Анализа „Гринписа” показала да свеже и упаковано месо у немачким супермаркетима долази стопроцентно из два најлошија типа узгоја животиња
Велике полемике у Немачкој изазвало је недавно истраживање које је спровела организација „Гринпис”, а које показује да већина свежег меса на тржишту долази из узгоја типа један или два.
У тој су земљи велики ланци супермаркета још 2019. увели тaкозвани јединствени, добровољни систем означавања у сточарству, то јест ознаке за узгајалишта типа од један до четири.
Фармери кажу да би радо узгајали стоку на вишем нивоу када би потрошачи били спремни то да плате, а политичари усвојили јасна правила о изградњи објеката
Према тој класификацији тип један задовољава тек минимум законских одредаба где животиња има само основне услове. Тип два је врло сличан, а стока има само нешто више простора и додатне опреме. Узгој типа три осигурава више простора и могућност боравка на свежем ваздуху. Последњи, четврти ниво је најбољи и подразумева месо еколошки узгојене стоке.
Како преноси „Агроклуб”, потрошачи најчешће верују да месо које се продаје у месарама важи за квалитетније у односу на оно које се продаје у великим системима трговине и које је већ упаковано у амбалажу. Често је управо због тога и скупље. Ипак, последње истраживање ове организације, које је објавио специјализовани портал „Супермаркет”, показало је да 77 одсто месних производа долази из, како тврде, најлошијег типа узгоја, при чему се не брине о добробити животиња. У остала 23 одсто ти производи долазе из узгоја типа два.
Како је објашњено, истраживачи су узели из месара у супермаркетима и из фрижидера запаковано месо. Цена свињског филеа била је једнака и износила је 7,7 евра по килограму, а оба су узорка долазила из истог узгајалишта, оног типа један. Портал наводи да је „Гринпис” већ неколико пута спроводио анализе о квалитету меса у великим немачким супермаркетима, а да је закључак сваки пут био исти.
Истиче се како је забрињавајуће то што свињетина у 90 одсто случајева долази из узгоја најлошијег типа и да су производи у паковању били бољег квалитета.
Након објављивања података последње анализе бурно су реаговали представници пољопривредника.
Немачки портал „Топаграр” упозорио је како се немачка „пољопривреда незаслужено оцрњује” и да више пута поновљени извештаји сугеришу да пољопривредници достављају „лоше месо” у супермаркете и да би купци требало да се распитују да ли постоји „добро месо” типа три и четири.
Како наводе, све месо произведено у Немачкој задовољава највише светске стандарде, не постоји нешто „добро” или „лоше”. Овде се квалитет меша с начином узгоја. Поручују да би фармери радо узгајали стоку на вишем нивоу када би потрошачи били спремни то да плате, а политичари усвојили јасна правила о изградњи објеката.
Познато је да сточари који желе да се определе за еколошки начин узгоја морају да задовоље изузетно ригорозне стандарде. Потребно је да се целокупна фаза производње организује на сертификованом газдинству. Пољопривредне површине које се користе за производњу хране за животиње такође морају да буду сертификоване.
Правила има доста, а нека од најважнијих јесу и да у исхрани животиња не сме да буде састојака генетски модификованих организама или коштаног брашна. Животиње такође не смеју да буду третиране антибиотицима и хормонима раста.
Да ли се ово исплати пољопривредницима и могу ли да опстану на тржишту, то јест колико реално добијају више новца у односу на фармере који прибегавају конвенционалној производњи?
Дојче веле је прошле године објавио упоредну анализу цена у немачким и швајцарским трговинама. Подаци Евростата показују да је месо у Немачкој међу најјефтинијим у ЕУ, док га Швајцарци плаћају 1,6 одсто скупље од европског просека. Њихови саговорници тврде и да у овом случају највећи профит остварују трговци. Код еколошки узгојених животиња управо су они ти који дебело зарађују. Како се истиче, према статистикама организације за заштиту животиња СТС, килограм шунке у Швајцарској кошта у просеку 23 франка (21 евро), килограм еко-шунке 51 франак (47 евра). Ипак, напомињу да се пољопривреднику ово једва исплати – кад продаје трговцима такво еколошко месо, он добија само два франка више него за „обично”. Чак ће и кланица узети три франка више, а све остало – 23 франка – убраће трговина.
Чињеница је и да ће швајцарски пољопривредници за месо добити начелно далеко више него њихове колеге у Немачкој, али су и њихови трошкови далеко већи, рекао је тада за Дојче веле Мартин Руфер, председник швајцарског удружења пољопривредника. Швајцарцима је забрањено да држе велики број животиња у шталама. Рецимо, објашњава он, могу да држе навише 18.000 кока носиља, док их је на немачким фармама у просеку око 30.000, а има узгајивача и са двоструко већим бројем живине.
Политика
