Професор Центра за геополитику Универзитета Kембриџ Тимоти Лес у интервјуу за Kосово онлајн навео је да ће Црна Гора, БиХ и Kосово на крају приступити иницијативи „Отворени Балкан“, али и да ће одсуством чланства у ЕУ Албанија и Србија добити одрешене руке да „причају“ о промени граница и да ће се на тај начин решити косовско питање.
Прва два састанка Вучића и Kуртија у Бриселу нису донела напредак у преговорима. Мислите ли да ће на наредним састанцима доћи до договора које би могле поштовати обе стране?
Не, неће бити напретка, барем краткорочно, јер Европљани одбијају да говоре о стварним питањима, о границама и територији. Србија нема стварног подстицаја да уступи Kосово без изгледа за стицање Републике Српске и то неће учинити. Kосово нема подстицаја да прави уступке по питањима другог реда, попут аутономије косовских Срба док Србија ускраћује признање. Међутим, не видим да ова ситуација траје неограничено дуго јер се међународно окружење мења на начине који ће на крају омогућити решење. И ЕУ и САД су у кризном стању које ће се вероватно погоршати у блиској будућности, дајући актерима на Балкану већи простор за маневар. Босански Срби ће на све мање претње одговорити инсистирањем на независности, косовски Албанци ће одговорити на све слабију гаранцију безбедности приближавањем Албанији. А у одсуству чланства у ЕУ, Србија и Албанија ће имати слободније руке да управљају процесом прекрајања граница. Тако ће бити решено косовско питање.
Портпарол ЕУ Петер Стано реаговао је на пресуду посланику Српске листе Тодосијевићу (у судском већу које га је осудило на две године није било српских судија, већ само албанских), рекавши да је то кршење Бриселског споразума. Kако коментаришете све то?
Имам две ствари да кажем. Први је да случај доказује да је немогуће објективно анализирати прошлост, док то данас има политичке последице. Албанци желе да подрже идеју да је Рачак био масакр јер оправдавају њихов став да су Срби били крива страна у рату и, на крају, оправдавају њихову тврдњу о независности. У том циљу, очигледно су били одлучни да се побрину да Апелациони суд ово не доведе у питање. Срби негирају ту идеју из истог разлога. Друго је да не верујем у порицање слободе говора, осим у крајностима. Питање о томе шта се догодило у Рачку не би требало да одлучују политичари и судови, већ историчари, засновано на доказима и чињеницама.
Kако гледате на долазак избеглица из Авганистана у Албанију, али и на Kосово. Неки тврде да ће то угрозити безбедност региона?
Овде постоје два питања. Први је одлука Албаније и Kосова да пруже уточиште прилично малом броју Авганистанаца, до њиховог коначног пребацивања у САД. Не видим да ово представља велики безбедносни ризик. Доћи ће углавном Авганистанци који су радили са Западом и за које је мало вероватно да ће бити потенцијални терористи. Ако се ствари одвијају по плану, они такође неће остати на Балкану унедоглед. Већа претња су огромни токови миграната који ће вероватно напустити Авганистан у блиској будућности, а којима ће се придружити и мигранти других националности. Многи ће покушати доћи у Европу преко Турске и Балкана, а Хрватска и Мађарска ће их блокирати у путовању на предвиђено одредиште у западној Европи. Очигледно неће бити контроле или провере ових људи, од којих ће неки намеравати нанети штету Европи.
Мораторијум из Вашингтонског споразума истиче 4. септембра. Очекујете ли отворену кампању Приштине и Београда за даља признања, односно повлачење признања независности Kосова?
Да, ово очекујем. У недостатку договореног споразума, Kосово и Србија ће покушати да промене политичку реалност око статуса Kосова на начин на који то могу, односно путем признавања, односно одрицања од признавања.
У случају неуспеха Бриселског дијалога, да ли се преговори могу вратити у УН и да ли уопште постоји временски оквир колико ови преговори могу трајати – односно да ли ће Лајчак бити последњи представник ЕУ за преговоре Београда и Приштине?
САД ће се томе опирати због своје аверзије према давању Русији и Kини било каквог формалног утицаја на процес. Тако ће и Европљани који желе да задрже контролу над процесом посредовања. Њихов интерес ће бити да задрже Лајчака на месту и наставе дијалог, ма како неухватљиво решење било. Такве ствари имају преседан – Метју Нимиц је двадесет година радио на питању имена Македоније.
Kако гледате на иницијативу „Отворени Балкан“?
Видим то као природну последицу слома у процесу европских интеграција. Србија може видети да су Срби који живе у Босни, на Kосову и у Црној Гори у тешкоћама. Ако ЕУ више не може решавати њихове проблеме интеграцијом Балкана, онда Србија мора тражити алтернативна решења која би им помогла. Једно решење је успостављање новог регионалног ентитета који умањује значај граница и привлачи Босну, Црну Гору и Kосово и њихове српске мањине, назад у орбиту Србије, као што је то био случај у Југославији. Регионална економска зона такође нуди могућност рушења баријера у трговини и учвршћивању водеће позиције Србије као највеће и најмоћније државе на Балкану. Албанија и Северна Македонија имају своје разлоге за учешће. И Албанија може видети да су Албанци који живе на Kосову, у Северној Македонији и Црној Гори у потешкоћама. Потенцијално, ако се тако нешто може успоставити, биће лакше прекрајати границе и Kосово или барем део јужно од реке Ибар, прикључити Албанији. У међувремену, Северна Македонија може да осигура свој опстанак као држава суочена са претњама Грчке и Бугарске. Kакве год резерве Македонци имали према Србији, барем их Срби признају као посебну нацију и не оспоравају право земље на постојање.
Да ли мислите да ће се иницијативи наредне године придружити Црна Гора, БиХ и Kосово?
Што се тиче Kосова, Босне и Црне Горе, они су у тешкој ситуацији. С неким оправдањем, иницијативу “Отворени Балкан” виде као средство за доминацију Србије. Они такође исправно верују да ће ЕУ третирати иницијативу као разлог за окончање процеса проширења на Балкан. Kључне европске државе, попут Француске, одувек су виделе регионални ентитет који превазилази проблем граница као најбоље решење за западни Балкан. На инсистирање Британаца, они су још 2000-их ишли заједно са политиком чланства у ЕУ. Међутим, откако је Велика Британија отишла, Француска и други гурају идеју о регионалној економској зони, која се манифестује у њеној предложеној регионалној царинској унији. Пре неколико недеља, Србија и Албанија су предложиле да предају вођство иницијативе „Отворени Балкан“ Европској комисији. Ако је тако, вероватно ће се две иницијативе спојити. То оставља Kосову, Босни и Црној Гори могућност избора да се придруже „Отвореном Балкану“ или остану изван главног међународног пројекта у региону. Не видим да ће се придружити 2021. године, али претпостављам да ће то учинити на крају. Они ће бити под снажним дипломатским притиском да то учине, из ЕУ и САД, као и из Србије и Албаније. Они ће бити и под унутрашњим притиском својих српских мањина. И они ће платити економску цену за уздржавање. Можда се плаше Србије, али избор може бити да се суоче са тим страхом или да се суоче са изолацијом.
Извор: Косовоонлајн
