23. октобра 1912. године почела је Кумановска битка – прва и најзначајнија победа српске војске у Првом балканском рату. За само два дана, српска војска је разбила турску Вардарску армију и после више од пет векова поново ушла у Скопље и на Косово.
Судар у магли
Битка код Куманова вођена је 23. и 24. октобра 1912. године и у историји је позната као „битка у сусрету“ – војске су биле у покрету и удариле једна на другу без јасног плана и координације.
Српска команда у почетку није имала везу са својим дивизијама, док су Турци игнорисали сопствене стратешке замисли које су направљене уз помоћ немачког генерала Колмара фон дер Голца. Турски командант Зеки паша веровао је у офанзиву и већ првог дана потиснуо Дунавску дивизију и српску коњицу.
Прелом – Зебрњак
Одлучујући тренутак догодио се 24. октобра. Дринска дивизија под командом Павла Јуришића Штурма напала је утврђене турске положаје на брду Зебрњак. Упркос страховитој артиљеријској ватри и великим губицима, дивизија је пробила фронт.
До поподнева тог дана Турци су били у расулу, а српска војска извојевала историјску победу. Вардарска армија повукла се према Скопљу, Штипу и Велесу.
Срби после пет векова у Скопљу
Победа код Куманова отворила је врата ослобођењу Старе Србије. После више од 500 година, српска војска умарширала је у Скопље – средњовековну престоницу Немањића – и поново овладала Косовом.
Овај тријумф подигао је морал војске и народа. Српски официри постали су самоуверенији, војска уигранија, а цела војна машинерија добила је нови замах.
Мит о трубачу Ахмеду
Француски и руски извори бележе романтичну причу о трубачу Ахмеду Адемовићу који је наводно одсвирао турски сигнал за повлачење, а затим знак за српски јуриш. Иако је прича опстала као легенда, истина је да је Адемовић Карађорђеву звезду добио тек 1915. године – за храброст у борбама против Аустроугарске.
Победа која је променила ток историје
Кумановска битка није била само војна победа – она је симбол повратка српске државности на просторе где је она вековима пре тога цветала.
Историчари оцењују да је значај победе био немерљив: она је означила крај турске власти на Балкану и најавила ново доба за читав регион.
