У јесен 1948. године, три године после завршетка рата, пред норвешким судом се појавио врло непријатан случај државне издаје. Судило се 23-о годишњем Хенрију Џорџу Хенриксену (Хенрy Георг Хенриксен) из Ејестада у Ауст-Агдеру (Øyестад, Ауст –Агдер).
Логори за Србе у С.Норвешкој
У јесен 1948. године, три године после завршетка рата, пред норвешким судом се појавио врло непријатан случај државне издаје. Судило се 23-о годишњем Хенрију Џорџу Хенриксену (Хенрy Георг Хенриксен) из Ејестада у Ауст-Агдеру (Øyестад, Ауст –Агдер).👇 пиц.тwиттер.цом/1УцyЕдБцwу
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Он је био члан Ваштбатаљона бр. 6 „Осло“ (Wацхтбаталлион нр. 6 „Осло“), јединице коју су чинили норвешки војници – чувари у немачкој служби у Норвешкој. Он је оптужен за више убистава и тортуру југословенских заробљеника у северној Норвешкој (Норд- Норге) у ратном периоду.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
То је био један од најозбиљнијих случајева у који су били умешани норвешки чувари у логорима смрти на северу. У току судског процеса обелодањене су информације о страхотама које су довеле до тога да је Хенриксен упркос својој младости осуђен на 17 година принудног рада.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Хенриксен није био једини Норвежанин у овој служби током ратних година. Рачуна се да је приближно 1000 Норвежана, дуже или краће време, службовало у различитим одељењима Батаљона чувара (страже) у годинама од 1942-45. Кратак преглед указује да је њих 30-ак било из округа Агдер.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Група из Агдера није раније била предмет научног истраживања. Ко су они били, шта су скривили и које су казне добили после рата? У овом чланку се наводи само неколико тачака из текућег пројекта који ће касније бити презентован као посебан научни рад о батаљону чувара у Норв.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Норвешки СС-Батаљон чувара је првобитно формиран као Хирдански батаљон чувара (Хирдвакт-батаљонен) пролећа 1942. То људство из Хирдена и партије Нац. јединства (Насјонал самлинг) наводно регрутовано на добровољној основи за одбрану од потенцијалне саботаже норвешких фабрика.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
С јесени 1942. године је ова јединица постала део који контролише немачки Wаффен СС, и од 1943. је добила име СС – Батаљон чувара 6/Wацхтбаталлион 6 „Осло“ (Батаљон чувара је потом добио скраћеницу ВБ).
Током СС команде и контроле норвешки младићи👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
су уместо првобитне намене послати у северну Норвешку да раде као чувари заробљеника. Прва група чувара заробљеника је послата у Северну Норвешку (Нордланд) бродом и возом лета 1942. Стражари су пре поласка прошли кратку обуку у тврђави у Фредерикстаду и Халдену.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Ова прва група чувара заробљеника је позната као најбруталнија. Каснији контингенти су обучени у СС – логору у Холместранд-Ботне и није им било дозвољено да носе бајонете пошто је прва група чувара тако злоупотребљавала ово оружје на заробљеницима👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
да су сами Немци то сматрали претераним.
С пролећа 1943. године је ова служба са норвешким чуварима заробљеника у Северној Норвешкој распуштена као последица њиховог бруталног понашања. Уместо претходног задужења, Батаљон страже је постављен као фабричка заштита👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
за важне ратне фабрике у Норвешкој. Ова форма страже је постојала све до завршетка рата у мају 1945. године.
„Српски логори“ у северној Норвешкој су често погрешно називани логорима за ратне заробљенике. Југословенски заробљеници у тим логорима су првих година рата били без👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
статуса ратних заробљеника. Они су били политички заробљеници, партизани и таоци који су послати са Балкана у окупирану Норвешку да би били искоришћени као робовска радна снага и потом истребљени – убијени.
У првом периоду, од када су први југословенски заробљеници👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
стигли у Норвешку током јуна 1942. и све до марта/априла 1943., ови заробљеници су били под командом немачке СС и окружени норвешким стражарима и чуварима реда.
Судбина затвореника представља праву хуманитарну катастрофу и скоро 70% њих је умрло.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Од 21. марта 1943. је одговорност за затворенике преузео немачки Вермахт (Wехрмацхт). Немачки војници су преузели улогу стражара-чувара у логорима за заробљенике па су тада и лекари Црвеног Крста добили приступ у логоре. Тиме су услови били побољшани.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Ови норвешки чувари су радили углавном у логорима дуж државног пута 50 (данас Е6). У различитим временским периодима је постојало више такозваних „српских логора“ у Норвешкој, али норвешки чувари су радили у четири-пет од њих;👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Лагер 1 Беисфјорд (Беисфјорд) код Нарвика (са привременим логорем на Бјернефјел – Медвеђа планина (Бјøрнефјелл), Лагер 2 Елсфјорд (Елсфјорд) (састављен од два логора Корген и Осен), Лагер 3 Рогнан (Ботн) и Лагер 4 Карашок (Карасјок). 👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Робовски рад се у највећем делу састојао од градње путева („Блодвеиен“ – „Крвави пут“), сечења дрва и пољопривредног рада као и чишћења снега у одређеним годишњим добима. За управљање логорима у Норвешкој, немачка окупациона сила је послала потпуковника Ханс Бено Хутиг-а,👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
(Ханс Бенно Хüттиг) који је раније имао руководећу функцију у концентрационим логорима Саченхаузен (Сацхсенхаусен) и Нацвеилер (Натзwеилер). Хутиг (Хüттиг) је дошао у Норвешку заједно са СС-трупама из (тајног) удружења Лобања и са општим трупама СС.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Тако је немачки начин поступања према заробљеницима уведен на норвешку територију.
Да би истакли зашто су „српски логори“ били логори за истребљење, треба ближе да погледамо на статистику смртности у њима.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
У прво време је у логорима Северне Норвешке укупно преживело само 27% од свих заробљеника.
У логору Карашок (Карасјок) у Финмарку (Финнмарк) је до децембра 1942. када је логор распуштен умрло око две трећине затвореника.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Тада је логор имао виши проценат смртности него многи немачки концентрациони логори.
Међу двадесет норвешких стражара у логору Карашок (Карасјок), налазила су се у сваком случају три из округа Агдер (Агдер) међу њима и Хартвиг Д. (Хартвиг Д.) из Хисеја (Хисøy).👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Разлози за тако висок проценат смртности међу затвореницима су били комбинација лоше одеће и хладне климе, мало хране и тежак рад, болести и брутално понашање особља према затвореницима. Ово последње је као екстремну последицу имало стрељање или вешање.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Од 4268 идентификованих југословенских затвореника у Норвешкој у току ИИ светског рата било је 3841 Срба (89%), док су остали били Босанци, Хрвати, Словенци и поједине друге националности.
Највећа група међу југословенским заробљеницима су били партизани или Титове присталице,👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
односно присталице комунистичког покрета отпора у Југославији, али су међу њима били заступљени и припадници другог покрета отпора, српски ројалисти (краљеве присталице – четници).
Поред ових било је ту и Срба који су ухапшени као таоци или заробљеници од стране хрватских👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
фашистичких присталица – усташа који су спроводили политику истребљења Срба.
Појединци су били ухапшени због криминалних радњи, и више њих су били употребљавани као капои (другарска полиција: заробљеници који су Немци поставили да контролишу своје колеге – заробљенике).👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Најстрашнији међу њима је био Хрват Стефан Талисман, касапин и боксер по занимању из Загреба. Он је пре него што су га норвешки чувари одстрелили тврдио да је на своју руку убио преко 10 другова заробљеника. Један други капо, Талсманов помагач, Алија Лелић из Босне,👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
је наводно успео да побегне у Шведску када је видео како ће се рат завршити.
33 заробљеника радила су за нацисте и њих су ликвидирали други логораши. Стога нису урачунати у статистику смртности. Одређени број српских заробљеника је успео да, под врло драматичним околностима,👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
побегне у Шведску. Њих 89 успело је да побегне преко границе *22, али су неки од њих били ухваћени или убијени пре него што свог одредишта. Многи су успут добили помоћ од норвешких патриота. Однос међу појединим групама заробљеника у логору није увек био јако добар.👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
Најгора је ситуација била за оне који су били најнижи на хијерархијској лествици. Тада су дошле до изражаја политичке и етничке разлике. По речима норвешких чувара који су саслушани после рата, било је најчешће овако:👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
„Хрвати нису трпели Србе и обратно. Хрвати су се боље котирали код Немаца у односу на Србе. Предрадници су увек били Хрвати.“
„ Шта је било са капоима?“
„Они су били искључиво Хрвати.“
„Да ли је било Хрвата који нису имали ове послове?“👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
„Једва да је било таквих, сви су они имали надређену позицију.“
„Како сте ви видели разлику међу њима?“
„Није било лако да се види, али се могло чути о дијалекту. Хрвати су имали и једну белу траку на надлактици.“👇
— 🇷🇸 Срђан Катић 🇷🇺 (@а_схарпсхоотер) Јулy 6, 2023
И сад ти исти и такви Норвежани долазе да нам кроје судбину око ЕПС и ко зна чега још…
— Госпођа Ирис да будем (@којмој) Јулy 7, 2023
Препорука да посетите Г. Милановац и Спомен парк Брдо мира.✅
— 🌳Шумска Вила🧚 (@МаријанаРистиц2) Јулy 7, 2023
