Пише: Јасна Петровић – Стојановић, Атина
Позиција званичног Лондона кад је реч о могућности повратка у домовину делова Партенона насилно узетих још 1801. године, за сада је мање категорична, али и јавно неутрална. Сусрет премијера Велике Британије и Грчке у Лондону потврдио је да и поред добрих економских односа, врата за коначно решавање овог проблема који деценијама оптерећује односе две земље и даље нису отворена.
Тако да 17 фигура и фрагмената који су украшавали Партенон и даље, уместо да као целина коначно буду у Музеју Акропоља, остају „у деловима” у лондонском музеју. Борис Џонсон, коме је Киријакос Мицотакис први европски званични гост у ери после брегзита, и даље сматра да је проблем власништва над мермерним деловима културолошко питање у надлежности Британског музеја, а не владе. Музеј, како је напоменуо у сусрету с Мицотакисом, функционише независно од владе, без политичког мешања у доношење одлука, што значи да Британски музеј и даље себе сматра легитимним власником античких скулптура које трајно одбија да преда Атини.
Мицотакис је у Лондону јасно ставио до знања да Атина не одустаје од намере да их поврати јер су украдене из Грчке. Нагласио је да Грчка од својих захтева неће одустајати, константно ће их понављати како би Британци схватили да је неопходно да фрагменти Партенона буду враћени.
„То више није само правно питање, то је пре свега вредносно и политичко питање, које се тиче и наших двостраних односа. Искористићемо сва расположива средства како бисмо га решили на једини прихватљив начин за Грчку”, изјавио је Мицотакис у Лондону.
Обавезу да се нађе решење на политичком нивоу препоручује и Унеско, који је заузео став да ово питање има међувладин карактер. Лондону је упућен захтев да преиспита своју позицију и отпочне дијалог с Атином. Међутим, за сада нема конкретног помака, сем очигледно неутралног става Џонсонове владе, у чему британски медији виде мали напредак.
Подсетимо, реч је о половини мермерног фриза од 160 метара који је красио споменик из петог века пре нове ере и који је лорд Елгин 1801. насилно скинуо с Партенона и изнео из Грчке тврдећи да је то урадио на основу уговора с Отоманским царством. У суштини, била је реч о вандализму и крађи која је изазвала гнушање у интелектуалним и културним круговима Британије, али је заташкавана објашњењима да се у Британском музеју ови фрагменти чувају у много бољим условима.
Званична Атина је о овом проблему ћутала деценијама. После незаконитог пребацивања грчког културног блага у Енглеску и специјалног гласања у Дому лордова 1816, британска влада је фриз купила од лорда Елгина за 74.000 фунти стерлинга и сместила у музеј. Први пут се о репатријацији скулптура говори 1824, у званичном писму које Британском музеју упућује Атинско археолошко друштво.
Потом је прошло пуних сто година до поновног захтева из Атине 1924. и још четрдесет до новог писма Атинске академије. Свет је о крађи с Акропоља чуо и 1982. у Мексику, кад је грчка глумица Мелина Меркури на конференцији Унеска поднела захтев да се Грчкој врати украдено благо. Мелина Меркури је 1986, у функцији министра културе Грчке, на скупу који је на Оксфорду организовао тадашњи студент, а данас премијер Борис Џонсон, иначе заљубљеник у античку грчку историју, поручила Британцима: „Мермер Партенона за нас Грке је наш понос, симбол савршенства, наше име, суштина хеленизма… Поседујете наше скулптуре већ два века, али вас сада у име правде и поштења молимо да их вратите.”
Почетком овог века притисци Атине и међународне заједнице су појачани, па је премијер Костас Симитис ово питање 2002. године званично поставио пред премијером Тонијем Блером. Пред Олимпијске игре у Атини тадашњи министар културе Евангелос Венизелос тражио је враћање скулптура у главни град Грчке. Тада су се у покрет за враћање грчког културног блага, које је и европско наслеђе, укључили и парламент у Бриселу, познати глумци, као и адвокатска фирма за коју ради Амал Клуни, супруга Џорџа Клунија, који је и сам агитовао за повратак античких драгоцености Грчкој.
