човек се врати тамо одакле је кренуо.

Доста времена сам провео проучавајући православну молитву и пробаћу да објасним такозвану умну молитву код које се не изговарају речи наглас већ их понављате у себи, тј. у мислима. Ова техника молитве је такође позната под називом тиховање или тиха молитва.

Шта је умна молитва?

Имао сам част да ме у технику молитве упути монах са Хиландара. Он за ”Исусову молитву” каже да је најједноставнија али истовремено и најјача техника молитве која постоји. Техника ове молитве је настала у средњем веку у мистичном покрету тиховања (исихазам) и била је наручито популарна на Светој Гори и међу племством у Србији.

Србија се у XIV веку нашла у центру филозофске расправе између истока и запада о томе да ли је умна молитва тј. тиховање исправна или не. Наиме дошло је до расправе између светогорског монаха Григорија Паламе који је заступао технику тиховања са Свете Горе, и монаха Варлама из Калабрије (Италија) који је био против тиховања и умне молитве. Барлам је тврдио да је техника тиховања јерес и  интересантно тврдио је да су они који практикују Исусову молитву уствари јеретици Богумили.

Одмах да напоменем да се ”Исусова молитва” помиње у Номоканону Светог Саве (XII век) који је свакако био против Богумила, па се не може рећи да је ово некаква богумилска молитва мада се не може искључити да су је они такође можда практиковали. Данас је ”Исусова молитва”, поред ”Оче наш”, најпознатија молитва у православном свету.

У корену овог сукоба Паламе и Варлама, налази се сукоб две ромејске царске породице Палеолога и Кантакузена. У почетку то је био сукоб око власти, али временом је постао и религијски и филозофски сукоб православаца против католика. Палеолози су били у роду са српским владарима, а са друге стране Кантакузини су сматрани латинским утицајем упереним против Свете Горе. Григорије Палама је своје тезе бранио са српских територија а забележено је да је цар Душан упознао Григорија Паламу.

Огроман је утицај монаха Синаита на Србију, нашу цркву и филозофију – толико да је постао уткан у наш менталитет. Тиховање као начин живота је помогао да народ постане практично неуништив у тешким временима. Сво наше племство је подигнуто да користи молитву и пост. Доказ за ово су нам силне цркве и манастири који су подизани, а не дворци као у западној Европи. Није се накупљало богатство међу племством већ се често пред крај живота давало манастирима и народу, а многи племићи би се замонашили. То много говори о културним вредностима тога доба.

Како се молити?

Треба рећи да Исусова молитва није једина врста молитве и да наша црква за молитву каже ”молимо се како умемо”, што је дивна дефиниција јер ти нико не намеће ништа. Ипак за оне који о молитви не знају баш ништа потребно је описати технику барем једне врсте молитве како би схватили поенту.

Дакле седите у тишини и у себи понављате:

Господе Боже, Исусе Христе, сине Божији помилуј ме.

Понављајте у себи ову реченицу десетак минута, покушајте само то да мислите и да на тај начин спречите појављивање других мисли.  Седење у тишини, једна мисао и лагано дисање ће довести до смирења емоција. Ако сте били љути, уплашени или тужни то ће једноставно бити ублажено или потпуно нестати.

Када приметите неке своје мисли које нису молитва немојте се нервирати јер то је нормалан процес и нису те мисли случајно ту. Једноставно се вратите понављању молитве и трудите се да то искрено мислите. Будите благи према себи.

У почетку треба мало бити дисциплинован и пробати једном дневно 10-15 минута, али после само неколико дана осећаћете се много пријатније. Ако све радите како треба после десетак дана ће молитва ићи сама од себе и ви ћете сами пожелети да је урадите. Добићете своју сигурну луку у току дана и начин да се очистите од свега.

Након неког времена молитва ће добити своју снагу и моћи ћете брзо да обришете мисли и емоције. Бићете у стању да заиста мислите речи које понављате у себи, а то ће вам помоћи да утонете у дубок мир.

Техника је у основи врло једноставна али молим вас прочитајте текст до краја да би сте схватили нијансе.

Сличност између молитве и медитације

Сви који су пробали неку форму медитације ће одмах уочити неке сличности са православном молитвом. Морам да кажем да сличности постоје али да молитва није медитација и да има много шири оквир. Сликовито могу рећи да је у зен медитацији човек само зрнце песка у космосу, а у православној молитви он је човек који седи пред Богом.

Одмах упада у око да је молитва као нека мантра која се понавља у одређеним врстама медитације. У неким молитвама текст је доста дугачак, али код Исусове молитве је та реченица кратка и заиста подсећа на медитативну мантру. То заиста јесте сличност са медитацијом јер се мантра користи као заштита од мисли где се та једна реченица, реч, слика или звук понавља до бесвести у глави како би се спречило надирање других мисли.

Када сам причао са неким људима који су такође радознали у вези молитве, чуо сам коментаре типа ”мало звучи глупо”, ”јел могу неку другу молитву”. Ја бих им онда испричао како сам деведесетих завршио курс за инструктора трансценденталне медитације. У склопу иницијације на парчету тканине би добили од гуруа своју мантру. Ту мантру, тј. реч која се понавља у току медитације не би требали да кажемо никоме јер је она наша тајна. Тада сам ја од мог гуруа добио реч ”ОИНГ”. Е, сада колико глупо то звучи када седиш медитираш и у себи изговараш ”оинг, оинг, оинг, оинг…”, осетиш се ко неко космичко прасе. 🙂

Понеко осети одбојност према религијској страни, али ако мало размислите схватићете да нас те речи повезују са кореном наше кулутуре и Ромејским царством из ког је Србија формирана.

Речи ”исусове молитве” дају молитви човечији облик и божије лице. Понављањем молитве ви уствари у себи призивате Бога.

Једном приликом монах ме позва себи и ја дођем да разговарамо. Он је размишљао о томе што сам му помињао како је будизам популаран код многих људи и како сам ја имао искуство са медитацијом.

И тада ми каже: ”Знаш сине, будизам није добар јер он хули на Светог Духа. Они као и ми тврде да је човек бесмртан, али они тврде да човек у следећем животу може бити црв, птица или нека друга животиња а то је сине мој лаж. Човек се  разликује од животиња због присуства светог Духа и он је због тога сличан Богу – може бити само човек. Он се не враћа у облику инсекта нигде, већ се враћа своме Творцу.”

Утишајте олују у себи

Једном је Љубивоје Ршумовић лепо рекао као је ”једино парче космоса које ми као људи можемо да уредимо је наш ум ” а то је управо оно чему молитва служи.

Живимо у време хаоса и информативне олује. Окружени смо медијима, нотификацијама, имеил порукама, рекламама, смешним и шокантним видео клиповима. Поред тога имамо своје мисли, страхове, амбиције и обавезе и све то заједно производи једну велику буку и хаос у глави. Молитва је начин да се мисли и емоције доведу под контролу и да свој ум вратите на фабричка подешавања.

Када показујем технику медитације или молитве пријатељима, често се дешава да тај човек није у стању да седи 10 минута у тишини. Јавља се јак осећај нелагодности и чини им се да ће да полуде од својих мисли. Нису навикли да буду сами са собом без спољних нотификација. Ето толики је хаос у главама људи данас.

Молитва је вековима стара техника да заведете мир у својој глави и своме срцу. Дакле то је начин да ишчистите главу од мисли и брига, али и да стишате своје емоције. Симболично можемо рећи да пронаћи Бога значи и пронаћи у себи мир. Има једна лепа песма Владике Николаја ”Царица тишине” која управо говори о тихој молитви и њеној снази.

Први круг – речима до чисте мисли

Али вратимо се на технику молитве. Основни циљ је утишати све мисли сем саме молитве. Понављањем молитве, ви спречавате докон ум да машта, брине се, планира. Понављате у себи молитву лагано и када региструјете да поред молитве постоји мисао о нечему другом, једноставно приметите то и вратите се на понављање молитве. То понављање молитве је као нека врста решетке за одбијање других мисли.

Поред одбране од мисли, у току молитве често се боримо да не уђемо у спавање и потребно је одржати будност. За то се користи једна техника, а то је да се уложи мали умни напор да се мало измени молитва да би одржали будност, а затим да се након пар понављања вратите на основну молитву.

Можете скратити или правити различите варијације речи како би остварили бољу будност. У основном облику Исусова молитва гласи ”Господе Боже Исусе Христе Сине Божији, помилуј мене грешног”, а прављење варијације може бити:

Малом променом распореда речи

– Господе Боже Сине Божји Исусе Христе, помилуј мене грешнога.

Скраћивањем молитве

– Господе Боже, помилуј ме

Сличним смислом речи

– Сине Божији, погледај мене грешнога. 

– Господе Боже, покажи ми пут.

– Сине Божји, помилуј ме.

– Христе Спасе, подучи ме.

У почетку може да вам буде тешко, чудно и хаотично. Али немојте форсирати ствари већ редовно седите и пробајте молитву. Ево примера како звучи Исусова молитва, кад је изговара отац Тадеј. Обратите пажњу он је овде изговара, али када се молите ви то радите у себи, зато се и зове умна молитва.

 

Бројаница као веза са светом

Постоји један проблем и код медитације и код молитве, а то је што када зароните дубоко у молитву ви изгубите осећај за време и не знате да ли је прошло четири минута или двадесет минута? Због овога се често ”враћате” и гледате на сат да видите колико је времена прошло и баш то размишљање о времену вас спречава да утонете дубље у молитву. Овај проблем решава бројаница.

Бројаницу можете држати у једној руци и лако под прстима осећате када направите круг. Рецимо ја имам бројаницу са 40 малих чворова и сваки пут када поновим у себи молитву померим је за један чворић. Да бих направио један круг треба ми око 5-8 минута. У мом случају довољно је да обрнем 2-3 круга, што је 12-18 минута у току молитве.

Бројаница вам некако даје сигурност па сте у стању да без размишљања о времену дубље уђете у молитву. На неки начин бројаница у току молитве постаје врпца којом се држимо за повратак у стварност.

Други круг – произведи позитивну мисао из срца

Када знате како се користи бројаница, првих десетак пута само радите оно што је написано за ”први круг” и научите да сe заиста опустите и обришете мисли и емоције из себе. Након тога убаците ”други круг”, а то је позитивна мисао према ближњима.

Идеја је да научите да ресетујете све мисли и емоције у себи и постигнете мир, а након тога из тог мира у себи да произведете артикулисану позитивну мисао према људима око себе. Оваква мисао ће временом обрнути ваш ум и бићете свеснији људи који су око вас и позитивнији.

Једном је једна монахиња из једног српског манастира у Македонији рекла како се увек треба молити ”за себе, за породицу и за Србију”.  И ту је управо поента због које сам прешао са зен медитације на православну молитву – зен медитација је безлична, за разлику од наше молитве. Баш тај моменат када упутим мисао за Србију и пожелим да се вратимо себи ми даје добар осећај јер је некако природно да пожелиш добро заједници у којој живиш.

Дакле за разлику од рецимо зен медитације где ви само радите на смиривању мисли и емоција, у молитви ви идете корак даље и стварате позитивну мисао у себи. Ви уствари сејете клицу љубави у своје несвесно, која ће временом расти и обогатити вашу личност.

Као што свакодневни догађаји и страхови утичу на ваш несвесни ум и онда сањате, тако молитва као артикулисана мисао временом има утицај на цео ваш живот. Бићете смиренији, реаговаћете пријатељски и доживљавати живот позитивније.

Рече ми монах: ”Сине, једна молитва за тебе то је веома моћна ствар. Моли се и видећеш, али морам да ти кажем нешто… Када у молитви помињеш друге људе теби се дупло враћа јер Бог то види. Међутим, ни ту није крај јер када се молиш за душе мртвих теби се још више пута враћа јер твоја мисао иде ка анђелима и рефлектује се назад на тебе због помињања предака. Тада добијаш многоструки благослов.”

Даћу пример у мом случају. Ја рецимо урадим један круг на бројаници где само понављам исусову молитву и дубоко дишем са идејом да се опустим и да спречим било какве друге мисли сем молитве. То је један круг за смирење и тишину.

Након тога урадим још један круг на бројаници са благословом за породицу ближу и ширу, за пријатеље, запослене, другаре, а затим и за упокојене из моје породице. На крају завршим са пар благослова за Србију и монаха кога сматрам својим духовним оцем.

Тај други круг је искрена позитивна мисао ка мојим људима. Интересантно када ово редовно радиш, схватиш колико мало има људи у твом животу и онда их још више цениш. Молитва на овај начин ће вам помоћи да у себи пронађете љубав према другима, али и према самом себи јер многи људи уствари не воле себе.

Дакле у себи изговориш на пример: ”Господе боже помилуј….” и на том месту само помислиш на све особе које су ти битне. Можеш и не мораш помислити њено име, довољно је да помислиш на њу.

Положај и место за молитву

У ком положају се молити? Монаси кажу да се молитва може радити стојећи, седећи или на потколеницама (као код великог метанисања). Ипак ако се седи боље је да се не наслањате да вас сан не би ухватио.

Свакако је битно држати очи отворено мада их повремено можете и затворити све док не постоји опасност да заспите.

За почетак потребно је да нађете потпуно мирно место где нећете имати никаквог ометања. Један монах каже да га људи често питају ”Оче али где ја да радим молитву кад сам цео дан са децом, једино могу у купатилу?”. Он одговара да се можете молити и из купатила јер каже: ”Бог не гледа одакле се ми молимо”.

Често људи питају ”јел ми треба свећа?”. Не треба вам и најбоље је једноставно седети у мраку. Ја рецимо пред спавање када сви већ легну, узмем бројаницу и седнем у потпуном мраку окренут ка прозору. Једина светлост је месечина кад је има.

Седећи у мраку обрнем обично 2-3 пута бројаницу. Први круг само понављам молитву и трудим се да дишем дубоко. Други круг крећем са благословима за мени драге особе. На почетку и на крају се прекрстим. Ето просто је.

Молитва у чекању и трпљењу

Морам да вам пренесем још нешто, монах ми је дао савет да се молитва може радити и када нешто радите или чекате јер тада имате времена.

Људи обично када чекају или седе у чекаоници гледају у телефон. Међутим, то је згодан моменат да се уради молитва. Ем, ће време проћи брже, ем сте урадили нешто корисно за себе. Тамо где су други бесни што чекају, ви ћете имати мир.

Друга ситуација је када нешто човек трпи. Рецимо имао сам разговор са једним тешким човеком који је при том и јак момак. Много ме нервирао разговор, али уместо одговора јa поменух у себи пар пута Исусову молитву по савету монаха и брзо прође тај разговор. После размишљам, да се нисам помолио дао би превелик значај његовим речима, па би му одговорио и онда би се сукобили. Овако сам га спасао, а можда сам и себе спасао јер никад се не зна како би се сукоб завршио. Молитва ми помогла да искулирам што би рекли.

Чак и када се молите за свога непријатеља, питање је да ли ви уствари спашавате себе од непријатеља или можда себе спашавате од своје реакције тј. од свог нестрпљења или беса. У сваком случају молитва штити и вас и друге.

Техника дисања

Старе књиге говоре о посебном дисању када се користи ”исусова молитва”. О овоме говоре Григорије Синаит и Никифор Исихаст почетком 14. века. Укратко читањем вековима старих упутстава дошао сам до тога да постоје три начина дисања:

1. да током удаха у себи говорите ”Господе Боже, Исусе Христе, Сине Божји”, а да издишете уз помисао ”Помилуј ме”.
2. да током удаха у себи говорите ”Господе Боже, Исусе Христе”, затим задржите мало дах на ”Сине Божји” и издахнете на ”Помилуј ме”
3. да током удаха и издаха помислите пуну молитву, мада стоји да је ово техника за напредније.

Такође се помиње да су монаси након фазе контролисаног дисања, улазили у фазу потпуног умирења дисања. Прво не би дисали уопште, а затим би удахнули дубоко и наставили са врло малим дисањем. Кажу да би им се током те фазе дешавало да виде различите светлосне ефекте које би доживљавали као Божије присуство.

Ученици Григорија и Никифора су у XIV веку бежали пред турцима у српске манастире. Да су монаси у средњевековној Србији практиковали технике дисања при молитви имамо и кроз писање Варлама Калабријског католичког бискупа који их је у својим списима нападао да су омфалопсихои, тј. да им је због техника дисања ”душа у пупку”.

О повезаности дисања и душевног мира је много радова написано. Дубоко дисање се користи за смирење у многим методима и терапијама од зена, преко јоге, будизма до Гешталт терапије и модерне медицине. Ипак, интересантно је објашњење српског монаха Никифора из 14. века који каже: ”Срце је окружено плућима, па дубоко дисање помаже да се срце охлади”.

Елем, из мог искуства када пробате горе поменут метод и обрнете један круг на бројаници са контролисаним дисањем, након тога вам због силног засићења тела кисеоником природно дође да не дишете неко кратко време (30-90 секунди), а затим удахнете дубоко и наставите са природним дисањем које је сада доста плиће.

На сличан начин старе књиге помињу како су православни монаси на Светој Гори путем дисања долазили у неко егзалтирано стање. Могу вам рећи да после 40так мало дубљих удаха и издаха долази до активације неуро-трансмитера у мозгу што доводи до неког летаргичног стања. Неки кажу да то лучење неуро-трансмитера у мозгу као нека врста природног наркотика.

Морам да напоменем да сам до ових детаља дошао копањем по старим списима. Монах ми је рекао да је за то чуо али да он то не ради и да мисли да за тиме нема потребе.

На путу духовне перфекције

За крај треба рећи који су ефекти практиковања молитве. Ово је врло релативна ствар јер све зависи ко се моли, за шта и када. На примеру Светог Саве можемо рећи да су његове молитве створиле државу. Ипак задржаћу се на основном нивоу и површним ефектима.

Оно што сам приметио код себе је да од молитве много боље спавам. Седење 15так минута у мраку и смиривање мисли доводе тело у опуштеније стање које резултира дубоким сном.

Међутим, интересантно ефекат молитве се после више недеља практиковања шири и на остатак дана. Кажу да је молитва за ум, оно што је сан за јаву. Све оно што нам се дешава преко дана и страхове које имамо, рефлектују се у неартикулисаној форми у нашим сновима. Са друге стране молитва је артикулисана мисао и њен ефекат се протеже на ум човека касније током целог дана.

Монах рече да је молитва основ словесности јер ће вам помоћи да подигнете свесност и да сачувате своје срце.

Човек постаје смиренији, више свестан свога времена и у стању је да се откачи од уобичајних ”хватаљки” као што су вести, фејсбук, телефон и слично… успевам више да читам, што ми је реније био проблем јер је мој мозак био превише брз за књигу. Приметио сам да сам стрпљивији са другим људима и некако срећнији без неког посебног разлога.

Неко ме је питао ”Чекај јел ти кад се молиш тражиш нешто од Бога? Јел ти се испуни жеља?” Ја лично не схватам молитву на тај начин али добио сам добар одговор од монаха у вези овога.

Монах ми исприча: ”…људи се моле и траже нешто, па се онда жале како молитва не ради и Бог неће да им услиши жељу. А они уствари нису свесни да је Господ као родитељ, а родитељ неће детету да испуни сваку жељу… Неће на пример да му купи петарду детету или нешто што није за њега. А, даће му оно што је за дете добро и то хоће да му да тек када дође време, то јест када је за то дорастао…”

Има још један ефекат за који сам сигуран, а то је да ме молитва спасава од самог себе. У прошлости ђаво је називан бес, тако је бесомучан човек онај кога муче бесови. Моја лична нестрпљења, жарки темперамент и превелика очекивања бивају стављени под контролу. Молитва ми помаже да повучем узде и спустим се на земљу.

Питају да ли можемо молитвом видети Бога?

Не, јер Бог је несагледив и несхватљив за људски ум. Не можемо дакле видети Бога али можемо осетити његове енергије у облику мира, тишине, топлоте, осећаја љубави, утехе, светлости и других сензација у току молитве и ван ње.

Мени лично много прија и не желим да причам о стварима које су се десиле у мом животу јер негде у дубини душе имам осећај да је то неки лични разговор са Њим.

Додаћу још да постоји ефекат колективне молитве, а то је када се више људи моли у исто време за нешто. Ефекат је јачи што није никакво чудо јер ако много људи се кроз молитву нечему нада, онда се у животу томе стреми па мора бити резултата.

Монах Калист је рекао да је боље молити се и постити седам дана него цркву саградити. А ја бих вам препоручио да прочитате зен причу о монаху који је терао тигрове.

Сва теорија на свету вам неће помоћи без праксе. Тако да потребно је кренути и пробати да седите мало у тишини. Многима ће бити непријатно у првих пар покушаја јер је ум навикао на хаос и окреће се на игру као мало дете. Треба мало праксе да се постигне мир и фокус, после тога ствари иду саме од себе јер моменат молитве постаје ваш моменат мира у току дана. Пронађите своју сигурну луку.

ПС

Праштајте ако негде грешим, трудим се.

www.milos.io