Фјодор Михајлович Достојевски који спада међу највеће руске класике, је веома цењен. Колико је био цењен показује ово писмо Лава Николајевича Толстоја који је иначе био шкрт на похвалама.
Н.Н.Страхову: „Како бих волео да искажем све што осећам о Достојевском. Описујући своја осећања, ви сте изразили делом и моја. Ја никада нисам видео овог човека и никада нисам дошао у непосредан додир са њим, а када је, изненада, умро, схватио сам да ми је био најближи, најдражи, најпотребнији човек. И никада ми није падало на памет да се поредим са њим, никада. Све што је он радио (оно право, добро што је радио) било је такво да што више тога уради, ја се осећам боље. Умност туђа у мени изазива завист, ум – такође, а дело срца – само радост. Ја сам њега заиста сматрао само пријатељем и мислио сам да ћемо се свакако срести, да до сада није било прилике, али да је то неминовно. Кад изненада читам – умро је. Као да ми се тле измаче пред ногама. Узнемирих се, а онда схватих да ми је био драг, те заплаках, и сад још плачем. Недавно, пре његове смрти, читао сам „Понижене и увређене“ и био сам ганут.“
А у другом, ранијем писму: „Ових дана читао сам „Мртви дом“. Много тога сам заборавио, поново сам читао и ја не знам бољу књигу у читавој новијој књжевности укључујући Пушкина. Није то стил, већ је тачка гледишта чудесна: искрена, природна и хришћанска. Добра, поучна књига. Уживао сам цео јучерашњи дан како одавно уживао нисам. Ако видите Достојевског, реците му да га волим.“
Лав Николајевич Толстој
Аутор: Хера Зевс
Извор: ФБ група Федор Михайлович Достоевский
